[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Џим Торп

С Википедије, слободне енциклопедије
Џим Торп
Лични подаци
Датум рођења(1888-05-28)28. мај 1888.[1][2]
Место рођењаПраг, САД
Датум смрти28. март 1953.(1953-03-28) (64 год.)
Место смртиЛомита, САД
Спортске информације
Спортдесетобој
www.cmgww.com/sports/thorpe/index.php

Џим Торп (енгл. Jim Thorpe; Праг, 28. мај 1888 — Ломита, 28. март 1953) је био амерички спортиста индијанског порекла.[3][4][5]

Он је своје олимпијске титуле изгубио након што се утврдило да је био плаћен за играње две сезоне полупрофесионалног бејзбола пре него што се такмичио на Олимпијским играма, чиме је прекршио тадашња правила аматеризма. Године 1983, 30 година након његове смрти, Међународни олимпијски комитет (МОК) обновио је његове олимпијске медаље са репликама, након што је утвђено да је одлука да му се одузму медаље пала ван потребних 30 дана. Према званичним записима МОК-а, Торпе је сада наведен као кошампион у десетобоју и у петобоју.[6][7][8]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Био је Индијанац, из народа Сек и Фокс, а име му је било Ва-То-Хук (Светла Стаза). Родио се на индијанској територији близу града Прага у држави Оклахоми. Његов отац, Хирам Торп, био је свештеник, а мајка Индијанка. Био је унук легендарног ратника свог народа, поглавице Црног Јастреба.

Неки говоре да му је отац имао 19-еро деце са пет жена. Џимов брат близанац Чарли умро је од упале плућа у 8. години, док мајку губи у 10. години. Џим је побегао од куће и почео је радити на ранчу коња.

Младост

[уреди | уреди извор]

Подаци о Торповом рођењу, имену и етничком пореклу увелико варирају.[9] Он је крштен у католичкој цркви „Јакоб Франсис Торп“. Торп је рођен на индијској територији Сједињених Држава (касније Оклахома), али његов родни лист није сачуван. Генерално се сматрало да је рођен 22. маја 1887. године,[4] у близини града Прага.[10] Торп је у једној белешци за новине The Shawnee News-Star 1943. рекао да је рођен 28. маја 1888. године, „близу и јужно од Белмонта у округу Потавотоми, уз обале реке Норт Форк ... надам се да ће ово разјаснити истраге што се тиче мог родног места.”[11] Већина биографа верује да је рођен 22. маја 1887. године, што је датум који је наведен у његовом крсном листу.[12] Торп је у својој белешци за новине из 1943. спомињао Шани као своје родно мјесто.[11]

Торпови родитељи су били мешовитог порекла. Његов отац, Хајрам Торп, имао је ирског оца и индијанску мајку из племена Сак и Фокс.[13][14] Његова мајка, Шарлота Вје, имала је француског оца и потаватомску мајку, потомку поглавице Луиса Вјеа. Торп је одгојен као Сац и Фокс,[15] а његово изворно име, Ва-То-Хук, преведено је као „пут осветљен великим бљеском муње“ или, једноставније, „Светли пут“.[9] Као што је био обичај за Сак и Фокс припаднике, он је добио име по нечему што се догодило у време његовог рођења, у овом случају светлу које је осветлило пут до колибе у којој је рођен. Торпови родитељи су били римокатолици, што је вера коју је Торп почитовао током свог одраслог живота.[16]

Торп је похађао школу Индијанске агенције Сак и Фокс у Строуду, са својим братом близанцем, Чарлијем. Чарли му је помагао у школи све док није умро од упале плућа када су имали девет година.[17] Торп је неколико пута бежао из школе. Отац га је послао у Хаскел институт, Индијски интернат у Лоренсу у Канзасу, како не би поново побегао.[18]

Када је Торпова мајка две године касније умрла од компликација при породу,[19] младић је постао депресивни. После неколико свађа са оцем, напустио је кућу и отишао да ради на ранчу где су узгајани коњи.[18]

Године 1904. шеснаестогодишњи Торп вратио се свом оцу и одлучио да похађа индијску индустријску школу Карлајл у Карлајлу у Пенсилванија. Тамо су његове атлетске способности препознате и тренирао га је Глен Скоби „Поп” Ворнер, један од најутицајнијих тренера ране историје америчког фудбала.[20] Касније те године младић је остао сироче након што је његов отац Хајрам Торп умро од тровања гангреном, након што је рањен у ловачкој несрећи.[19] Млади Торп је поново напустио школу. Неколико година је наставио са пољопривредним пословима пре него што се вратио у школу у Карлајлу.[18]

Бављење спортом

[уреди | уреди извор]

Године 1904, вратио се оцу и отишао је на факултет. На колеџу, али и професионално, је играо амерички фудбал. Био је такође врстан кошаркаш, а играо је и бејзбол. Тренер му је био Поп Варнер. 1911. победио је универзитет Харвард.

На Олимпијским играма у Стокхолму 1912. освојио је 2 златне медаље, победивши у петобоју и десетобоју. Медаље су му накнадно одузете због тога што је играо бејзбол и добијао плату. Рехабилитован је 1982.

Женио се три пута и имао осмеро деце. Када му је син прворођенац умро, то га је дотукло. Био је први председник НФЛ-а.

Постао је тешки алкохоличар. Борио се да прехрани породицу када је наступила Велика депресија. Доживео је инфаркт док је вечерао са трећом женом. Умро је два месеца пре 66. рођендана.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sources vary. See, for example, Flatter, Ron. "Thorpe preceded Deion, Bo", ESPN. Retrieved December 9, 2016,
  2. ^ Golus, Carrie (2012). Jim Thorpe (Revised Edition), Twenty-First Century Books. Twenty-First Century Books. стр. 4. ISBN 978-1-4677-0397-0.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  3. ^ „Jim Thorpe Biography”. Encyclopedia of World Biography. Приступљено 13. 11. 2011. 
  4. ^ а б Golus, Carrie (1. 8. 2012). Jim Thorpe (Revised изд.). Twenty-First Century Books. стр. 4. ISBN 978-1-4677-0397-0. 
  5. ^ „Hall of Famers by Jersey Number”. Pro Football Hall of Fame. Приступљено 6. 4. 2017. 
  6. ^ „Stockholm 1912 Decathlon Men”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 9. 12. 2020. Приступљено 22. 1. 2021. 
  7. ^ Jenkins, Sally (јул 2012). „Why Are Jim Thorpe's Olympic Records Still Not Recognized?”. Smithsonian. Приступљено 15. 8. 2016. 
  8. ^ Mather, Victor (9. 12. 2020). „The 100-Year Dispute for Jim Thorpe's Olympic Golds”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 22. 1. 2021. 
  9. ^ а б O'Hanlon-Lincoln. p. 129.
  10. ^ „Jim Thorpe is Dead on West Coast at 64”. The New York Times. 29. 3. 1953. Архивирано из оригинала 1. 7. 2017. г. Приступљено 7. 12. 2020. 
  11. ^ а б Wheeler, стр. 291
  12. ^ „Author of Jim Thorpe's biography shakes things up”. Times News Online. 22. 11. 2010. Архивирано из оригинала 5. 5. 2015. г. Приступљено 2. 5. 2015. 
  13. ^ Hannigan, Dave (3. 8. 2016). „America at Large: Bizarre coda to Olympian Jim Thorpe's epic life”. The Irish Times. Приступљено 4. 6. 2017. 
  14. ^ Redmond, Patrick R. (2014). The Irish and the Making of American Sport, 1835–1920. Jefferson, North Carolina: McFarland and Company. стр. 279. ISBN 978-1-4766-0584-5. 
  15. ^ „Jim Thorpe Leaps To Fame On Carlisle Athletic Field”. The Washington Post. 15. 12. 1912. стр. 2. Приступљено 24. 10. 2015 — преко Newspapers.com.  open access publication - free to read
  16. ^ O'Hanlon-Lincoln. p. 131.
  17. ^ Jim Thorpe – Fast facts, cgmworldwide.com. Retrieved May 20, 2018. Архивирано мај 3, 2011 на сајту Wayback Machine
  18. ^ а б в Jim Thorpe – Olympic Hero and Native American, Архивирано јун 21, 2011 на сајту Wayback Machine olympics30.com. Retrieved July 30, 2018.
  19. ^ а б Hoxie, стр. 628
  20. ^ Botelho, Greg. "Roller-coaster life of Indian icon, sports' first star", CNN.com, July 14, 2004. Retrieved April 23, 2007.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bird, Elizabeth S. (1996). Dressing in Feathers: The Construction of the Indian in American Popular Culture. Boulder: Westview Press. ISBN 978-0-8133-2667-2. 
  • Bloom, John. There is a Madness in the Air: The 1926 Haskell Homecoming and Popular Representations of Sports in Federal and Indian Boarding Schools. ISBN 978-0-8133-2667-2. . ed. in Bird. Boulder: Westview Press. 1996.
  • Buford, Kate. Native American Son: The Life and Sporting Legend of Jim Thorpe. ISBN 978-0-8032-4089-6. . Lincoln: University of Nebraska Press, 2010.
  • Cava, Pete (Summer 1992). "Baseball in the Olympics" Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2017). Citius, Altius, Fortius. 1  (1):  7–15. Retrieved May 4, 2017.
  • Cook, William A. (2011). Jim Thorpe: A Biography. Jefferson: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-6355-8. 
  • Dodge, Robert. (2013). Which Chosen People? Manifest Destiny Meets the Sioux: As Seen by Frank Fiske, Frontier Photographer. New York: Algora Publishing. ISBN 978-1-62894-029-9. 
  • Dyreson, Mark. (1998). Making the American Team: Sport, Culture, and the Olympic Experience. Urbana: University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-06654-2. 
  • Elfers, James E. (2003). The Tour to End All Tours. Nebraska: University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-6748-0. 
  • Findling, John E. and Pelle, Kimberly D.,, ур. (2004). Encyclopedia of the Modern Olympic Movement. Westport: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-32278-5. 
  • Gerasimo, Luisa and Whiteley, Sandra. The Teacher's Calendar of Famous Birthdays. ISBN 978-0-07-141230-8. . McGraw-Hill, 2003.
  • Hilger, Michael. Native Americans in the Movies: Portrayals from Silent Films to the Present. ISBN 978-1-4422-4002-5. . Lanham: Rowman & Littlefield, 2015.
  • Hoxie, Frederick E. Encyclopedia of North American Indians. ISBN 978-0-395-66921-1. . New York: Houghton Mifflin Books, 1996.
  • Jeansonne, Glen. A Time of Paradox: America Since 1890. ISBN 978-0-7425-3377-6. . Rowman & Littlefield, 2006.
  • Landrum, Dr. Gene. Empowerment: The Competitive Edge in Sports, Business & Life. ISBN 978-1-895997-24-8. . Brendan Kelly Publishing Incorporated, 2006.
  • Lincoln, Kenneth and Slagle, Al Logan (1997). The Good Red Road: Passages into Native America. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-7974-2. 
  • Magill, Frank Northern. (1987). Great Lives from History. New York: Salem Press. ISBN 978-0-89356-529-9. 
  • Neft, David S., Cohen, Richard M., and Korch, Rick. The Complete History of Professional Football from 1892 to the Present. ISBN 978-0-312-11435-0. . New York: St. Martin's Press, 1994.
  • O'Hanlon-Lincoln, Ceane. Chronicles: A Vivid Collection of Fayette County, Pennsylvania Histories. ISBN 978-0-9760563-4-8. . Mechling Bookbindery, 2006.
  • Quirk, Charles E.,, ур. (2014). Sports and the Law: Major Legal Cases. London: Routledge. ISBN 978-1-135-68222-4. 
  • Rogge, M. Jacque, Johnson, Michael, and Rendell, Matt. The Olympics: Athens to Athens 1896–2004. ISBN 978-0-297-84382-5. . Sterling Publishing, 2004.
  • Schaffer, Kay and Smith, Sidonie (2000). The Olympics at the Millennium: Power, Politics and the Games. Rutger University Press. ISBN 978-0-8135-2820-5. 
  • Watterson, John Sayle (2000). College Football: history, spectacle, controversy. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-7114-6. 
  • Wheeler, Robert W (1979). Jim Thorpe, World's Greatest Athlete. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-1745-4. 
  • Williams, Randy. (2006). Sports Cinema 100 Movies: The Best of Hollywood's Athletic Heroes, Losers, Myths, and Misfits. Pompton Plains: Limelight Editions. ISBN 978-0-87910-331-6. 
  • Zarnowski, Frank. (2005). All-Around Men: Heroes of a Forgotten Sport. Lanham: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5423-9. 
  • Zarnowski, Frank. (2013). The Pentathlon of the Ancient World. Jefferson: McFarland & Company. ISBN 978-0-7864-6783-9. 
  • Benjey, Tom. (2008). Doctors, Lawyers, Indian Chiefs. Carlisle, Pennsylvania: Tuxedo Press. ISBN 978-0-9774486-7-8. 
  • "In the Matter of Jacobus Franciscus Thorpe" in Bill Mallon and Ture Widlund, The 1912 Olympic Games: Results for All Competitors in All Events, with Commentary. Jefferson, North Carolina: McFarland. 2002. ISBN 978-0-7864-1047-7. 
  • Newcombe, Jack. (1975). The Best of the Athletic Boys: The White Man's Impact on Jim Thorpe. Garden City, New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-06186-5. 
  • Updyke, Rosemary Kissinger. (1997). Jim Thorpe, the Legend Remembered. Gretna, Louisiana: Pelican. ISBN 978-1-56554-539-7. 
  • Wallechinsky, David. (2000). The Complete Book of the Summer Olympics. Woodstock, New York: Overlook Press. ISBN 978-1-58567-046-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Џим Торп на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џим_Торп&oldid=28877436”