[go: up one dir, main page]

Pređi na sadržaj

Bihar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za istoimenu oblast u Evropi, pogledajte članak Bihar.
Bihar
बिहार
Map
Država Indija
Admin. centarPatna
Službeni jezikhindi, angika, bojpuri, magahi, maithili
Površina94.163 km2
Stanovništvo2011.
 — broj st.103.804.637
 — gustina st.1.102,39 st./km2
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Bihar je savezna država Indije sa površinom od 94.164 km² i 82.878.796 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Nalazi se u istočnom delu Indije. Glavni grad je Patna. Severno od Bihara je Nepal. Utar Pradeš se nalazi zapadno, Džarkand je južno, a Zapadni Bengal je istočno. Bihar leži u plodnoj dolini Ganga. Kulturno predstavlja hindijsko srce Indije. Reč Bihar potiče od sanskritske reči Vihara, koja je značila budističke manastire, kojih je bilo jako mnogo u Biharu.

Poznat je po ekstremnom siromaštvu i lošem obrazovnom sistemu.

Višnupad hram u Gaji

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Ima veoma bogatu istoriju. Zvao se Magada u antička vremena. Patna (tada se zvala Pataliputra) je bila centar Maurijskoga carstva, koje je dominiralo indijskim potkontinentom od 325. p. n. e. do 185. p. n. e. Car Ašoka je bio poznati vladar iz te dinastije. Bihar je ostao značajan centar moći, kulture i obrazovanja tokom jednog milenijuma. Onda je razoren u srednjem veku tokom invazija. U Biharu su se stvorile mnoge religije, uključujući budizam i džainizam: Buda je postigao prosvećenje u Bod Gaji u Biharu. Utemeljitelj džainizma Mahavira rođen je u Vaišaliju. U 12. veku Bahtijar Kildži, general od Muhameda Gorija zauzeo je Bihar. Mogulski car Ahbar Veliki je 1557—1576. anektirao Bihar i Bengal u Mogulsko carstvo Sa padom mogulske moći, Bihar dolazi pod kontrolu Navaba od Bengala. Posle bitke kod Buksara 1765. Britanska istočnoindijska kompanija dobila je prava da administrira i skuplja poreze u Biharu, Bengalu i Orisi. Od tada Bihar postaje deo Bengalske uprave Britanskog Radža do 1912, kada postaje posebna provincija. Babu Kunvar Sing i mnoge druge osobe iz Bihara učestvovale su u Prvom indijskom ratu za nezavisnost 1857. Posle povratka iz južne Afrike Mahatma Gandi je u Biharu započeo sa pokretom za oslobođenje Indije. U delu Bihara seljaci su bili naterani da moraju na 15% imanja gajiti indigo, koji je bio štetan za zemljište. Indigo je otkupljivan po fiksnim niskim cenama. Gandi je izvršio otvorenu istragu toga sistema i uspeo je da natera britanske vlasti da ukinu sistem. Od Bihara se 2000. odvojio jedan deo i stvorena je nova država Džarkand.


Geografija i klima

[uredi | uredi izvor]

Bihar se sastoji uglavnom od plodne ravnice. Ima nekoliko reka: Gang, Son, Bagmati, Kosi, Budi Gandak i Falgu. Središnji delovi Bihara imaju mala brda, npr Radžgir brda. Himalaji su severno u Nepalu. Južno je Čota Nagpur visoravan, koja je bila deo Bihara do 2000. Tokom zime je umereno hladno. Leti je vruće sa temparaturama od 40 do 45 C. Monsumski meseci su jun, jul, avgust i septembar.

Privreda

[uredi | uredi izvor]

Glavna ekonomska aktivnost je poljoprivreda. Jedna je od najmanje razvijenih država Indije, sa prosečnim prihodom po stanovniku 2,6 puta manjim od proseka Indije. Oko 42,6% stanovništva živi ispod linije siromaštva. Postoji mnoštvo razloga, koji se navode kao uzrok takvog siromaštva. To su neodgovarajuće investicije u poljoprivredi i obrazovanju, kastinski sistem, korupcija političara i birokrata. Privreda se uglavnom zasniva na poljoprivredi. Velika količina izuzetno plodne zemlje čini Bihar idealnim za poljoprivredu. Iako ima dosta reka i plodno zemljište, nedostajale su investicije u navodnjavanje i druge poljoprivredne oblasti, tako da je poljoprivreda ostala zavisna o ćudima prirode. U zadnje vreme industrija mleka je počela dobro poslovati. Uočavaju se u zadnje vreme i napori, iako nedovoljni, da se Bihar industrijalizuje. Otvoreno je nekoliko značajnih fabrika.