Trans-mast
| Типови масти у храни |
|---|
|
| Види још |
Транс-масти је заједничко име за незасићене масти са трансизомерним (Е-изомерним) масним киселинама. Термин се односи на конфигурацију двоструке везе између угљеника, те су транс-масти мононезасићене или полинезасићене, али никад нису засићене. Транс-масти се јављају у природи, али исто тако настају при обради полинезасићених масних киселине током производње хране.[1]
Конзумирање транс-масти повећава ризик од коронарне срчане болести[2][3] путем повишења нивоа ЛДЛ холестерола и снижавања нивоа „доброг“ ХДЛ холестерола.[4] Већ дуже време се води дебата о могућој диференцијацији између транс-масти природног порекла и транс-масти из поврћа. Две канадске студије[5][6] су показале да природна транс-маст вакценска киселина, која је присутна у говедини и млечним производима, можда може да има супротни здравствени ефекат и да заправо може буде корисна у поређењу са хидрогенисам биљним масноћама, или смешама свињског сала и масти соје,[6] е.г. она снижава тоталне, ЛДЛ холестеролне и триглицеридне нивое.[7][8][9] Због недостатка признате евиденције и научне сагласности, нутриционе владине организације сматрају све транс-масти једнако штетним за здравље[10][11][12] и препоручују да се козумирање трансмасти редукује до најмањих могућих количина.[13][14]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Trans fatty acid-forming processes in foods: a review
- ^ Фоод анд нутритион боард, институте оф медицине оф тхе натионал ацадемиес (2005). Диетарy Референце Интакес фор Енергy, Царбохyдрате, Фибер, Фат, Фаттy Ацидс, Цхолестерол, Протеин, анд Амино Ацидс (Мацронутриентс). Натионал Ацадемиес Пресс. стр. 423—. Архивирано из оригинала 25. 06. 2007. г. Приступљено 26. 09. 2012.
- ^ Фоод анд нутритион боард, институте оф медицине оф тхе натионал ацадемиес (2005). Диетарy Референце Интакес фор Енергy, Царбохyдрате, Фибер, Фат, Фаттy Ацидс, Цхолестерол, Протеин, анд Амино Ацидс (Мацронутриентс). Натионал Ацадемиес Пресс. стр. 504—.
- ^ „Транс фат: Авоид тхис цхолестерол доубле wхаммy”. Маyо Фоундатион фор Медицал Едуцатион анд Ресеарцх (МФМЕР). Приступљено 10. 12. 2007.
- ^ Trans Fats From Ruminant Animals May Be Beneficial
- ^ а б Chantal, C. M.. Bassett; Edel, Andrea L.; Patenaude, Amanda F.; McCullough, Richelle S.; Blackwood, David P.; P. Yvan Chouinard; Paquin, Paul; Lamarche, Benoît; Pierce, Grant N. (2010). „Dietary Vaccenic Acid Has Antiatherogenic Effects in LDLr−/− Mice1–3”. J. Nutr. 140 (1): 18—24. PMID 19923390. doi:10.3945/jn.109.105163. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Natural trans fats have health benefits, University of Alberta study shows
- ^ Wang Y, Jacome-Sosa MM, Vine DF, Proctor SD (20. 5. 2010). „Beneficial effects of vaccenic acid on postprandial lipid metabolism and dyslipidemia: Impact of natural trans-fats to improve CVD risk”. Lipid Technology. 22 (5): 103—106. doi:10.1002/lite.201000016.
- ^ Bassett C, Edel AL, Patenaude AF, McCullough RS, Blackwood DP, Chouinard PY, Paquin P, Lamarche B, Pierce GN (2010). „Dietary Vaccenic Acid Has Antiatherogenic Effects in LDLr−/− Mice”. The Journal of Nutrition. 140 (1): 18—24. PMID 19923390. doi:10.3945/jn.109.105163.
- ^ EFSA Panel on Dietetic Products, Nutrition, and Allergies (NDA); Scientific Opinion on Dietary Reference Values for fats. EFSA Journal. 8 (3): 1461. 2010. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ).}- - ^ Update on trans fatty acids and health[мртва веза], Position Statement by the UK Scientific Advisory Committee on Nutrition, 2007
- ^ -{Броуwер ИА, Wандерс АЈ, Катан МБ. „Еффецт оф Анимал анд Индустриал Транс Фаттy Ацидс он ХДЛ анд ЛДЛ Цхолестерол Левелс ин Хуманс – А Qуантитативе Ревиеw”. ПЛоС ОНЕ. 5 (3). 2010. дои:10.1371/јоурнал.поне.0009434.е9434.
- ^ „Хеалтх Цанада, Транс Фат”. Архивирано из оригинала 20. 4. 2012. г. Приступљено 26. 9. 2012.
- ^ ЕФСА сетс Еуропеан диетарy референце валуес фор нутриент интакес
Литература
[уреди | уреди извор]- Дијкстра Алберт, Хамилтон Рицхард Ј., Хамм Wолф, ур. (2008). Транс Фаттy Ацидс. Блацкwелл. ИСБН 978-1-4051-5691-2.
- Јанг ЕС, Јунг МY, Мин ДБ (2005). „Хyдрогенатион фор Лоw Транс анд Хигх Цоњугатед Фаттy Ацидс” (ПДФ). Цомпрехенсиве Ревиеwс ин Фоод Сциенце анд Фоод Сафетy. 1. Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 12. 2008. г. Приступљено 26. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- "Бан тхе Транс: Тхесе Соррy Липидс Схоулд Го Аwаy"
- Центер фор Сциенце ин тхе Публиц Интерест Транс Фат Паге
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
