Сака
Сака, шака или саке (староперсијски: Sakā; брахмански: 
Śaka, санскритски: शक, Śaka; старогрчки: Σάκαι, Sákai; латински: Sacae; кинески: 塞, старо *Sək, мод. Sāi, египатски: 𓐠𓎼𓋴𓎡𓈙/сꜣгскш) били су групе номадских иранских народа који су историјски насељавали северне и источне Евроазијске степе и Таримске котлине.[2][3]
Мада су уско повезани, Саке треба разликовати од Скита из Понтијских степа и Масагета из области Аралског мора.[3][4][5] Они чине део ширих скитских култура.[6] Као и Скити, Сака су ултиматло проистекли из раније андроновске културе. Њихов језик био је део скитских језика. Истакнути археолошки остаци Сака укључују Арзхан, Пазиричке гробнице, Исик курган, Сака Курганске гробнице, хумке из Тасмола и евентуално Тилија Тепе.
У 2. веку п. н. е., многи припадници народа Саке су услед напада Јуеџа пребегли из степа у Согдију и Бактрију, а затим на северозапад Индијског потконтинента, где су били познати као Индо-Скити.[7][8][9] Други припадници народа Сака су напали Партско царство и на крају су се настанили у Систану, док су други вероватно прешли у Дијан Краљевство у Јунану у Кини. У Таримској котлини и пустињи Такла Макан северозападне Кине, они су се населили у Котану, Јарканду, Кашгару и другим местима, која су у разним временима била вазална већим силама, попут Хан Кине и Танг Кине.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Цханг, Цлаудиа (2017). Ретхинкинг Прехисториц Централ Асиа: Схепхердс, Фармерс, анд Номадс (на језику: енглески). Роутледге. стр. 72. ИСБН 9781351701587.
- ^ Бецкwитх 2009, стр. 68 "Модерн сцхоларс хаве мостлy усед тхе наме Сака то рефер то Иранианс оф тхе Еастерн Степпе анд Тарим Басин"
- ^ а б Дандамаyев 1994, стр. 37 "Ин модерн сцхоларсхип тхе наме 'Сакас' ис ресервед фор тхе анциент трибес оф нортхерн анд еастерн Централ Асиа анд Еастерн Туркестан то дистингуисх тхем фром тхе релатед Массагетае оф тхе Арал регион анд тхе Сцyтхианс оф тхе Понтиц степпес. Тхесе трибес споке Ираниан лангуагес, анд тхеир цхиеф оццупатион wас номадиц пасторалисм."
- ^ Крамрисцх, Стелла. „Централ Асиан Артс: Номадиц Цултурес”. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Приступљено 1. 9. 2018. „Тхе Śака трибе wас пастуринг итс хердс ин тхе Памирс, централ Тиен Схан, анд ин тхе Аму Дарyа делта. Тхеир голд белт буцклес, јеwелрy, анд харнесс децоратионс дисплаy схееп, гриффинс, анд отхер анимал десигнс тхат аре симилар ин стyле то тхосе усед бy тхе Сцyтхианс, а номадиц пеопле ливинг ин тхе Кубан басин оф тхе Цауцасус регион анд тхе wестерн сецтион оф тхе Еурасиан плаин дуринг тхе греатер парт оф тхе 1ст милленниум бц.”
- ^ Бруно & Давид 2018 "Хорсе-ридинг номадисм хас беен реферред то ас тхе цултуре оф 'Еарлy Номадс'. Тхис терм енцомпассес дифферент етхниц гроупс (суцх ас Сцyтхианс, Сака, Массагетае, анд Yуезхи)..."
- ^ Унтерлäндер, Мартина (3. 3. 2017). „Анцестрy анд демограпхy анд десцендантс оф Ирон Аге номадс оф тхе Еурасиан Степпе”. Натуре Цоммуницатионс. 8: 14615. Бибцоде:2017НатЦо...814615У. ПМЦ 5337992
. ПМИД 28256537. дои:10.1038/нцоммс14615. „Дуринг тхе фирст милленниум БЦЕ, номадиц пеопле спреад овер тхе Еурасиан Степпе фром тхе Алтаи Моунтаинс овер тхе нортхерн Блацк Сеа ареа ас фар ас тхе Царпатхиан Басин... Греек анд Персиан хисторианс оф тхе 1ст милленниум БЦЕ цхроницле тхе еxистенце оф тхе Массагетае анд Сауроматианс, анд латер, тхе Сарматианс анд Сацае: цултурес поссессинг артефацтс симилар то тхосе фоунд ин цлассицал Сцyтхиан монументс, суцх ас wеапонс, хорсе харнессес анд а дистинцтиве ‘Анимал Стyле' артистиц традитион. Аццординглy, тхесе гроупс аре офтен ассигнед то тхе Сцyтхиан цултуре...”
- ^ Бењамин, Цраиг (март 2003). „Тхе Yуезхи Мигратион анд Согдиа”. Ēрāн уд Анēрāн Wебфестсцхрифт Марсхак. Архивирано из оригинала 18. 02. 2015. г. Приступљено 1. 3. 2015.
- ^ „Цхинесе Хисторy – Саи 塞 Тхе Сака Пеопле ор Согхдианс”. Цхинакноwледге. Архивирано из оригинала 19. 1. 2015. г. Приступљено 1. 3. 2015.
- ^ Бецкwитх 2009, стр. 85 "Тхе Сака, ор Śака, пеопле тхен беган тхеир лонг мигратион тхат ендед wитх тхеир цонqуест оф нортхерн Индиа, wхере тхеy аре алсо кноwн ас тхе Индо-Сцyтхианс."
- ^ Синор 1990, стр. 173–174
Литература
[уреди | уреди извор]- Акинер (28 Оцтобер 2013). Цултурал Цханге & Цонтинуитy Ин Централ Асиа. Роутледге. ISBN 978-1-136-15034-0.
- Баилеy, Х. W. 1958. "Лангуагес оф тхе Сака." Хандбуцх дер Ориенталистик, I. Абт., 4. Бд., I. Абсцх., Леиден-Кöлн. 1958.
- Баилеy, Х. W. (1979). Дицтионарy оф Кхотан Сака. Цамбридге Университy Пресс. 1979. 1ст Папербацк едитион 2010. ISBN 978-0-521-14250-2.
- Баумер, Цхристопх (2012). Тхе Хисторy оф Централ Асиа: Тхе Аге оф тхе Степпе Wарриорс. I.Б. Таурис. ИСБН 978-1780760605.
- Бецкwитх, Цхристопхер. (1987). Тхе Тибетан Емпире ин Централ Асиа. Принцетон, Њ: Принцетон Университy Пресс. ISBN 0-691-05494-0.
- Бецкwитх, Цхристопхер I. (2009). Емпирес оф тхе Силк Роад: А Хисторy оф Централ Еурасиа фром тхе Бронзе Аге то тхе Пресент. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0691135892.
- Бернард, П. (1994). "Тхе Греек Кингдомс оф Централ Асиа". Ин Харматта, Јáнос. Хисторy оф цивилизатионс оф Централ Асиа, Волуме II. Тхе девелопмент оф седентарy анд номадиц цивилизатионс: 700 Б.C. то А.D. 250. Парис: УНЕСЦО. пп. 96–126. ISBN 92-3-102846-4.
- Баилеy, Х.W. (1996) "Кхотанесе Сака Литературе", ин Ехсан Yарсхатер (ед), Тхе Цамбридге Хисторy оф Иран, Вол III: Тхе Селеуцид, Партхиан, анд Сасаниан Периодс, Парт 2 (репринт едитион), Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс.
- Цханг, Цхун-сху. (2007). Тхе Рисе оф тхе Цхинесе Емпире: Волуме II; Фронтиер, Иммигратион, & Емпире ин Хан Цхина, 130 Б.C. – А.D. 157. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган Пресс, ISBN 978-0-472-11534-1.
- Дандамаyев, M. А. (1. 1. 1994). „Медиа анд Ацхаеменид Иран”. Ур.: Харматта, Јáнос. Хисторy оф Цивилизатионс оф Централ Асиа: Тхе Девелопмент оф Седентарy анд Номадиц Цивилизатионс, 700 Б. C. то А. D. 250. УНЕСЦО. стр. 35—59. ИСБН 9231028464. Приступљено 29. 5. 2015.
- Давид, Бруно; Иан Ј., МцНивен (2018). Тхе Оxфорд Хандбоок оф тхе Арцхаеологy анд Антхропологy оф Роцк Арт. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0190607357.
- Давис-Кимбалл, Јеаннине. 2002. Wарриор Wомен: Ан Арцхаеологист'с Сеарцх фор Хисторy'с Хидден Хероинес. Wарнер Боокс, Неw Yорк. 1ст Траде принтинг, 2003. ISBN 0-446-67983-6 (пбк).
- Ди Цосмо, Ницола (2004). Анциент Цхина анд Итс Енемиес: Тхе Рисе оф Номадиц Поwер ин Еаст Асиан Хисторy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521543827.
- Даy, Јохн V. (2001). Индо-Еуропеан оригинс: тхе антхропологицал евиденце. Институте фор тхе Студy оф Ман. ИСБН 0-941694-75-5. Приступљено 2. 3. 2015.
- Буллетин оф тхе Асиа Институте: Тхе Арцхаеологy анд Арт оф Централ Асиа. Студиес Фром тхе Формер Совиет Унион. Неw Сериес. Едитед бy Б. А. Литвинскии анд Царол Алтман Бромберг. Транслатион дирецтед бy Марy Флеминг Зирин. Вол. 8, (1994), пп. 37–46.
- Еммерицк, Р. Е. (2003) "Ираниан Сеттлемент Еаст оф тхе Памирс", ин Ехсан Yарсхатер (ед), Тхе Цамбридге Хисторy оф Иран, Вол III: Тхе Селеуцид, Партхиан, анд Сасаниан Периодс, Парт 1 (репринт едитион) Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, пп 265–266.
- Харматта, Јáнос (1. 1. 1994). „Цонцлусион”. Ур.: Харматта, Јáнос. Хисторy оф Цивилизатионс оф Централ Асиа: Тхе Девелопмент оф Седентарy анд Номадиц Цивилизатионс, 700 Б. C. то А. D. 250. УНЕСЦО. стр. 485—492. ИСБН 9231028464. Приступљено 29. 5. 2015.
- Хилл, Јохн Е. (2009) Тхроугх тхе Јаде Гате то Роме: А Студy оф тхе Силк Роутес дуринг тхе Латер Хан Дyнастy, 1ст то 2нд Центуриес ЦЕ. Јохн Е. Хилл. БоокСурге, Цхарлестон, Соутх Царолина. ISBN 978-1-4392-2134-1.
- Hill, John E. 2004. The Peoples of the West from the Weilue 魏略 by Yu Huan 魚豢: A Third Century Chinese Account Composed between 239 and 265 CE. Draft annotated English translation.
- Kuzmina, Elena Kuzmina (2007). The Origin of the Indo-Iranians. BRILL. ISBN 978-9004160545.
- Kuzmina, Elena Kuzmina (2008). The Prehistory of the Silk Road. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0812240412.
- de Laet, Sigfried J.; Herrmann, Joachim (1996). History of Humanity: From the seventh century B.C. to the seventh century A.D. UNESCO. ISBN 923102812X.
- Lebedynsky, Iaroslav (2006). Les Saces (на језику: French). Editions Errance. ISBN 2877723372.
- Lebedynsky, Iaroslav (2007). Les Nomades (на језику: French). Editions Errance. ISBN 978-2877722544.
- Loewe, Michael. (1986). "The Former Han Dynasty," in The Cambridge History of China: Volume I: the Ch'in and Han Empires, 221 B.C. – A.D. 220, 103–222. Edited by Denis Twitchett and Michael Loewe. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24327-8.
- Маллорy, Ј.П.; Маир, Вицтор Х. (2008). Тхе Тарим муммиес : анциент Цхина анд тхе мyстерy оф тхе еарлиест пеоплес фром тхе Wест (1ст пбк. изд.). Лондон: Тхамес & Худсон. ИСБН 978-0500283721.
- Миллwард, Јамес А. (2007). Еурасиан Цроссроадс: А Хисторy оф Xињианг (иллустратед ед.). Цолумбиа Университy Пресс. ISBN 0231139241.
- Пуллеyбланк, Едwин Г. 1970. "Тхе Wу-сун анд Сакас анд тхе Yüех-цхих Мигратион." Буллетин оф тхе Сцхоол оф Ориентал анд Африцан Студиес 33 (1970), пп. 154–160.
- Пури, Б. Н. 1994. "Тхе Сакас анд Индо-Партхианс." Ин: Хисторy оф цивилизатионс оф Централ Асиа, Волуме II. Тхе девелопмент оф седентарy анд номадиц цивилизатионс: 700 Б.C. то А.D. 250. Харматта, Јáнос, ед., 1994. Парис: УНЕСЦО Публисхинг, пп. 191–207.
- Сулимирски, Тадеусз (1970). Тхе Сарматианс. Волуме 73 оф Анциент пеоплес анд плацес. Неw Yорк: Праегер. пп. 113–114. "Тхе евиденце оф ботх тхе анциент аутхорс анд тхе арцхаеологицал ремаинс поинт то а массиве мигратион оф Сациан (Сакас)/Массагетан трибес фром тхе Сyр Дариа Делта (Централ Асиа) бy тхе миддле оф тхе сецонд центурy Б.C. Соме оф тхе Сyр Дариан трибес; тхеy алсо инвадед Нортх Индиа."
- Тхеобалд, Улрицх. (26 Новембер 2011). "Цхинесе Хисторy - Саи 塞 Тхе Сака Пеопле ор Согхдианс." ЦхинаКноwледге.де. Аццессед 2 Септембер 2016.
- Тхомас, Ф. W. 1906. "Сакастана." Јоурнал оф тхе Роyал Асиатиц Социетy (1906), пп. 181–216.
- Тордаy, Ласзло. (1997). Моунтед Арцхерс: Тхе Бегиннингс оф Централ Асиан Хисторy. Дурхам: Тхе Дурхам Ацадемиц Пресс, ISBN 978-1-900838-03-0.
- Синор, Денис (1990). Тхе Цамбридге Хисторy оф Еарлy Иннер Асиа, Волуме 1. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521243041.
- Тремблаy, Xавиер (2007), "Тхе Спреад оф Буддхисм ин Сериндиа: Буддхисм Амонг Иранианс, Тоцхарианс анд Туркс бефоре тхе 13тх Центурy", ин Тхе Спреад оф Буддхисм, едс Анн Хеирман анд Степхан Петер Бумбацкер, Леиден: Конинклијке Брилл.
- Xуе, Зонгзхенг (薛宗正). (1992). Хисторy оф тхе Туркс (突厥史). Беијинг: Зхонггуо схехуи кеxуе цхубансхе. ISBN 978-7-5004-0432-3; ОЦЛЦ 28622013.
- Yу, Таисхан. 1998. А Студy оф Сака Хисторy. Сино-Платониц Паперс Но. 80. Јулy, 1998. Депт. оф Асиан анд Миддле Еастерн Студиес, Университy оф Пеннсyлваниа.
- Yу, Таисхан. 2000. А Хyпотхесис абоут тхе Соурце оф тхе Саи Трибес. Сино-Платониц Паперс Но. 106. Септембер, 2000. Депт. оф Асиан анд Миддле Еастерн Студиес, Университy оф Пеннсyлваниа.
- Yу, Таисхан (Јуне 2010), "Тхе Еарлиест Тоцхарианс ин Цхина" ин Вицтор Х. Маир (ед), Сино-Платониц Паперс, Цхинесе Ацадемy оф Социал Сциенцес, Университy оф Пеннсyлваниа Департмент оф Еаст Асиан Лангуагес анд Цивилизатионс.
- Yü, Yинг-схих. (1986). "Хан Фореигн Релатионс," ин Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхина: Волуме I: тхе Цх'ин анд Хан Емпирес, 221 Б.C. – А.D. 220, 377-462. Едитед бy Денис Тwитцхетт анд Мицхаел Лоеwе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ISBN 978-0-521-24327-8.
- Wецхслер, Хоwард Ј.; Тwитцхетт, Деннис C. (1979). Денис C. Тwитцхетт; Јохн К. Фаирбанк, едс. Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхина, Волуме 3: Суи анд Т'анг Цхина, 589–906, Парт I. Цамбридге Университy Пресс. пп. 225–227. ISBN 978-0-521-21446-9.
- Wест, Барбара А. (1. 1. 2009). Енцyцлопедиа оф тхе Пеоплес оф Асиа анд Оцеаниа. Инфобасе Публисхинг. ИСБН 978-1438119137. Приступљено 18. 1. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Scythians/Sacae Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2013) by Jona Lendering
- Article by Kivisild et al. on genetic heritage of early Indian settlers Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2007)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
