SOCKS
| TCP/IP |
|---|
| Слој апликације |
| DHCP • DHCPv6 • DNS • FTP • HTTP • IMAP • IRC • LDAP • MGCP • NNTP • BGP • NTP • POP • RPC • RTP • RTSP • RIP • SIP • SMTP • SNMP • SOCKS • SSH • Telnet • TLS/SSL • XMPP • (више) |
| Транспортни слој |
| TCP • UDP • DCCP • SCTP • RSVP • (више) |
| Слој мреже |
| IP (IPv4 • IPv6) • ICMP • ICMPv6 • ECN • IGMP • IPsec • (више) |
| Слој везе |
| ARP/InARP • NDP • OSPF • Tunnels (L2TP) • PPP • Media access control (Ethernet • DSL • ISDN • FDDI) • (више) |
SOCKS je интернет протокол који размењује интернет пакете између клијента и сервера кроз прокси сервер. SOCKS5 по избору пружа аутентификацију тако да само овлашћени корисници могу приступити серверу. Практично, SOCKS сервер повезује TCP везе са произвољном IP адресом, и пружа начин за прослеђивање UDP пакета.
SOCKS дјелује на нивоу 5 модела (сесијски слој, средњи слој између презентацијског и транспортног слоја). SOCKS сервер прихвата надолазећу везу клијената на TCP порт 1080.[1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]Протокол је оригинално дизајниран од стране Давида Кобласа, системског администратора компјутерског система. Након што је Silicon Graphics преузео MIPS 1992. године, Коблас је представио рад о SOCKS-у на овогодишњем Усениковом симпозијуму о безбедности.[3], чинећи SOCKS јавно доступним.[4] Иинг-Да Лi из NEC-а је протокол проширио на верзију 4.
Референтна архитектура и клијент SOCKS-a су у власништву компаније Permeo Technologies,[5] одступање од NEC-а. (Blue Coat Systems je откупио Permeo Technologies.)
Првобитно је SOCKS5 протокол био безбедносни протокол који је firewallima и другим безбедносним производима олакшао администрацију.[1] Дозвољен је од стране IETF-а 1996.[1] као RFC 1928. Протокол је развијен у сарадњи са Aventail Corporation, чији су маркети изван Азије.[6]
Кориштење
[уреди | уреди извор]Природа SOCKS-а на нивоу круга/сесије чини га свестраним алатом за просљеђивање било ког TCP (или UDP од SOCKS5) промета, стварајући добар интерфејс за све врсте алата за рутирање. Може се користити као:
- Алат за заобилажење који омогућава промету да заобиђе филтрирање Интернета како би приступио садржају који је на други начин блокиран, нпр. Владе, радна места, школе и веб услуге специфичне за земљу:[7] Будући да је SOCKS врло препознатљив, уобичајен је приступ представљању SOCKS интерфејса за софистицираније протоколе:
- Омогућавање сличне функционалности виртуелној приватној мрежи, омогућавајући преношење веза на "локалну" мрежу сервера:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в RFC 1928
- ^ „Service Name and Transport Protocol Port Number Registry”. Internet Assigned Numbers Authority. 19. 5. 2017. Приступљено 23. 5. 2017.
- ^ Koblas, David; Koblas, Michelle R. SOCKS (PDF). USENIX UNIX Security Symposium III. Приступљено 16. 11. 2019.
- ^ Darmohray, Tina. "Firewalls and fairy tales". ;LOGIN:. Vol 30, no. 1.
- ^ Архивски индекс на сајту Wayback Machine
- ^ CNET: Cyberspace from outer space
- ^ „2010 Circumvention Tool Usage Report” (PDF). The Berkman Center for Internet & Society at Harvard University. октобар 2010.
- ^ „Tor FAQ”.
- ^ „OpenSSH FAQ”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2002. г.