Хуго Клајн
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Хуго Клајн (Вуковар, 30. септембар 1894 — Београд, 2. децембар 1981) био је југословенски лекар, редитељ, професор и шекспиролог.[1][2]
| Хуго Клајн | |
|---|---|
 | |
| Место рођења | Вуковар Аустроугарска |
| Место смрти | Београд СФР Југославија |
Биографија
уредиХуго Клајн је рођен у Вуковару, у хрватско-јеврејској породици, која је генерацијама живела у Хрватској. Основну и средњу школу завршио је у Вуковару.[3] Ученик Сигмунда Фројда докторирао је медицину 1919. год. на Медицинском факултету у Бечу.[1] Између два светска рата ради као лекар у Београду, те преводи и пише текстове из области психоанализе. Уз Николу Шугара, сматра се оцем психоанализе у Југославији. Клајн је дао посебно оригинални допринос изучавању ратних неуроза својом студијом из 1945. године, "Ратна неуроза Југославена" (објављеном тек 1955. године, у издању Санитетске управе ЈНА).
Од 1945. год. постаје стални редитељ у Народном позоришту у Београду.[2] Режирао у народним позориштима у Сарајеву, Нишу, Скопљу, Мостару, Бањалуци и Сплиту. Режирао низ позоришних представа („Хамлет“ Шекспира, „Шума“ Островског, „Господа Глембајеви“ Крлеже, „Побуна на Кејну“ Воука, „Живи леш“ Толстоја“) и телевизијских драма (као што је „Дневник Ане Франк 1959. год).[1]
Позоришни критичар, преводилац и познавалац Шекспирових дела, писац есеја и књига из области позоришта:
- „Основни проблеми режије“,
- „Шекспир и човештво“,
- „Појаве и проблеми савременог позоришта“ којима удара основе модерном и научно-аналитичком театру коме тежимо и данас.
Добитник награде Владе ФНРЈ за режију и Седмојулске награде за животно дело.
Педагошким радом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (садашњи Факултет драмских уметности) се бавио од 1949. године, као професор позоришне режије, а од 1949. год до 1952. год је предавао и психологију.
Својом двадесетогодишњом праксом редитеља-аналитичара коју је пренео на своје ученике и преточио у своје дело „Основни проблеми режије“, Др Хуго Клајн је утро пут многим генерацијама које и данас покушавају да га прате. Тако да и данас када говоримо о систему глуме и режије по коме се руководе уметничке школе у свету, говоримо о „Систему глуме“ Станиславског и „Основни проблеми режије“ др. Хуга Клајна, који заједно чине основицу за образовање нових генерација уметника познатом као „Систем Клајн-Станиславски“.
У браку са супругом Станом (1905–1986), рођеном Ђурић, имао је сина, академика и лингвисту Ивана Клајна. Стана је из претходног брака са Владиславом Рибникаром имала ћерке Милицу и Ивану и сина Слободана.[1]
Референце
уреди- ^ а б в г „Хуго Клајн | Порекло назива улица”. ПланПлус.рс (на језику: српски).
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 336.
- ^ Иван Клајн: Крлежа ме је учио тајнама фине књижевности Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2013) Николић, Александар, (18. јули 2011.), Блиц
Спољашње везе
уреди- Хуго Клајн на сајту IMDb (језик: енглески)