Tempo

Za ostala značenja, vidi Tempo (razvrstavanje).

Prva dva takta Mozartove Sonate K. 331, gde je tempo označen kao *"andante grazioso"* sa današnjom metronomskom beleškom: "♪ = 120". Play^?^/ⁱ

U muzici, tempo je izraz za opis brzine a često i načina na koji muzički izvođač treba da izvede neko muzičko delo ili neki njegov deo. Po pravilu, oznake za tempo se beleže iznad notnog sistema i neposredno na mestu gde počinje njihovo dejstvo.

Obeležavanje i čitanje

Nerazdvojan deo oznake za tempo je po pravilu jedna reč na italijanskom koja otprilike opisuje karakter tempa dela koje se izvodi. Čak i ne mnogo iskusan muzičar ima predstavu o brzini kojom neko muzičko delo treba izvesti, na osnovu same ove reči, a taj osećaj se produbljuje i poboljšava sa godinama iskustva. Određeniji način obeležavanja tempa je navođenje broja jedinica mere takta koje treba da proteknu u jednoj minuti. Ovo se obično navodi zapisom „oznaka za jedinicu mere = broj jedinica mere po minuti“ u zagradi, nakon gore spomenute reči na italijanskom.

Oznake za tempo

Ostale oznake se po pravilu takođe beleže iznad najvišeg notnog sistema u partituri, s time što se mogu naći i na drugom mestu ukoliko nema mesta za njihov zapis na toj visini. Neke od njih su sledeće:

presto ― žurno, hitro
vivace ― živo
allegro ― brzo
allegretto ― dosta okretno
moderato ― umereno
andantino ― malo brže nego andante
andante ― umereno lagano
grave ― teško, ozbiljno
adagio ― lagano i ozbiljno
lento ― sporo
larghetto ― dosta široko
largo ― široko

Ovim oznakama se može dodati i nekoliko bližih odrednica:

più ― više
-issimo ― sufiks koji označava superlativ, na primer presto znači „žurno“, prestissimo znači „najžurnije“
assai molto ― vrlo
ma non troppo ― ne previše
poco, un poco ― malo
meno ― manje

Još jedan vid obeležavanja tempa je

accellerando ― ubrzavajući
rallentando ― usporavajući
ritenuto ― zadržavajući
allargrando ― sve šire
meno mosso ― manje okretno

Raspoloženja koja bliže opisuju karakter tempa:

con brio ― čilo, veselo
vivace ― živahno
maestoso ― veličanstveno
sostenuto ― suzdržano; ponekad se koristi i samostalno kao oznaka tempa

Ostali izrazi:

a tempo ― ako je nakon neke promene tempa potrebno naznačiti da se izvođenje dela nastavlja po prethodnom tempu, to se označava ovom oznakom.
tempo primo ― prelaženje na temo sa početka dela
calando, morendo, mancando, smorzando, perdendosi ― istovremeno popuštanje jačine zvuka i tempa
tempo rubato, rubato ― slobodan tempo, po volji izvođača / dirigenta
L'istesso ― zadržavanje trenutnog tempa; obično sledi nakon promene tempa

Povezano