Sterni efekt

Sterni efekti nastaju usled činjenice da svaki atom unutar molekula zauzima određeni prostor. Ako su atomi previše blizu, dolazi do repulzije usled preklapanja njihovih elektronskih oblaka (Paulijeva ili Bornova repulzija), i to može da ima uticaja na oblik molekula (konformacija) i reaktivnost.

Tipovi sternih efekata

Sterno ometanje ili sterni otpor se javlja kad veličina grupa unutar molekula sprečava hemijsku reakciju koja je odvija sa srodnim manjim molekulima. Mada je sterno ometanje u nekim slučajevima problem, ono može takođe da bude veoma korisno, i hemičari ga često koriste da bi promenuli mod reaktivnosti molekula putem sprečavanja neželjenih sporednih reakcija (sterna zaštita). Sterno ometanje između susednih grupa može takođe da ograniči torzione uglove veza. Međutim, smatra se da je hiperkonjugacija moguće objašnjenje za stepeničastu konformaciju etana zato što je sterno ometanje malih vodonikovih atom suviše malo.^[1]^[2].

Regioselektivna dimetoksitritilacija primarne 5'-hidroksilne grupe timidina u prisustvu slobodne sekundarne 3'-hidroksi grupe kao rezultat sternog ometanja usled dimetoksi-tritil grupe i riboznog prstena (Py = piridin).^[3]

Sterno privlačenje se javlja kad molekuli imaju oblike ili geometrije koje su optimizovane za međusobnu interakciju. U tim slučajevima molekuli reaguju jedan s drugim najčešće na specifične načine.

Ukrštanje lanca — Randomna zavojnica ne može da pređe iz jedne konformacije u blisko srodni oblik putem malog premeštanja ako bi to zahtevalo da jedan polimerni lanac prođe kroz drugi, ili kroz sebe.

Sterne repulzije između raznih delova molekulskog sistema su od ključne važnosti za usmeravanje prelaznim metalima posredovanih transformacija i katalize. Sterni efekti mogu čak i da indukuju promenu mehanizma katalitičke reakcije.^[4]

Reference

↑ Pophristic, Vojislava; Goodman, Lionel (2001). „Hyperconjugation not steric repulsion leads to the staggered structure of ethane.”. Nature 411 (6837): 565. DOI:10.1038/35079036. PMID 11385566.
↑ Weinhold, Frank (2001). „Chemistry. A new twist on molecular shape.”. Nature 411 (6837): 539. DOI:10.1038/35079225. PMID 11385553.
↑ Gait, Michael (1984). Oligonucleotide synthesis: a practical approach. Oxford: IRL Press. ISBN 0-904147-74-6.
↑ Ananikov, Valentin P.; Szilagyi, Robert; Morokuma, Keiji; Musaev, Djamaladdin G. (2005). „Can Steric Effects Induce the Mechanism Switch in the Rhodium-Catalyzed Imine Boration Reaction? A Density Functional and ONIOM Study”. Organometallics 24: 1938. DOI:10.1021/om049156o.

Literatura

Ernest L. Eliel, Samuel H. Wilen (1994). Stereochemistry of Organic Compounds (1 izd.). Wiley, John & Sons, Incorporated. ISBN 0-471-01670-5.
Ernest L. Eliel, Samuel H. Wilen, Michael P. Doyle (2001). Basic Organic Stereochemistry. Wiley-Interscience. ISBN 0-471-37499-7.
Kurt Martin Mislow Kurt Mislow (Jan 15, 2003). Introduction to Stereochemistry. Dover Publications. ISBN 0-486-42530-4.
D. Nasipuri (1994). Stereochemistry of Organic Compounds: Principles and Applications (2 edition izd.). South Asia Books. ISBN 81-224-0570-3.
Gait, Michael (1984). Oligonucleotide synthesis: a practical approach. Oxford: IRL Press. ISBN 0-904147-74-6.

Spoljašnje veze

Program za izračunavanje sternih veličina molekula Arhivirano 2004-12-14 na Wayback Machine-u

[1] Pophristic, Vojislava; Goodman, Lionel (2001). „Hyperconjugation not steric repulsion leads to the staggered structure of ethane.”. Nature 411 (6837): 565. DOI:10.1038/35079036. PMID 11385566.

[2] Weinhold, Frank (2001). „Chemistry. A new twist on molecular shape.”. Nature 411 (6837): 539. DOI:10.1038/35079225. PMID 11385553.

[3] Gait, Michael (1984). Oligonucleotide synthesis: a practical approach. Oxford: IRL Press. ISBN 0-904147-74-6.

[4] Ananikov, Valentin P.; Szilagyi, Robert; Morokuma, Keiji; Musaev, Djamaladdin G. (2005). „Can Steric Effects Induce the Mechanism Switch in the Rhodium-Catalyzed Imine Boration Reaction? A Density Functional and ONIOM Study”. Organometallics 24: 1938. DOI:10.1021/om049156o.

[1]

[2]

[3]

[4]