Ortogonalna projekcija
Ortogonalna projekcija je glavni način predstavljanja predmeta, delova, objekata, mašina,itd. na tehničkim crtežima.[1] Sa perspektive linearna algebre i funkcionalne analize, projekcija je linearna transformacija P iz vektorskog prostora u sebe tako da je P2 = P. Ona ostavlja sliku nepromenjenu.[2] Mada apstraktna, ova definicija projekcije formalizuje ideju grafičke projekcije.
Kod ortogonalne projekcije sve tačke predmeta projektuju se ortogonalno (normalno-pod pravim uglom - 90°) na tri projekcijske ravni :
- V - vertikalnu,
- H - horizontalnu i
- P - profilnu
Na ovaj način se dobijaju tri slike koje definišu predmet. Ove slike zovu se pogledi.
Na vertikalnicu se projektuje pogled spreda, na horizontalnicu pogled odozdo, a na profilnicu pogled sleva. Tri profilne ravni čine prostorni koordinatni sistem, koji se zasecanjem po određenoj osi zaokreće i svodi u ravanski. Otogonalnom projekcijom se u izvesnom smislu prostor pretvara u ravan. Iz tog razloga je ortogonalna projekcija najpogodnija za crtanje predmeta na tehničkim crtežima.
Moguća su šest pogleda, ali se u praksi najčešće koriste tri, gore pomenuta. Predmet se na tehničkom crtežu po pravilu predstavlja samo u dovoljno broju pregleda.
Standard definiše dva rasporeda pogleda: evropski i američki.
- Pogled s preda-crta se po izboru,
- Pogled sleva-crta se desno od pogleda spreda,
- Pogled odozgo-crta se dole,
- Pogled zdesna-crta se levo,
- Pogled odozdo-crta se gore,
- Pogled odpozadi-crta se levo od pogleda zdesna.
- Pogled s preda-crta se po izboru,
- Pogled zdesna-crta se desno od pogleda spreda,
- Pogled odozgo-crta se gore,
- Pogled sleva-crta se levo,
- Pogled odozdo-crta se dole,
- Pogled odpozadi-crta se levo od pogleda zdesna.
- ↑ Maynard, Patric (2005). Drawing distinctions: the varieties of graphic expression. Cornell University Press. str. 22. ISBN 0801472806.
- ↑ Meyer, C. D. (2000). Matrix analysis and applied linear algebra. Philadelphia: Society for Industrial and Applied Mathematics. ISBN 0-89871-454-0.
