Lunarni kalendar
Lunarni kalendar je kalendar koji je zasnovan na ciklusima Mesečevih mena. Jedini čisto lunarni kalendar u masovnoj upotrebi je islamski kalendar, čija svaka godina ima 12 lunarnih meseci. Osobina ovakve, čisto lunarne godine, je da nije povezana sa godišnjim dobima i klizi prema ranijim solarnim datumima oko 11 ili 12 dana godišnje, vraćajući se na istu poziciju u odnosu na solarnu godinu svakih 33 ili 34 islamske godine. Ovaj kalendar se pre svega koristi u verske svrhe, a u Saudi Arabiji i u trgovačke.
Pošto u solarnoj godini ima oko 12 lunacija (sinodičkih meseci), ovaj period od 354,367 dana neki nazivaju lunarna godina.
Većina lunarnih kalendara su zapravo lunisolarni kalendari. To znači da kalendarski meseci odgovaraju Mesečevim ciklusima, ali se povremeno dodaju interkalarni meseci kako bi se ovi ciklusi usaglasili sa solarnom godinom, tj. da bi se za lunarni mesec moglo reći da je "prolećni", "letnji" itd.
Među ovakvim kalendarima su kineski, hebrejski i hindu kalendari, kao i većina kalendarskih sistema korišćenih u antici. To potiče od toga što godina nije deljiva tačnim brojem lunacija, pa bi bez dodavanja interkalarnih meseci, godišnja doba klizila svake godine. Zato je potrebno da svaka druga ili treća godina ima 13 meseci.
Lunarni kalendari se razlikuju po tome kojim danom počinje mesec. U mnogim kalendarima (bar u nekim periodima) to je određeno prvim opažanjem srpa mladog Meseca - npr. npr. nekada u hebrejskom ili islamskom. Sa ovoga se može preći na računsko određivanje kalendara, u kome je kalendarski mesec aproksimacija astronomskog ciklusa (npr. današnji hebrejski kalendar). U kineskom kalendaru, prvi dan je astronomski određen konjukcijom Sunca i Meseca u kineskoj časovnoj zoni. Mesec takođe može počinjati i punim Mesecom (sever Indije).
Trajanje Mesečeve orbite/ciklusa varira oko srednje vrednosti i teško je predvideti. Pošto su osmatranja podložna neizvesnosti i vremenskim uslovima, a astronomski metodi vrlo složeni, bilo je pokušaja da se stvore utvrđena aritmetička pravila.
Prosečna dužina sinodičkog meseca je 29,530589 dana (29 dana, 12 sati, 44 minuta i 2,9 sekundi). Ovo znači da dužina meseci treba biti naizmenično 29 i 30 dana (koji se nazivaju šuplji odn. puni). Raspored šupljih i punih meseci se može odrediti korišćenjem produženih razlomaka i ispitivanjem sukcesivnih aproksimacija za dužinu meseca u odnosu na dužinu dana. U donjem spisku je u brojiocu broj dana, u imeniocu broj meseci i posle kog perioda se javlja greška od jednog dana:
29 / 1 (greška: 1 dan posle oko 2 meseca) 30 / 1 (greška: 1 dan posle oko 2 meseca) 59 / 2 (greška: 1 dan posle oko 33 meseca) 443 / 15 (greška: 1 dan posle oko 30 godine) 502 / 17 (greška: 1 dan posle oko 70 godine) 1447 / 49 (greška: 1 dan posle oko 3 milenija) 25101 / 850 (greška: zavisno od promene vrednosti sinodičkog meseca)
Ovi razlomci se mogu upotrebiti u konstrukciji lunarnih kalendara, ili u kombinaciji sa solarnim kalendarom kako bi se proizveo lunisolarni kalendar. Isaac Newton je oko 1700. predložio ciklus od 49 meseci (onaj sa greškom od jednog dana u 3000 godina) kao osnovu za alternativno izračunavanje dana Uskrsa[1]. Ići na tačniju varijantu bi verovatno bilo besmisleno, jer bi u dugom vremenskom periodu do izraza došla promena dužine sinodičkog meseca. Ciklus od 360 meseci u tabularnom islamskom kalendaru je 24×15 meseci skraćen za jedan dan.
- ↑ Reform of the Julian Calendar as Envisioned by Isaac Newton by Ari Belenkiy and Eduardo Vila Echagüe (pdf); Notes and Records of the Royal Society of London (vol 59, no 3, pp. 223-254).
- (en) Yerm calendar, noviji koncept, sadrži sve gore navedene aproksimacije
- (en) Online Lunar calendar for different places in the world Arhivirano 2010-07-06 na Wayback Machine-u
- (en) Moon calendar for different places in the world