Larnaks
Larnaks (starogrčki: λάρναξ [lárnaks]) tip je malog sanduka koji se često koristio za polaganje ljudskih posmrtnih ostataka u antičkoj Makedoniji, bilo samog tela u savijenom položaju, bilo kremiranog pepela.
Prvi larnaksi pojavljuju se u minojsko doba tokom grčkog bronzanog doba i imali su oblik keramičkog kovčega koji je oponašao izgled drvenog sanduka i možda su bili pravljeni po ugledu na staroegipatske kutije od lana. Ti su larnaksi bili bogato ukrašeni apstraktnom dekoracijom, slikama hobotnica i scenama lova i kultnih obreda.[1] Larnaks od terakote iz Hagije Trijade bio je ukrašen predstavama rituala u zagrobnom kultu.[2]
U Homerovim epovima spominje se larnaks u koji je, nakon pogrebnih rituala, položen pepeo trojanskog junaka Hektora, a koji je očito bio malih dimenzija: "I kosti, pošto ih skupe, u kovčeg metnuše zlatni (χρυσείην ἐς λάρνακα θῆκαν), porfirnim poklopcima i tankim pokriše kovčeg".[3] U Ilijadi se spominje i jedan srebrni larnaks u kome bog Hefest drži svoj alat: "a oruđe drugo ... u kovčeg srebrni spravi" (λάρνακ᾽ ἐς ἀργυρέην συλλέξατο).[4] Larnakse u kojima su se držali skupoceni predmeti spominje Herodot.[5]
Na slikanim grčkim vazama larnaks se često pojavljuje u mitološkim prizorima. Na jednoj takvoj slici predstavljeni su u larnaksu Danaja i njeno tek rođeno dete, Persej, dok pored njih stoji Akrisije.[6]
U poznom helenističkom razdoblju postali su popularni larnaksi koji su imali oblik malih sarkofaga od terakote, od kojih su neki bili oslikani na isti način kao i tadašnje grčke vaze.
Ima i nekoliko larnaksa napravljenih od plemenitih metala, kao što je, na primer, slučaj s larnaksom iz 4. veka pne., koji je pronađen u Vergini, u severnom delu Egejske Makedonije. Taj je larnaks napravljen od zlata, a poklopac mu je ukrašen predstavom Sunca (što je izvor Sunca iz Vergine kao motiva). Veruje se da je u grobu u kome je ovaj larnaks pronađen bio pokopan Filip II Makedonski, otac Aleksandra Velikog.
- ↑ Minojski larnaks u Metropolitanskom muzeju; Kasnominojski larkaks iz Knososa na Kritu, Britanski muzej.
- ↑ Gavela 1991, str. 69
- ↑ Homer, Ilijada, XXIV, 795–796 (prev. Tomo Maretić).
- ↑ Homer, Ilijada, XVIII, 412–413 (prev. Tomo Maretić).
- ↑ Herodot, Istorija, III, 123, 2.
- ↑ Smith, William (1890), „Arca”, Dictionary of Greek and Roman Antiquities, 1, London, pp. 162
- Gavela, Branko (19991). Istorija umetnosti antičke Grčke. Beograd: Naučna knjiga.