Flatulencija
Ovaj članak zahtijeva sređivanje kako bi ispunio Wikipedijine standarde kvaliteta. Pomozite u njegovom poboljšanju tako što ćete ga urediti. |
Flatulencija (kolokvijalno prđenje) jest ispuštanje gasova kroz anus.
Gasovi u probavni trakt uglavnom dolaze na tri načina. Prvi je gutanje vazduha kod jela i govora, drugi je rad bakterija u crevima, a treći je difuzija gasova iz krvi. U želucu su dva glavna gasa azot i kiseonik. Oni se izbacuju kada se podrigne ili prelaze u tanko crevo sa ostalim sadržajem želuca. Ulazak u tanko crevo apsorbuje male količine ovih gasova. U toku dana u crevu se nalazi 7 do 10 litara gasa, a izluči se svega pola litre. Kusur se resorbuje. Oni koji često i puno prde nemaju mnogo veću bakterijsku aktivnost, nego im je peristaltika u području debelog creva snažnija i većina gasova ne stigne da se apsorbuje.[1] Gasovi unutar probavnog sistema sastoje se uglavnom od bezmirisnih gasova kao što su kiseonik, azot, ugljen dioksid, vodonik i metan. Manji deo gasova koji se ispuštaju kroz želudac i koji većini ljudi neprijatno mirišu čini sumpor, produkt bakterija koje normalno žive u debelom crevu. Kada se vodonik i metan pomešaju nastane eksplozivna smesa koja širi creva pa prdonja oseća nadutost, a neretko i bolove u stomaku. Ljudi koji nemaju nikakvih tegoba u području želuca i creva prdnu 14 do 23 puta dnevno, što ovisi i o ishrani. Kao kuriozitet navodi se informacija da je prđenje češće na većim nadmorskim visinama (iznad 3300 metara) zbog razlike u pritisku u crevima i u okolnom vazduhu. Smatra se da ishrana prdonja uključuje sveži hleb, krastavce, kupus, crveni i beli luk, žitarice, pasulj, boraniju, grašak, soju, sočivo, jaja, masne mlečne produkte poput šlaga i sladoleda, gazirana pića i veštačke zaslađivače. Neke ličnosti smatraju kako preko mere prde što zna da izazove depresiju i druge psihičke tegobe i stres jer se u većini civilizacija prđenje smatra gadnim i nepristojnim i izaziva prezir ličnosti koja je u blizini.
Prosečan prdež sastoji se od 59% azota, 21% vodonika, 9% ugljen dioksida, 7% metana i 4% kiseonika. Manje od 1% prouzročava većini ljudi neprijatan miris.[2] Temperatura prdeža u nastajanju je 37 celzijusa. Prdež je prosečno brz 30 metara u sekundu. Jednako prde i žene i muškarci. Prdež je zapaljiv jer sadrži metan i vodonik. U evropskoj tradiciji je uobičajeno kontrolisati i obuzdavati prdeže u blizini drugih ljudi, jer su neprijatnog mirisa. U nekim zemljama drugih kulturnih krugova, na primer na Tajlandu, prđenje na javnim mestima, ili bilo gde u kući i radnim prostorijama, smatra se sasvim normalnim i poželjnim, te je simbol otvorenosti i prisnosti u društvu. Pod uticajem Evropljana ova tajlandska tradicija polako nestaje.[3] Žene u evropskoj civilizaciji smatraju prđenje i podrigivanje jednom od 5 navika muškaraca koje im idu na nerve.[4] U američkoj saveznoj državi Virdžiniji formalno je kazna za prđenje na poslu 25 godina robije.
- ↑ psihijatar-crkvencic.hr Arhivirano 2013-06-15 na Wayback Machine-u, "ZAŠTO ISPUŠTAMO VJETROVE TJ. PRDIMO", pristupljeno 27. avgusta 2013.
- ↑ www.tportal.hr, "ZNAŠ LI... Baš sve o ispuštanju vjetrova?" objavljeno 30. marta 2009., pristupljeno 27. avgusta 2013.
- ↑ www.skole.hr, "Trebamo li zadržavati vjetrove?" objavljeno 14. aprila 2011., pristupljeno 27. avgusta 2013.
- ↑ www.b92.net, "5 muških navika koje ženama idu na živce", objavljeno 24. septembra 2012., pristupljeno 27. avgusta 2013.