Anizol

Anizol
	metoksibenzen
Drugi nazivi	fenoksimetan; fenil metil etar
Identifikacija
CAS registarski broj	100-66-3
ChemSpider	7238
UNII	B3W693GAZH
KEGG	C01403
ChEBI	16579
ChEMBL	CHEMBL278024
Jmol-3D slike	Slika 1; Slika 2
SMILES
	O(c1ccccc1)C COc1ccccc1
InChI
	InChI=1S/C7H8O/c1-8-7-5-3-2-4-6-7/h2-6H,1H3 ; Kod: RDOXTESZEPMUJZ-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C7H8O/c1-8-7-5-3-2-4-6-7/h2-6H,1H3; Kod: RDOXTESZEPMUJZ-UHFFFAOYAP
Svojstva
Molekulska formula	C7H8O
Molarna masa	108,14 g/mol
Agregatno stanje	bezbojna tečnost
Gustina	0,995 g cm−3
Tačka topljenja	−37 °C, 236 K, -35 °F
Tačka ključanja	154 °C, 427 K, 309 °F
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Anizol (metoksibenzen) je organsko jedinjenje sa formulom CH₃OC₆H₅. On je bezbojna tečnost sa mirisom sličnom semenu anisa. Mnogi od njegovih derivata su prisutni u prirodnim i veštačkim mirisima. Ovo jedinjenje se uglavnom pravi sintetički i služi kao prekurzor u sintezi drugih jedinjenja.

Priprema

Anizol se priprema Vilijamsonovom etarskom sintezom, reakcijom natrijum fenoksida sa metil bromidom i srodnim metilirajućim reagensima:^[4]

C₆H₅O⁻Na⁺ + CH₃Br → CH₃OC₆H₅ + NaBr

Primena

Anizol je prekurzor parfema, insektnih feromona, i lekova.^[5] Na primer, sintetički anetol se priprema iz anizola.

Bezbedsnot

Anizol je relativno netoksičan, sa LD50 vrednošću od 3700 mg/kg kod pacova.^[6]

Reference

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ G. S. Hiers and F. D. Hager (1941), „Anisole”, Organic Syntheses ; Coll. Vol. 1: 58
↑ Helmut Fiege, Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus “Phenol Derivatives“ in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. DOI:10.1002/14356007.a19_313
↑ MSDS; its main hazard is its flammabiliy.[1] Arhivirano 2010-07-01 na Wayback Machine-u

Povezano

Spoljašnje veze

Portal Hemija

Internacionalna karta hemijske bezbednosti 1014
Pherobase pheromone database entry

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[2] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[3] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[4] G. S. Hiers and F. D. Hager (1941), „Anisole”, Organic Syntheses ; Coll. Vol. 1: 58

[Ullmann-5] Helmut Fiege, Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus “Phenol Derivatives“ in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, Wiley-VCH, Weinheim. DOI:10.1002/14356007.a19_313

[6] MSDS; its main hazard is its flammabiliy.[1] Arhivirano 2010-07-01 na Wayback Machine-u

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]