Qуеер теорија

Qуеер теорија је израсла из геј и лезбијских студија, феминистичких студија, те критизира друштво, но и саму геј и лезбијску политику те феминизам. Qуеер теорија нија настала у одређеном тренутку, већ се сматра да се по први пута као термин користи на разним конференцијама одржаних у САД-у крајем осамдесетих година XX. ст. на тему геј и лезбијских права и пост-структурализма. Тако можемо рећи да qуеер теорија обједињује геј и лезбијске студије, феминистичке студије али и бројне пост-структуралне теорије. Qуеер теорија је данас дио хуманистичких знаности, повијести, културних студија, књижевности, филозофије, права, генетике и биологије.

Многи qуеер теоретичари и теоретичарке посве желе потиснути геј и лезбијске студије јер их сматрају конформистичнима, односно да копирају хетеросексуалне норме – примјерице у тражењу права на истосполни брак.

Најзначајнији аутори и ауторице qуеер теорије, који су је заправо покренули, јесу Мицхел Фоуцаулт, француски пост-структуралист филозоф, повјесничар и активист те његова критичарка, феминисткиња, Јудитх Бутлер.

Анту Сораине, Тасмин Спарго, Адрианне Рицх најзначајније су лезбијске и феминистичке списатељице qуеер теорије. Док се Давид Халперин бави сексуалношћу антике, Гаyле Рубин поклоницима садо-мазо и леатхер културе, Ед Цохен, Јонатхан Долиморе, Лее Еделман, Yвонне Yарборо и др. сукобљавају qуеер теорију и геј и лезбијске студије. Управо захваљујући њима може се рећи да је примарна разлика између qуеер теорије и геј и лезбијских студија у самом приступу према ЛГБТИQ популацији. Qуеер теорија проучава односе „норма вс. qуеер“ с нагласком на сексуалност, анализирајући ју и тумачећи ју, док геј и лезбијске студије фокусирају се на геј и лезбијски идентитет и на неравноправност у односу на већинску хетеросескуалну популацију.

Иако Јудитх Бутлер и Мицхела Фоуцаулта можемо назвати најзначајнијим qуеер теоретичарима прва особа која је почела користити термин „qуеер“ је Тереса де Лауретис.

У Хрватскоје qуеер теорија релативно слабо заступљена, што се не може оправдати нити чињеницом да се ради о релативно новој дисциплини. Qуеер публикације можемо пронаћи као прилог у листу „Зарез“ под називом „Qуеер портал“ за који су писали (и пишу): Трпимир Матасовић, Жељко Мркшић, Гордан Босанац, Јелена Поштић, Сања Јурас, Андреа Шпехар и др. Од осталих публикација можемо наићи још само преводе Фоуцалута, Рицхове те неке радове ауторице Сање Сагасте. Појавом Qуеер Загреб фестивала од 2003. покушава се приближити qуеер култура, qуеер теорија и qуеер активизам.

Као јединог qуеер теоретичара у регији, који се тако назива и у медијима, може се навести Душана Маљковића, уредника qуеер часописа „Гаy (то!)“ и портала Геј - Србија, водитеља емисије „Гаyминг“ на радију „Београд 202“ која се емитрала до краја 2004.г. Маљковић је аутор многих књижевних и теоријских текстова („Јебеш конзервативно“), коаутор је двије књиге – „Речника основних феминистичких појмова“ ..итд.

• "Обрнути дискурс" је један он најзначајнијих термина qуеер теорије, а уводи га Мицхел Фоуцаулт. Тај дискурс је описан као посљедица отпора ЛГБТИQ особа које објашњавају терминологију која је дисквалифицирала хомосексуалност („инверзија“, „педерастија“, „душевни хермафродитизам“) и прихваћају је као "позитивну". Тако је, до тада врло погрдан термин "qуеер" прихваћен као идентитет, култура и политика (теорија). Такав обрнути дискурс, којег користи и сам Фоуцаулт, може се сматрати првим потицајем за настанак qуеер теорије. У Хрватској најпознатији примјери "обрнутог дискурса" јест плакат Qуеер Загреб "... и хомофоби су људи", те манифестација Загреб Приде, посебице плакат "Живјела перверзија!".

• Род као друштвена привременост - контроверзана теза коју уводи Јудитх Бутлер, а qуеер особе га понека доживљавају дословно. Каже се да се род може заправо бирати у складу с дневном гардеробом. Бутлерова закључује да се не понашамо на одређени начин због нашег родног идентитета, већ до тога идентитета долазимо кроз обрасце понашања који одражавају норме рода.

Qуеер као деконструкција рода

Као алтернативу идентитетима (сполним и/или родним), qуеер теорија је представила qуеер као додатни (не)идентитет. Ако qуеер теорија оспорава и супротставља се норми, постоји опасност да и сама наметне норму неидентитета и тада би постала парадокс самој себи. Ако qуеер постане норма – у том тренутку престаје бити qуеер. Qуеер није (само) категорије идентитета, већ процес непрекидног "ремећења".

Највећа критика qуеер теорије која се упућује геј и лезбијској заједници је друштвена интеграција, копирање хетеро-патријахалних норми (попут институције брака односно копирање родних улога у истосполној заједници, њезина институционализација и родни оснос моћи). Док су седамдесетих година XX.ст. и гејеви и лезбијке заједно са трансродни, особама и осталима, сви били у данашњем смислу qуеер, искорачењем (цоминг оутом) и копирањем норми доминантне културе, дошло је до својеврсног захлађења односа унутар ЛГБТИQ заједнице.

Трансродне особе, које су осталом и покренуле сувремени ЛГБТИQ покрет, прве изашавши на улице и сукобивши се с полицијом 1969 у на првим Стонеwалл демонстрацијама, нису биле „друштвено пролазне“ и теже би се уклопиле у доминантну културу попут гејева и лезбијки.

Социјална интеграција коју су прихватили неки гејеви и лезбијке, позива на друштвени углед – те су особе жељеле постати дио „пролазног свијета“, те му се желе прилагодити и постати слични њему, продавши тако свој увјет за равноправност. То „продавање увјета за равноправност“ спочитава qуеер теорија сматравши да је такво формирање лезбијско] и геј идеала издвајањем из донедавно „девијантне“ скупине, ништа друго него приклањање бјелачкој буржоазији.

Осамдесетих година XX.ст. тако су се нашли на једној страни „асимилирани“ бијели гејеви и лезбијке, а с друге стране особе које се нису могле уклопити у друштвену норму: трансродне особе: бутцх (маскулинизиране) жене, феминизирани мушкарци, трансексуалне особе, трансвестити/киње – цроссдресери, драг qуеенс/драг кингс; феминисткиње, поборници/е полигамије, поборници/е групног секса, тхе аггрессивес (Афроамерички трансродни идентитет, садо-мазохисти, Афроамеричка и Латино(америчка) мањина....

Појавом ХИВ/АИДС-а цијела разједињена ЛГБТИ(Q) заједница доживљава нови потрес. ХИВ/АИДС се почиње тумачити као „болест хомосексуалаца“ а цијела стратегија прилагодбе (социјална интеграција) постаје упитна.

Прије појаве ХИВ/АИДС-а објект геј и лезбијске политике била је сексуална преференције субјекта, те стога се неки субјекти нису могли социјално интегрирати. Појавом ХИВ/АИДС-а, долази до радикализације геј и лезбијске политике. Може се рећи да идентитет више не постаје центар цијеле политике, већ се даје колектива подршка обољелима и долази до заједничких иступа против новог вала хомофобије. Сексуална пракса једино долази до изражаја као едукација о сигурном сексу.

Усред ХИВ/АИДС хистерије qуеер почиње улазити у популарну културу. На бројне конференцијама које се одржавају крајем 80-их у Сједињеним државама на тему родне неравноправности, ХИВ/АИДС-а и геј и лезбијских права, почињу се користити и термини попут „qуеер натион“, qуеер национализам.

Qуеер натион била је радикална геј/лезбијска група која заједно за организацијом Пинк Пантхерс организирала илегалне уличне патроле чији је циљ био спрјечавање насиља над хомосексуалцима. Уз то, група Qуеер натион је одржавала и организирала почасти жртвама хомофобије, преминулима од ХИВ/АИДС-а, организирала предавања о сигурном сексу и самообрани, организирала бројне медијске и умјетничке кампање. У својој презентацији користили су реторичку стратегију кориштења дотад погрдног и уврједљивог термина „qуеер (педер).“ Сматрали су да ће кориштењем погрдних термина скренути пажњу с идентитета и фокусирати на политички и културни положај хомосексуалних особа. Група Qуеер натион је створила другу вјеројатно најпознатију америчку qуеер групу АцтУП, која се распала крајем 90их након што је АИДС и ситуација с њиме промијенила значај за друштво и постала "само" кронична болест. Активисти и активисткиње АцтУпа и Qуеер Натион који су творци слогана "Wе'ре хере, wе'ре qуеер гет усед то ит!" и слогања и кампанње "Силенце = Деатх", најзаслужније групе за имплементацију qуеер политике и опћенито импементацију qуеера у активизам и језик.

Qуеер је и дан данас врло критичан према социјалној интеграцији гејева и лезбијки. Данас qуеер теорија/покрет се развија засебно од геј/лезбијског иако је настала из геј и лезбијских студија, њиховог фокуса на проширивање важећих конструираних категорија нормалног сексуалног понашања. Међутим, док се геј и лезбијски студији углавном баве питањима хомосексуалности, qуеер теорија проширује поље интереса, посебно занимајући се за оно што се сматра сексуалним девијантним понашањима, различитим сексуалним идентиетима те политичком критиком сувременог друштва у односу на сексуалност, што укључује и критику геј и лезбијских студија.

Унутар саме qуеер теорије двије велике струје фокусиране су на критику бинарне родно-сполне класификације. Бинарна родно-сполна класификација је (хетеро)патријархална норма која признаје постојање само два спола са припадајућим родним улогама. Проучавањем трансексуалних и трансродних особа најлакше је доћи до закључка како је род врло тешко везивати за биолошки спол. Управо у овом тренутку Бутлерина реченица заузима кључан тренутак јер доказује да одређено понашање трансексуалних/трансродних особа није такво због њиховог родног идентитета већ зато што њихово понашање одражава вриједности које друштво види као супротне вриједности рода од норми које приписује њиховбиолошки спол.

Друга струја qуеер теорије проучава цамп субкултуру. Цамп је урбани стил с краја осамдесетих, почетка деведесетих година прошлог стољећа, који се очитује у претјеривању играња и комбинацији родних улога у одијевању и понашању. Цамп комбинира конвенционална обиљежја родних супротности попут примјерице уске мини-сукње у комбинацији са високим потпетицама и длакавим ногама и стилизираном брадом и брковима на нашминканом лицу. Цамп особе желе изазвати реакцију и питања попут: „је ли то мушкарац или жена?“, „је ли он или она хомосексуалац или хетеросексуалац?“, „да ли је он или она можда нешто "треће"?“ Сувремени qуеер управо у постављању таквих питања види свој смисао. Такве контроверзе посве руше традиционалну концепцију рода и спола, сексуалне оријентације, не давајући одговоре на постављена питања...или можда давајући више могућих одговора.

Цамп се данас развио и дјелом у тзв. гендер qуеер, нешто профињенији неидентитет. Гендер qуеер особе још више изазивају родне норме те понекад и сувременом технологијом модифицирају своја тијела на начин да се примјерице дио тијела супермаскулинизира, осим главе коју се пластичним операцијама настоји још више „поженственити“ у стилу Јессице Раббит. Гендер qуеер особе на све могуче начине настоје срушити било какву родну или сполну претпоставку. Уз такву појаву, гендер qуеер особе отворено причају о својим сексуалним активностима са оба „конвенционална спола“, али и са другим гендер qуеер особама, цијело вријеме осврћући се на себе у оба граматичка рода. Гендерqуеер су особе које се не уклапају у традиционални бинарни родни сустав, а идентифицирају се с qуеер временом, простором, културом и изричајем.

Повезано

• ЛГБТИQ
• Qуеер