[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Паул Самуелсон

Извор: Wikipedija
Паул А. Самуелсон (1997)

Паул А. Самуелсон (15. мај 1915 – 13. децембар 2009) је био један од највећих економиста нашег доба. Много хваљен, али исто тако и оспораван од стране неистомишљеника, познат је у цијелом свијету. Први је Американац који је добио Нобелову награду за економију 1970. године. Писац многих дјела од којих је прво значајније "Фоундатионс оф Ецономиц Аналyсис" (Основе економске анализе) изашло 1947. године, и допринијело оживљавању Неокласичне економије, као и увођењу математике у већем обиму у економију. Његово вјероватно и најпознатије дјело "Ецономицс: Ан Интродуцторy Аналyсис" (Економија - уводна анализа, 1948. године) је најбоље продавана књига с подручја економије у цијелом свијету. Преведена на више од 40 језика, та је књига допринијела и "слому централистичких економија", како каже сам Самуелсон. Након 50 година постојања књига је продана у преко милион примјерака, доживјела је 15 издања, а задње се користи као уџбеник и на Економским факултетима широм Босне и Херцеговине. Поред ове двије књиге Самуелсон је објавио више дјела од којих ћемо нека набројати на крају текста.[1][2][3]

Професор Самуелсон је био активан у многим организацијама, између осталог је био и члан Америчке академије наука и умјетности, те члан и бивши предсједник (1951) Економетријског друштва, а поред свог доктората носилац је још неколико титула почасног доктора престижних универзитета.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Гарyу, Индиана, САД, 15. маја 1915. године. 1935. године дипломира на Универзитету у Чикагу, гдје се истиче као бриљантан студент, да би већ годину касније магистрирао на том истом универзитету. Докторира из филозофије брани на Харwарду 1941. године. Већ од 1940. предавач је на МИТ-у, а 1945. ради као ванредни професор предмета – међународни економски односи на Флетцхеровој школи права и дипломатије. Редовни професор на МИТ-у постаје 1947. године. Ту оснива чувени постдипломски студиј економије, који постаје једно од најмоћнијих економских одсјека прошлога вијека. Ускоро му се, на том студију, придружује и Р.M. Солоw, који пише нека дјела заједно с Самуелсоном и постаје његов "саучесник у злочину".

Био је и члан многих одбора и група, а ми ћемо их само набројати, без подробнијег упуштања у анализу његовог рада у њима.

Од 1941. до 1943. у Одбору је за управљање националним ресурсима (задужен за планирање наставка пуне запослености за вријеме рата); у Одбору за ратну производњу и Уреду за ратну мобилизацију и обнову током 1945. (економски и опћи план); у Трезору Сједињених Америчких Држава од 1945. од 1952.; у Уреду за прорачун, 1952; у Савјетодавноистраживацком одбору Комисије предсједникових државних циљева (Тхе Ресеарцх Адвисорy Панел то тхе Пресидент'с Натионал Гоалс Цоммиссион), 1959 - 1960; у Савјетодавном одбору за економски развој (Тхе РесеарцхАдвисорy Боард Цоммиттее фор Ецономиц Девелопмент), 1960. Био је члан Националне групе за економско образовање (Тхе Натионал Таск Форцеон Ецономиц Едуцатион), 1960 - 1961. и радио као консултант за Ранд Цорпоратион од 1949. Неслужбени савјетник Трезора Сједињених Америчких Држава и Одбора економских савјетника (Тхе Цоунцил оф Ецономиц Адвисорс). Био је економски савјетник сенатору, кандидату и касније изабраном предсједнику Јохн Ф. Кеннедyу те је 1961. био аутор Извјештаја о стању америцке привреде (Јануарy 5, 1961. Самуелсон Репорт он тхе Стате оф тхе Америцан Ецономy то Пресидент; Кеннедy). 1965. одабран је за предсједника Међународног привредног удружења. Професор Самуелсон био је активан у многим организацијама. Био је члан Америчке академије наука и умјетности, Америчког филозофског удружења и Британске академије; члан и бивши предсједник (1961) Медународног привредног удружења; члан и бивши предсједник (1951) Економетријског друштва. (Напомена – Попис организација којих је Самуелсон био члан пренијели смо с хрватске Wикипедие).

Добитник је Нобелове награде за економију 1970. У образложењу комитета за додјелу награде као разлог додјеле награде се наводи: "Научни рад којим је развио статичну и динамичну економску теорију и активно допринио повећању нивоа анализе у економској науци".

Умро је 13. децембра 2009, у 94. години.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Ецономицс. 19тх едитион, 2009. ИСБН 978-0-07-126383-2 (енглисцх)
  • Фоундатионс оф Ецономиц Аналyсис, 2. Ед., 1982.
  • „Интерацтионс бетwеен тхе Мултиплиер Аналyсис анд тхе Принципле оф Аццелератион.“ ин Ревиеw оф Ецономицс анд Статистицс, С. 75–78, Мее 1939.
  • „Интернатионал Траде анд тхе Еqуализатион оф Фацтор Прицес.“ ин Ецономиц Јоурнал, Нр.58, Јуни 1948, С. 163–84.
  • Самуелсон П.-А., Дорфман Роберт, Солоw Роберт, Линеар Программинг анд Ецономиц Ацтивитy, 1958.
  • „А Ноте он тхе Пуре Тхеорy оф Цонсумерс' Бехавиор.“ ин Ецономица НС, Нр.5, Фебруар 1938, С. 61–71.
  • „Тхе Пуре Тхеорy оф Публиц Еxпендитуре.“ ин Ревиеw оф Ецономицс анд Статистицс, Новембер 1954, С. 387–89

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Фрост, Грег (Дец 13, 2009). „Нобел-wиннинг ецономист Паул А. Самуелсон диес ат аге 94”. МИТ Неwс.  "Ин а цареер тхат спаннед севен децадес, хе трансформед хис фиелд, инфлуенцед миллионс оф студентс анд турнед МИТ инто ан ецономицс поwерхоусе"
  2. ↑ Паркер, Рандалл Е. (2002), Рефлецтионс он тхе Греат Депрессион, Цхелтенхам: Едwард Елгар, п. 25, ИСБН 1-84376-335-4 
  3. ↑ Wеинстеин, Мицхаел M. (Децембер 13, 2009). „Паул А. Самуелсон, Ецономист, Диес ат 94”. Неw Yорк Тимес. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Диxит, Авинасх (2012), „Паул Самуелсон'с Легацy”, Аннуал Ревиеw оф Ецономицс (Аннуал Ревиеwс) 4: 1–31, ДОИ:10.1146/annurev-economics-080511-110957 
  • Фисцхер, Станлеy (1987), „Самуелсон, Паул Антхонy”, Тхе Неw Палграве: А Дицтионарy оф Ецономицс (Лондон: Мацмиллан) 4: пп. 234–241, ИСБН 0-935859-10-1 .
  • Силк, Леонард (1976), Тхе Ецономистс, Неw Yорк: Басиц Боокс, ИСБН 0-465-01810-6 .
  • Собел, Роберт (1980), Тхе Wорлдлy Ецономистс, Неw Yорк: Фрее Пресс, ИСБН 0-02-929780-X .
  • Фусфелд, Даниел Р. (2002), „Тхе Неоцлассицал Сyнтхесис”, Тхе Аге оф тхе Ецономист (9тх изд.), Бостон: Аддисон-Wеслеy, пп. 198–201, ИСБН 0-321-08812-3 .

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Paul_Samuelson&oldid=41864234”