Каируан

Каируан القيروان
Атракције града Атракције града
Координате: 35°40′Н 10°06′Е
Држава	Тунис
Вилајет	Каируан
Власт
- градоначелник	Монцеф Абделхеди
Висина	68
Становништво (2018.)
- Град	139,070
Временска зона	УТЦ+1 (УТЦ)
Поштански број	3100
Карта
Каируан цласс=нотпагеимаге| Позиција Каируана у Тунису

Каируан (арапски: القيروان / Qеирwāн, чита се Керуан) је град од 139,070 становника на сјеверу Туниса у Вилајету Каируан у ком је административни центар.

Он у земљама Магреба има статус светог града, а због бројних споменика ране исламске архитектуре уврштен је 1988. на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Африци.

Географске карактеристике

Градска врата

Каироуан лежи у степској полупустињској унутрашњости, удаљен 61 км западно од лучке Соуссе,а од главног града Туниса удаљен је око 184 км јужно.

Хисторија

Према традицији град је 670. основао Укба ибн Нафи зван и Сиди Укба (Свети Укба) пратилац пророка Мухамеда и генерал, на мјесту бизантске утврде Камоуиниа.

Град му је послужио као логор из ког је покренуо офензиву која је резултирала политичко - религијском покоравању под Ислам, земаља Магреба (сјеверозапад Африке).

Негдје око 800. први аглабидски емир одабрао је Каироуан за пријестолницу Магреба. У њему се међу првима развила Школа маликијског мезхеба, па су њихове улеме често критизирале личне и политичке ексцесе аглабидских емира.

Након тога је добар дио 11. вијека био (заједно са Махдијом политички центар владара Фатимида и Зирида и израстао у један од великих административних, трговачких, религијских и интелектуалних центара Ислама. За раног средњег вијека био је познат и по медицини којом су се бавили и истраживали је муслимански и жидовски љекари.

Због учесталих бедуинских напада крајем 11. вијека, смањило се ратарство у корист номадског сточарства, док је истовремено град Тунис све више напредовао, тако да је почетком 12. вијека он постао пријестолница.

Након тог је Каироуан све више стагнирао па је накрају спао на изолирано трговиште за номадске сточаре.

Бедеми медине

Знаменитости

Каироуан
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Тунис
Регистриран:	1988. (12. засједање)
Врста:	Културно добро
Мјерило:	и, ии, иии, в, ви
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Стара медина опасана бедемом простире се на површини од 30 хектара. У њој се налази највећа атракција града Велика Укбетова џамија, са минаретом високим 35 метара.

Оргиналну прву џамију подигао је Укба ибн Нафи у 7. вијеку, данашње здање је пето изграђено на истом мјесту и датира из времена Аглабида. У медини се налази и Џамија три портала из 9. вијека.

Изван медине је Завија Сīдī Сахаба, у којој се налази гробница једног од Мухамедових асхабија и аглабидско акумулацијско језеро, отворени кружни базен промјера 128 метара из 9. вијека.

Привреда, транспорт и образовање

Данашњи Каируан транспортни и трговачки центар за житарицее и стоку. Познат је по ручно ткаоним теписима.

Након оснивања универзитета и неких погона лаке индустрије почео је убрзано расти. На раст града утјецао је и туризам, оснажен реконструкцијом старе медине и оснивањем Музеја исламске умјетности.

Град је цестама и жељезницом повезан са осталим туниским градовима.

Побратимски градови

Фес, Мароко (1965.) Тлемцен , Алжир (1969.) Цóрдоба, Шпањолска (1969.) Каиро, Египат (1976.)

Самарканд, Узбекистан (1977.) Тимбукту, Мали (1986.) Бурса, Турска (1987.) Нишапур, Иран (1987.)

Велика Укбетова џамија

Вањске везе

Каируан на Wикимедијиној остави

• Цоммуне де Каируан Архивирано 2019-03-27 на Wаyбацк Мацхине-у (fr)
• Каироуан