Idomenej
Ovo je članak o ličnosti iz mitologije. Za epikurejskog filozofa, vidi Idomenej iz Lampsaka. Idomenej (starogrčki: Ἰδομενεύς) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Deukalionov, unuk Minoja i Pasifaje te stoga potomak Zevsov i Helijev.[1] Bio je kralj celog Krita i gospodar tamošnjih stotinu gradova.[2] Ponekad se naziva Likćaninom ili Knošaninom, po kritskim gradovima Liktu i Knososu.[3][4]
Mitologija
Idomenej, koga je odlikovala izuzetna lepota, bio je jedan od Heleninih prosaca.[5][6][7][8][9] Idomenej je, zajedno s Merionom, sinom svog polubrata Molota, u 80 brodova predvodio Krićane u trojanskom ratu, u kojem se istakao kao jedan od najhrabrijih junaka. Uneo je pometnju u neprijateljske redove, borio se s Dejfobom i Enejom, bio je jedan od devetorice vojskovođa koji su se dobrovoljno javili za dvoboj s Hektorom, a naročito se istakao u borbi kod ahejskih lađa, u kojoj je usmrtio nekoliko Trojanaca. U borbi oko Patroklovog tela hteo je da se bori s Hektorom, ali se morao povući.[10] Prema Filostratu, dok su se grčki junaci okupljali u Aulidi, kritski su poslanici došli Agamemnonu i obavestili ga da će mu se Idomenej pridružiti sa stotinu kritskih brodova, ako Agamemnon s njim podeli funkciju vrhovnog zapovednika.[11]
Nakon zauzeća Troje Idomenej se srećno vratio kući,[12][4] premda kasnije predanje kaže da ga je na povratku zahvatila oluja i da se tom prilikom Idomenej zavetovao da će žrtvovati Posejdonu ono što prvo sretne pri iskrcavanju, ako mu bog omogući siguran povratak u domovinu. Prva osoba koju je pri iskrcavanju sreo bio je njegov sin. Neki kažu da je Idomenej ispunio svoj zavet i žrtvovao sina, a drugi da ga je ipak poštedeo.[2] Svi izvori slažu se u tome da se Idomenej nije dugo zadržao na Kritu, već da ga je morao napustiti, bilo zato što je žrtvovao sina, bilo zato što je Posejdon, zbog neispunjenog zaveta, poslao na ostrvo strašnu kugu.[13] Idomenej je otišao u Italiju, iskrcao se na Salentinskom rtu, u Kalabriji, gde je podigao hram boginji Ateni i osnovao više gradova.[14] Neki kažu da je potom iz Italije otišao u Kolofon, na obali Male Azije, da je živeo u blizini hrama Apolona Karskog i naposletku bio pokopan na planini Kerkafu.[1]
Njegov kip u Olimpiji, rad vajara Onate, stajao je među kipovima junaka koji su se javili da se s Hektorom bore u dvoboju, a na Idomenejevom štitu nalazila se predstava petla.[6][15] Njegov je grob pokazivan u Knososu, gde su on i Merion bili poštovani kao heroji.[4]
Prijamov sin
Pseudo-Apolodor spominje i jednog drugog Idomeneja, sina Prijamovog.[16]
Reference
- ↑ 1,0 1,1 Schmitz 1867, s.v. Idomeneus (1)
- ↑ 2,0 2,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Idomenej
- ↑ Vergilije, Eneida, III, 400.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, V, 79, 4.
- ↑ Homer, Ilijada, XIII, 445–454; Odiseja, XIX, 181.
- ↑ 6,0 6,1 Pausanija, Opis Helade, V, 25, 5.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 3, 1.
- ↑ Diktis Krićanin, Trojanski rat, I, 1.
- ↑ Higin, Fabulae, 81.
- ↑ Homer, Ilijada, II, 650; III, 230; IV, 256; VII, 165; XIII, 215 sqq; XIII, 255 sqq; XIII, 361 sqq; XIII, 402 sqq; XIII, 445 sqq; XIII, 477 sqq; XVI, 345 sqq.
- ↑ Filostrat, O herojima, XXX, 1 Arhivirano 2017-04-30 na Wayback Machine-u.
- ↑ Homer, Odiseja, III, 191.
- ↑ Vergilije, Eneida, III, 121 sqq; III, 400 sqq; XI, 264–265.
- ↑ Servije, komentar Vergilijeve Eneide uz III, 121, III, 531 i XI, 264.
- ↑ Cf. Homer, Ilijada, VII, 161 sqq.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 12, 5.
Literatura
- Schmitz, Leonhard (1867), „Idomeneus (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.