Хиподамија

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За остала значења, види Хиподамија (разврставање).

Хиподамија (старогрчки: Ἱπποδάμεια) била је, у грчкој митологији, кћи Еномаја, краља Пизе у Елиди, и Стеропе или Еуритоје или Еуарете.[1][2][3][4]

Митологија

[уреди | уреди извор]
Хиподамија и Пелоп у колима током утрке

Хиподамија је била тако лепа да је привлачила многе просце, али Еномај је није хтео удати, било зато што му је било проречено да ће га зет убити или зато што је сам био заљубљен у своју кћерку.[5] Зато је Еномај објавио да ће Хиподамију удати само за онога ко успе да га победи у утрци колима на дугој траси од Пизе до Посејдоновог жртвеника на Коринтској превлаци, при чему је од свих такмаца тражио да у кола приме и Хиподамију, знајући да ће им њена лепота одвући пажњу.[6] Еномај је поседовао врло брзе коње, па је просцима допуштао да крену први, а кад би их сустигао, пробадао их је копљем и одсецао им главе, којима је украшавао свој двор или Посејдонов или Аресов храм.[7][8][9]

У Пизу је напослетку стигао и млади Пелоп, који је од Посејдона добио златна кола и крилате коње, а затим је запросио Хиподамијину руку.[10] Хиподамија се на први поглед заљубила у Пелопа и, желећи му осигурати победу у утрци, затражила је помоћ од Еномајевог кочијаша Миртила, који им је био спреман помоћи, али је заузврат тражио да једну ноћ ужива љубав Хиподамије, будући да је и сам био у њу заљубљен.[11][12] Други причају да је Пелоп обећао Миртилу половину Еномајевог краљевства, па је кочијаш у осовине краљевих кола ставио воштане чивије.[5] Кола су се током утрке сломила, а Еномај је на самрти проклео Миртила да страда од Пелопове руке. Пелоп се након победе укрцао с Хиподамијом на брод и кренуо натраг у Пизу. Током пловидбе Миртил је затражио обећану награду (или је, према другима, силовао Хиподамију), па га је Пелоп бацио у море.[4][13] Уследила је свечана свадба Пелопа и Хиподамије, а невеста је у знак захвалности у Олимпији утемељила Хереје, светковину у част богиње Хере.[14]

Хиподамија и Пелоп имали су шесторицу синова ― Атреја, Тијеста, Питеја, Алкатоја, Плистена и Хрисипа, а спомињу се још и Дијас, Киносур, Коринт, Хипалм, Хипас, Клеон, Аргеј, Хелеј и Трезен, као и кћерке Никипа и Лисидика.[5] Причало се да је Хрисип заправо био син Пелопа и једне нимфе и да га је отац волео највише од све деце, па је Хиподамија, плашећи се да ће њему припасти власт, наговорила Атреја и Тијеста да убију Хрисипа. Неки кажу да га је сама Хиподамија убила Лајевим мачем. Пелоп је тада прогнао Хиподамију из Елиде и она је побегла у Мидеју, где је и умрла.[15] Неки кажу да је Хиподамија сама себи пресудила.[16] Касније, по налогу пророчишта, Пелоп је њене посмртне остатке пренео у Олимпију, у Хиподамеон, где су жене сваке године приносиле жртве. Њен кип стајао је на тркачкој стази у Олимпији.[17]

Две трагедије, које су написали Софокле и Еурипид, обрађивале су мит о Хиподамији, али ниједна није сачувана. У ликовној уметности приказана је на вазама, а на источном забату Зевсовог храма у Олимпији (прва половина 5. века пне.) представљена је сцена припрема за утрку Еномаја и Пелопа.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Псеудо-Аполодор, Библиотека, III, 10, 1.
  2. ↑ Паусанија, Опис Хеладе, V, 10, 6.
  3. ↑ Јован Цецес, коментар уз Ликофрона, 156.
  4. ↑ 4,0 4,1 Хигин, Фабулае, 84.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Срејовић & Цермановић-Кузмановић 1989, с.в. Хиподамија
  6. ↑ Сцхмитз 1867, с.в. Оеномаус сфн еррор: мултипле таргетс (2×): ЦИТЕРЕФСцхмитз1867 (хелп)
  7. ↑ Псеудо-Аполодор, Библиотека, Епитоме, II, 4 сqq.
  8. ↑ Диодор Сицилијски, Историјска библиотека, IV, 73, 6.
  9. ↑ Схолија уз Пиндарове Олимпијске оде, I, 114.
  10. ↑ Пиндар, Олимпијске оде, I, 90 сqq.
  11. ↑ Паусанија, Опис Хеладе, VIII, 14, 11.
  12. ↑ Сервијев коментар уз Вергилијеве Георгике, III, 7.
  13. ↑ Псеудо-Аполодор, Библиотека, Епитоме, II, 8.
  14. ↑ Паусанија, Опис Хеладе, V, 16, 4.
  15. ↑ Сцхмитз 1867, с.в. Пелопс (1) сфн еррор: мултипле таргетс (2×): ЦИТЕРЕФСцхмитз1867 (хелп)
  16. ↑ Хигин, Фабулае, 85, 243.
  17. ↑ Паусанија, Опис Хеладе, VI, 20, 7; VI, 20, 19.

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hipodamija&oldid=6971219”