Дур Схаррукин
Координате: 36° 30' 34" СГ Ш, 43° 13' 45" ИГД
Древна Мезопотамија |
---|
Еуфрат – Тигрис |
Асирологија |
Градови / краљевства |
Сумер: Урук – Ур – Ериду |
Кисх – Лагаш – Ниппур |
Акадско Царство: Аккад |
Бабилон – Исин – Суса |
Асирија: Ассур – Нинива |
Дур-Схаррукин – Нимруд |
Бабилонија – Калдеја |
Елам – Аморити |
Хурити – Митанни |
Касити – Урарту |
Кронологија |
Сумерски краљеви |
Асирски краљеви |
Бабилонски краљеви |
Језик |
Клинасто писмо |
Сумерски – Акадски |
Еламски – Хуријски |
Митологија |
Енûма Елисх |
Гилгамеш – Мардук |
Дур-Шарукин је био главни град Асирије у време Саргона II. Данас се то место назива Хорсабад у северном Ираку, 15 километара североисточно од Мосула.
Историја
[уреди | уреди извор]Саргон II је 713. пне. наредио да се изгради нова палата и град 20 километара од Ниниве. Град је био правоугаоног облика и мерила је 1760 метара са 1635 метара. Заузимао је 3 квадратна километра. Град је имао масивне зидове, а био је заштићен са 157 кула. У град се улазило из свих смерова на седам врата. На терасама су се налазили храмови и краљевске палате. Главни храм је био посвећен боговима Набу, Шамаш и Син. Изграђен је и зигурат. Палата је била украшена са зидним рељефима, а са стране врата налазиле су се статуе крилатих бикова са људском главом. Двор се преселио у Дур-Шарукин 706. пне., иако још није било све завршено. Саргон II је убијен у бици 705. пне., а његов син и наследник Сенахериб напустио је очев пројекат и за главни град је одабрао Ниниву. Дар-Шарукин никад није потпуно завршен и коначно је био напуштен, када је век касније пало Асирско царство.
Откриће
[уреди | уреди извор]Град је најпре открио француски конзул у Мосулу Пол Емил Бота 1843. године. Бота је веровао да је Хорсабад место библијске Ниниве. Ископавања су вршена 1842-1844 и 1852-1855, а нађени предмети су однешени у Лувр. Амерички археолози су ископавали на подручју Дур-Шарукина од 1928 до 1935.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Г. Лоуд оцх C.Б. Алтман: Кхорсабад, Университy оф Цхицаго Пресс 1936-38.
- Фуцхс, А., Дие Инсцхрифтен Саргонс II. аус Кхорсабад, Гöттинген 1994.