Brandenburger
Divizija Brandenburg | |
---|---|
Postojanje | 1. april 1943. |
Formacija | 1. puk Brandenburg 2. puk Brandenburg 3. puk Brandenburg 4. puk Brandenburg Bataljon obalskih lovaca Brandenburg Padobranski bataljon Brandenburg |
Jačina | 13.000 vojnika i oficira[nedostaje referenca] |
Deo | Nemačkog Vermahta |
Angažovanje | |
Komandanti | |
Komandant | general Aleksander fon Pfulštajn (nem. Alexander von Pfuhlstein) general Fridrih Kilvajn (nem. Friedrich Kühlwein) |
Divizija Brandenburg je bila specijalna nemačka jedinica nazvana po istoimenoj oblasti u Nemačkoj. Ona nije bila klasična frontovska divizija. Nastala je organizacionim potčinjavanjem grupe obaveštajno-diverzantskih pukova i bataljona pod jedan divizijski štab aprila 1943.
Diviziju Brandenburg sačinjavale su specijalne obaveštajne i diverzantske kopnene, mornaričke i vazduhoplovne formacije namenjene za dejstva u neprijateljskoj pozadini, za vođenje tzv. malog rata (nem. Kleineskrieg), kao i za vršenje diverzija, sabotaža i prepada na štabove, komande i druge ustanove. Njeni delovi izvodili su specijalne operacije u Tunisu, na Istočnom frontu, u Italiji i Grčkoj, a sa rasplamsavanjem partizanskog rata u Jugoslaviji, njene snage se sve više koncentrišu u Jugoslaviji i specijalizuju za protivpartizansku borbu.
Formiranje divizije počelo je krajem 1942. preformiranjem nastavnog puka „Brandenburg“. Zvaničan datum formiranja je 1. april 1943. Tada se u diviziji nalazilo 5 pukova (od kojih je 5. puk bio nastavni), padobranski bataljon „Brandenburg“ i Bataljon obalskih lovaca (nem. Küstenjägerabteilung). Pri formiranju divizija je neposredno bila vezana za admirala Vilhelma Kanarisa, šefa nemačke vojnoobaveštajne službe Abver, a od 1943. potpala je neposredno pod komandu nemačke Vrhovne komande Vermahta (nem. OKW). To je bila motorizovana divizija, od koje su se uvek najmanje tri puka nalazili na jugoslovenskom ratištu.
Njeni bataljoni i štabovi zaduženi su od štaba Druge oklopne armije za organizovanje, obaveštajnu i diverzantsku upotrebu četnika i raznih milicija protiv NOVJ. 1. puk Brandenburg je u Dalmaciji usmeravao i koristio Dinarsku diviziju JVuO, dok je 2. puk na teritoriji Sandžaka formirao muslimansku Legiju Krempler i koordinirao zajednička dejstva snaga JVuO i muslimanske milicije protiv NOVJ.
U rejonu sa obe strane druma Pljevlja—Čajniče, Divizija je, između 25. januara i 6. marta 1944, razbila nekoliko napada četničkih odreda i pripadnika nemačkog 2. puka »Brandenburg«, stacioniranih u Pljevljima[1] Arhivirano 2022-10-21 na Wayback Machine-u (Sredoje Urošević).
Nakon izbijanja krize u Srbiji avgusta 1944, svi delovi potčinjeni divizijskom štabu Brandenburg prikupljeni su u Srbiji, gde su učestvovali u borbama protiv NOVJ i kasnije Crvene armije. Tokom ovih borbi pretrpela je teške gubitke, pa je u njen sastav kao pojačanje integrisano ljudstvo jurišne divizije „Rodos“ koje je avionima prebačeno iz Grčke.
Divizija je u oktobru zadužena za zadržavajuću odbranu u Bačkoj, gde je prvi put delovala kao prikupljena frontovska divizija, pa je preformirana kao „Grenadirska divizija Brandenburg“. U novembru 1944. je predstavljala glavnu nemačku odbrambenu snagu protiv sovjetsko-jugoslovenskog desanta kod Batine. U ovim borbama pretrpela je teške gubitke, kad je spala na 130 boraca u proseku po jednom bataljonu.
Nakon sređivanja i izvesne popune ljudstvom i tehnikom, 1944. preformirana je kao Oklopna grenadirska divizija Brandenburg. Pod komandom štaba Druge oklopne armije vodila je borbe u južnoj Mađarskoj, a kapitulacija ju je zatekla u Austriji, gde se predala Crvenoj armiji.
- [2] Druga proleterska udarna brigada - Sredoje Urošević
- [3] Arhivirano 2022-10-21 na Wayback Machine-u- Sredoje Urošević