Бабун

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бабун
Научна класификација
Царство: Анималиа
Кољено: Цхордата
Разред: Маммалиа
Ред: Приматес
Породица: Церцопитхецидае
Потпородица: Церцопитхецинае
Трибус: Папионини
Род: Папио

Бабуни су афрички и арабијски мајмуни Старог света који припадају роду Папио, делу потфамилије Церцопитхецинае. Њихових пет врста су међу највећим нехоминоидним члановима реда примата; једино су мандрил и дрил већи. Раније су, блиско сродни гелада (род Тхеропитхецус) и те две врсте (мандрил и дрил) рода Мандриллус груписани у исти род, те се ти мајумуни Старог света се још увек често називају бабунима у свакодневном говору. Они варирају по величини и тежини у зависности од врсте. Гвинејски павијан је 50 цм (20 ин) висок и тежак је само 14 кг (30 лб), док највећи капски павијан може да има 120 цм (47 ин) и тежи 40 кг (90 лб).

Таксономија и филогенија

Пет Папио врста се обично препознају, мада постоје извесна неслагања по питању тога да ли су оне заиста пуне врсте или подврсте. Врсте су П. урсинус (капски павијан, присутан у јужној Африци), П. папио (западни, црвени, или гвинејски павијан, присутан у западној Африци), П. хамадрyас (гривасти павијан, присутан на Рогу Африке и југозападној Арабији), П. анубис (маслинасти павијан, распрострањен у северно-централним афричким саванама) и П. цyноцепхалус (жити павијан, који обитава у јужно-централној и источној Африци). Многи аутори наводе П. хамадрyас као пуну врсту, док сматрају све остале као подврсте П. цyноцепхалус и колективно их ословљавају као „савански павијани“. То је базирано на аргументу да су гривасти павијани бихевиорално и физички дистинктни од осталих врста бабуна, те се тврди да то одражава засебну еволуционарну историју. Међутим, недавне морфолошке и генетичке Папио студије су показале да су П. хамадрyас бабуни ближе сродни са северним врстама (гвинејски и маслинастим павијанима), него са јужним (жутим и капским павијанима).[1][2][3]

Традиционална петоформна класификација вероватно недовољно одражава варијације унутар рода Папио. Неки коментатори[4] сматрају да би бар још две додатне форме требало препознати, укључујући малог кинда бабуна (П. цyноцепхалус киндае) из Замбије, ДР Конга и Анголе, и бабуна са сивим стопалима (П. урсинус грисеипес) који обитава у Замбији, Ботсвани, Зимбабвеу, Мозамбику, и северној Јужној Африци. Међутим, тренутно познавање морфолошке, генетичке и бихевиоралне разноврсности унутар рода Папио је недовљно да би се донела финална, свеобухватна пресуда по том питању.

Пет врста бабуна рода Папио су:[5]

Анатомија и физиологија

Лице гривастог павијана (Папио хамадрyас)

Сви бабуни имају дугачке њушке, попут псећих, тешке, моћне вилице са оштрим очњацима, блиско смештене очи, дебело крзно изузев на њиховим њушкама, кратке репове, и задебљања на њиховим истуреним задњицама. Та задебљања су делови коже без нерва и длаке, која служе за седење.

Све бабунске врсте испољавају наглашени сексуални диморфизам, обично у виду величине, мада понекад и у погледу боје или развијености очњака. Мужјаци врсте гривастих павијана такође имају велике беле линије.

Референце

  1. ↑ Неwман ТК, Јоллy ЦЈ, Рогерс Ј (2004). „Митоцхондриал пхyлогенy анд сyстематицс оф бабоонс (Папио)”. Америцан Јоурнал оф Пхyсицал Антхропологy 124 (1): 17–27. ДОИ:10.1002/ajpa.10340. ПМИД 15085544. 
  2. ↑ Фрост СР, Марцус ЛФ, Боокстеин ФЛ, Реддy ДП, Делсон Е (2003). „Цраниал аллометрy, пхyлогеограпхy, анд сyстематицс оф ларге-бодиед папионинс (Приматес:Церцопитхецинае) инферред фром геометриц морпхометриц аналyсис оф ландмарк дата”. Анатомицал Рецорд 275 (2): 1048–1072. ДОИ:10.1002/ar.a.10112. ПМИД 14613306. 
  3. ↑ Wилдман ДЕ, Бергман ТЈ, ал-Агхбари А, Стернер КН, Неwман ТК, Пхиллипс-Цонроy ЈЕ, Јоллy ЦЈ, Дисотелл ТР (2004). „Митоцхондриал евиденце фор тхе оригин оф хамадрyас бабоонс.”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион 32 (1): 287–296. ДОИ:10.1016/j.ympev.2003.12.014. ПМИД 15186814. 
  4. ↑ Јоллy, ЦЈ (1993). „Специес, субспециес, анд бабоон сyстематицс”. у: WХ Кимбел анд ЛБ Мартин, едс.. Специес, Специес Цонцептс, анд Примате Еволутион. Неw Yорк: Пленум Пресс. 
  5. ↑ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом MSW3.

Литература

  • Цхенеy, Доротхy L.; Сеyфартх, Роберт M. (2007). Бабоон Метапхyсицс: Тхе Еволутион оф а Социал Минд. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 9780226102436. 
  • Зиннер, Диетмар; Гроеневелд, Линн Ф.; Келлер, Цхристина; Роос, Цхристиан (2009). „Митоцхондриал пхyлогеограпхy оф бабоонс (Папио спп.) – Индицатион фор интрогрессиве хyбридизатион?”. БМЦ Еволутионарy Биологy 9 (83). ДОИ:10.1186/1471-2148-9-83. 
  • Тхомас Геиссманн: Верглеицхенде Приматологие. Спрингер-Верлаг, Берлин у. а. 2003, ИСБН 3-540-43645-6.
  • Цолин Гровес: Примате Таxономy. Смитхсониан Институте Пресс, Wасхингтон DC у. а. 2001, ИСБН 1-56098-872-X (Смитхсониан Сериес ин цомпаративе еволутионарy Биологy).
  • Роберт M. Саполскy: Меин Лебен алс Павиан. Ериннерунген еинес Приматен. Цлаассен, Мüнцхен 2001, ИСБН 3-546-00249-0.
  • Схирлеy C. Струм: Лебен унтер Павианен. Фüнфзехн Јахре ин Кениа. Хансер, Мüнцхен 1997, ИСБН 3-446-04241-5.

Вањске везе

Wикисоурце хас тхе теxт оф тхе 1911 Енцyцлопæдиа Британница артицле Бабоон.
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Babun&oldid=41805556”