[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Андерлецхт

Извор: Wikipedija
Ово је главно значење појма Андерлецхт. За ногометни клуб, в. Р.С.C. Андерлецхт.
Андерлецхт
Центар града
Центар града
Центар града
Координате: 50°50′Н 04°20′Е / 50.833°Н 4.333°Е / 50.833; 4.333
Држава Белгија
Регија Регија главнога града Бруxеллеса
Белгијске заједнице Француска заједница
Фламанска заједница
Арондисман Бруxеллес
Власт
 - Градоначелник Гаëтан Ван Гоидсенховен (МР)
Површина
 - Укупна 17,74 км²
Становништво (2006.)
 - Град 96.011
 - Густоћа 5.411
Поштански број 1070
Позивни број 02
Службене странице
Андерлецхт
Карта
Андерлецхт на мапи Белгије
Андерлецхт
Андерлецхт
Андерлецхт на карти Белгије

Андерлецхт је једна од 19 двојезичних опћина у Регији главнога града Бруxеллеса у Белгији.

Опћина се налази на југозападу бриселске агломеризације, те граничи с опћинама град Бруxеллес, Дилбеек, Форест, Моленбеек-Саинт-Јеан, Синт-Пиетерс-Лееуw и Саинт-Гиллес. Андерлецхт је познат по својим спортским клубовима, од којих се истичу момчади Р.С.C. Андерлецхта у ногомету и рагбију, које су освојиле више наслова у земљи.

Повијест

[уреди | уреди извор]
Градска вијећница у Андерлецхту

Први спомен назива „Андерлецхт“ датира из 1047. кад се појављује у облику Анрелецх, те касније као Андрелет (1111.), Андрелер (1148.) и Андерлецх (1186.). Године 1356., фландријски гроф Лудвиг II. борио се на подручју Андерлецхта против Бруxеллеса. Иако је побиједио своју шогорицу Ивану Брабантску и узео њену титулу брабантског војводе, идуће године она ју је повратила уз помоћ цара Карла IV. По њеној повељи из 1393. Андерлецхт је проглашен дијелом Бруxеллеса.

У 15. и 16. стољећу овдје су живјели многи познати културњаци. Године 1521. Еразмо Ротердамски је овдје провео неколико мјесеци, а овдје су такођер пребивали и аумалски гроф Карло, те француски краљевски ловац. 17. и 18. стољеће обиљежили су сукоби с Француском. У студеном 1792. након битке код Јемаппеса, генерал Думоуриез и француска револуционарна војска овдје су опет побиједили Аустријанце. Французи су Андерлецхт прогласили независном опћином.

У 19. стољећу број становника нагло је нарастао, а главни разлог томе био је развитак, те близина Бруxеллеса. Почетком 20. стољећа у Андерлецхту је забиљежен значајан урбани развој, те су тада изграђене зелене четврти као Хет Рад и Моортенбеек.

Развој становништва

[уреди | уреди извор]


  • Извор:НИС

Славни становници

[уреди | уреди извор]

Збратимљена мјеста

[уреди | уреди извор]

Споразуми о пријатељству

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]