Izvorni kod stranice Anafilaktički šok

Nemate dopuštenje da uređujete ovu stranicu iz sljedećeg razloga:
Your IP address is in a range that has been blocked on all Wikimedia Foundation wikis.
The block was made by ‪Superpes15‬. The reason given is No open proxies .
Start of block: 10. februara 2024. u 12:40
Expiry of block: 10. februara 2026. u 12:40
Your current IP address is 142.171.178.55. The blocked range is 142.171.0.0/16.
Uključite sve gornje pojedinosti u sve upite koje postavite. Ako smatrate da ste greškom blokirani, dodatne informacije i uputstva možete pronaći na stranici o globalnoj smjernici "Zabranjeni otvoreni proksiji".
U suprotnom, zahtjev za blokadu postavite na Meta-Wikiju. You could also send an email to the stewards VRT queue at stewards@wikimedia.org including all above details.
Možete vidjeti i kopirati izvorni kod ove stranice.
{{Bolest
|naziv = Anafilaktični šok
|latinski = Anaphylactic shock
|slika=Anti šok th.JPG
|tekst uz sliku = Antišok terapija (komplet lekova koji se primenjuje kod anafilaktičnog šoka)
|ICD10 = {{ICD10|T|78|2|t|66}} |
|ICD9 = |
 DiseasesDB     = 29153 |
 ICDO           = {{ICD10|T|78|2|t|66}} |
 OMIM           =  |
 MedlinePlus    = 000844 |
 eMedicineSubj  = med |
 eMedicineTopic = 128 |
 MeshID         = D000707 |
}}
'''Anafilaktični šok (AŠ)''', ({{ jez-lat|Anaphylactic shock}}), '''generalizovana reakcija preosetljivosti, sistemska anafilaksija, hipersenzitivna alergija''', je nagla i često [[smrt]]onosna generalizovana [[alergija|reakcija preosetljivosti]] koja nastaje u toku jednog do pet minuta, najčešće posle primene parenteralnih [[lek]]ova, kontrastnih sredstva (u [[radiologija|radiologiji]]) ili nehumanih [[belančevine|belančevina]]. Mehanizam sistemske anafilaksije može biti alergijski i nealergijski.<ref name="Ћосић"/><ref>Jones AE, Kline JA. ''Shock. In: Marx JA, ed. Rosen’s Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice.'' 7th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2009:chap 4.</ref><ref>Parrillo JE. ''Approach to the patient with shock.'' In: Goldman L, Ausiello D, eds. Cecil Medicine. 23rd ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2007:chap 107.</ref>
{{izdvojeni citat|Anafilaktična reakcija koja se razvije pre pojave urtikarije ili Kvinkeovog edema,  generalizovana urtikarija, Kvinkeov edem, bronhospazam ili kolaps koji može da nastane nakon ujeda insekta nisu anafilaktični šok.<ref>Maier RV. ''Approach to the patient with shock. In: Fauci AS, Harrison TR, eds. Harrison's Principles of Internal Medicine''. 17th ed. New York, NY: McGraw Hill; 2008:chap 264.</ref>}}

== Istorijat ==
[[Datoteka:Charles Robert Richet nobel.jpg|mini|Šarl Riše francuski fiziolog ([[1850]]—[[1935]]) prvi je osmislio termin anafilaksa]]
Anafilatična reakcija bila je poznata drevnim Grcima i Kinezima još iz ranih perioda medicine. Tako i sam termin [[anafilaksa]] potiče iz [[grčki jezik|grčkog jezika]], od grčkih reči „ἀνά” - ana, što znači „protiv” i „φύλαξις” - filaksis, što znači „zaštita”.<ref name=Dict>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/anaphylaxis|title=anaphylaxis |accessdate = 21. 11. 2009.|publisher=merriam-webster.com }}</ref>

Prvi dokumentovani slučaj anafilakse, koji je ostao je zabeležen na [[hijeroglifi]]ma, dogodio se u 2640. godini p. n. e., nakon što je Egipatski faraon Menes, misteriozno umro od ujeda [[Osa (insekt)|ose]] ili [[stršljen]]a.<ref>Wadell LA 1930 ''Egyptian civilisation.'' Luzac & Co., London</ref>

Nešto kasnije, u spisima iz [[Vavilon]]a, otkrivena su dva različita izvora o smrtnim ishodima nastalim nakod uboda ose.<ref name=His10>{{cite journal|last=Ring|first=J|coauthors=Behrendt, H, de Weck, A|title=History and classification of anaphylaxis.|journal=Chemical immunology and allergy|year=2010|volume=95|pages=1–11|pmid=20519878|url=http://media.wiley.com/product_data/excerpt/42/04708611/0470861142.pdf}}</ref>

 
Termin „afilaksa” prvi je osmislio francuski fiziolog [[Šarl Riše]] [[1902]]. godine, koji je prvo na brodu princa Alberta od Monaka, a potom i u laboratoriji u [[Pariz]]u izučavao dejstvo otrov koji izlučuju [[meduze]]. On je otrov ubrizgavao u telo pasa, u pokušaju da aktivnom imunizacijom dobije vakcinu protiv otrova meduza. Užasnut otkrićem da naknadno unete vrlo male doze otrova izazivaju neočekivanu i dramatičnu alergijsku bolest, koja se manifestuje bržim i izraženijim poteškoćama u disanju i ubrzo smrtnim ishodom u roku 30 minuta, on je tu reakciju okarakterisao kao anafilaktični šok, menjajući nešto kasnije i naziv afilaksa u „anafilaksa” jer mu je ta reč navodno lepše zvučala. Riše je sa pravom zaključili da imunski sistem postaje nakon prvog kontakta sa alergenom senzibilisan tokom prvih nekoliko nedelja, i da zato nakon ponovnog izlaganja organizma alergenu, reaguje teškom anafilaktičnom reakcijom (šokom).<ref name=His11>{{cite journal|last=Boden|first=SR|coauthors=Wesley Burks, A|title=Anaphylaxis: a history with emphasis on food allergy.|journal=Immunological reviews|date=2011 |volume=242|issue=1|pages=247–57|pmid=21682750}}</ref><ref>M. Brady Brower. (2010). ''Unruly Spirits: The Science of Psychic Phenomena in Modern France.'' University of Illinois Press. p. 62. {{ISBN|978-0-252-07751-7}}.</ref>

Zahvaljujući ovim i drugim radovima na izučavanju anafilakse, [[Šarl Riše]] je dodeljena [[Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu]] [[1913]]. godine.<ref name=His10/>

U prvoj polovini [[20. vek]]a, anafilaktična reakcije najčešće je bila uzrokovane vakcinom protiv [[Difterija|difterije]] i [[tetanus]]a koja je u tom periodu pravljena iz konjskog seruma. Danas, proimena konjske vakcine ukinuta i umesto nje za prevenciju tetanusa, koristi se humani ili ljudski serum, pa su anafilatičke reakcije na ovaj serum znatno ređe. Tih decenija istraživači su shvatili da se slični simptomi (kao i nakon unosa hrane, uboda insekata ili kontakta sa meduzama) mogu izazvati intravenskom injekcijom histamina,<ref>Hanzlik PJ, Karsner HAT 1920 ''Anaphylactoid phenomena from the intravenous administration of various colloids, arsenicals and other agents.'' J Pharmacol Exp Ther 14:379</ref> kod kod ljudi ili životinja ako prethodno nisu senzibilisani (anafilaktoidna reakcija).<ref>Lorenz W, Doenicke A, Dittmann I, Hug P, Schwarz B 1977 ''Anaphylaktoide Reaktionen nach Applikation von Blutersatzmitteln beim Menschen. Verhinderung dieser Nebenwirkung von Haemacccel durch Praemedikation mit H1- und H2-Antagonisten''. Anaesthesist 26:644</ref><ref>Kind LS, Kaushal PK, Drury P 1972 ''Fatal anaphylaxis-like reaction induced by yeast mannans in nonsensitized mice.'' Infect Immun 5:180^182</ref>

U [[1956]]. godine, Meri Hjuit Lovele dokazala je da se intravenskim ubrizgavanje otrova osa može izazvati anafilaksa u osoba alergičnih na ujed ose. Ona je kasnije koristila osa od koga je pravila ekstrakat za uspešnu imunizaciju takvi pojedinca.<ref name=His11/>

Najčešći uzroci anafilakse u 20. veku i kasnije, postali su penicilin i druge antibiotici, ubodi insekata, unos određenih namirnica, hemijskih materija i sve veće zagađenje životne sredine brojnim novim poznatim i nepoznatim alergenima.<ref name=His11/>

== Epidemiologija ==
Prema globalnim podacima incidencija anafilaktičnog šoka je 30 na 100.000 stanovnika godišnje, i sve češća je pojava širom [[svet]]a.<ref>Yocum MW, Butterfield JH, Klein JS,Volcheck GW, Schroder DR, Silverstein MD. Epidemio- logy of anaphylaxis in Olmsted country: a po- pulation based study. J Allergy Clin Immunol 1999; 104: 452-6.</ref>

Nekada je AŠ uglavnom bio posledica primene raznih [[serum]]a (ova terapija je skoro potpuno izbačena iz upotrebe pa čak i kod lečenja [[tetanus]]a gde su korišćeni homologi serumi). Međutim sa sve većom primenom [[antibiotici|antibiotika]] (posebno [[penicilin]]a), naglo raste i broj slučajeva sa anafilaktičnim šokom.

Prema nekim statistikama na 5.000 slučajeva javlja se jedan slučaj anafilaktičnog šoka, nakon primene penicilina u obliku [[injekcija]]. Kod primene drugih antibiotika ove reakcije su nešto ređe, a kod nekih i izuzetak.<ref name="Ћосић">Ćosić V. ''Urgentna stanja u internoj medicini,'' [[Naučna knjiga]], Beograd, 1987. str.51-53</ref>

[[angiografija|Kontrastna jodna sredstva]] koja se sve masovnije primenjuju u rendgen dijagnostici najčešći su uzročnici AŠ posle njihove primene. Na 30.000 bolesnika kod kojih je primenjen jodni kontrast umire jedan bolesnik u anafilaktičnom šoku.<ref 
name="Ћосић"/>

Smrt može nastupiti iznenada zbog srčanog zastoja ili akutne asfiksije (ugušenja) za nekoliko minuta, u oko 45% bolesnika.<ref name="Ћосић"/>

Teška anafilaksa kod dece praćena šokom ima smrtni ishod u 0,65-2% slučajeva. Smrtni ishod kod dece u dobi 2-33 godine gotovo je uvek praćen teškim bronhospazmom (96%).<ref>Bock SA, Munoz-Furlong A, Sampson HA. ''Fatalities dues to anaphylactic reactions to foods.'' J Allergy Clinical Immunol 2001; 107: 191-3.</ref>

== Etiologija ==
Neposredni uzrok anafilaktičnog šoka, kao i svih alergijskih reakcija, su [[antigen|alergeni]] koji dospevaju u organizam i reaguju sa već postojećim [[antitela|antitelima]] u njemu. Alergeni koji mogu da izazovu anafilaktični šok dele se u dve grupe; haptene, (koji su mali hemijski molekuli, poput dinitrofenola ili penicilina, koji mogu da se vežu za antitela, ali ne mogu i da aktiviraju B-ćelije, što je preduslov za njihovu proliferaciju i lučenje odgovarajućih citokina i kompletne alergene.
<center>
{| border=1 cellspacing=0 cellpadding=5
|+'''Najčešći alergeni koji mogu izazivati anafilaktični šok <ref name="Ћосић"/>
!'''Hapteni'''
!'''Kompletni alergeni''' 
|-
|
* [[angiografija|kontrastna jodna sredstva koja se koriste u radiologiji]]
* [[anestetici]] (opšti i lokalni)
* [[analgetici]] (salicilati, piramidon)
* [[vitamini]] B-grupe
* ostali lekovi (meprobamat, estrogen)
|
* heterologi [[serum]]i (konjski ili volovski)
* [[insekti|otrovi insekata]] ([[ose]], [[pčele]], [[stršljen]]ova)
* [[hormoni]] proteinskog sastava ([[insulin]], ACTH, ekstrakti [[hipofiza|hipofize]])
* enzimi (streptokinaza, penicilinaza, hialuronidaza)
* hrana ([[ribe]], [[rakovi]], [[školjke]], [[jagode]], [[jaja]])
* alergenski ekstrakti za dijagnostičke testove ili desenzibilizaciju
|-
|}
</center>
== Predispozicija ==
Kao faktori predispozicije i favorizirajući činioci za pojavu anafilaktičnog šoka navode se u kliničkoj praksi:

'''Način unošenja alergena u organizam'''

Anafilaktični šok najčešće nastaje pri intravenskom unosu a zatim preko [[koža|kože]] i [[digestivni trakt|digestivnog trakta]].
 
'''[[Preosetljivost]] (hipersenzibilitet)'''

Preosetljivost organizma na alergene i medikamente, je individualna za svaki organizam.

'''Ostali faktori'''

Količina unetog alergena, starosna dob i [[pol]] najverovatnije nemaju značaj za pojavu anafilaktičnog šoka.

== Patofiziologija ==
[[Datoteka:Знаци и симптоми на анафилакса.svg|thumb|350px|Znaci i simptomi anafilakse.]]
Naziv anafilaksa (u prevodu - „protiv zaštite“) prvi su u svojim delima primenili francuski fiziolozi Partiera i Richetla [[1901]]. godine, koji su anafilaksu opisali kao sistemski oblik rane preosetljivosti koja simultano i naglo zahvata više organskih sistema i može da uzrokuje smrt zbog opstrukcije disanja ili ireverzibilnog vaskularnog kolapsa.<ref>Antić S. et al. Interna medicina 1 ed. Niš. Medicinski fakultet: Prosveta; 2004:32-33.</ref><ref>Stites PD, Stobo, Wells VJ. Basical and Clinical Immunology 6nd ed: Appleton and Lange 1987</ref>

Benvenist je [[1978]]. definisao anafilaktični šok kao naglo oslobađanje hemijskih medijatora sa bazofilnih krvnih ćelija i tkivnih [[mastociti|mastocita]]. Degradacija nastaje zbog interreakcije antigena i [[molekul]]a antitela IGE, koga izlučuju [[limfociti|B-limfociti]] za vreme faze [[imunizacija|imunizacije]]. Na prirodu hemijskih medijatora i na njihove anafilaktogene osobine utiču [[histamin]], [[serotonin]], a verovatno i [[bradikinin]].<ref name="Ћосић"/>

Anafilaksa je najčešće praćena mnogobrojnim simptoma koji se dramatično menjaju iz minuta u minut, u nekoliko narednih časova.<ref>{{cite journal |author=Oswalt ML, Kemp SF |title=Anaphylaxis: office management and prevention |journal=Immunol Allergy Clin North Am |volume=27 |issue=2 |pages=177–91, vi |year=2007 |month=May |pmid=17493497|doi=10.1016/j.iac.2007.03.004|quote=Clinically, anaphylaxis is considered likely to be present if any one of three criteria is satisfied within minutes to hours}}</ref>

Prvi simptomi [[anafilaksa|anafilakse]] javljaju se najčešće od 5 do 30 minuta, nakon kontakta sa alergenom, ako je anafilaksa uzrokovan supstancom koja je ušla direktno u krvotok (intravenski unos), a dva časa nakon unosa alergena hranom.

Kao posledica [[Anafilaksa|anafilaktične reakcije]] nastaje u organizmu naglo smanjenje cirkulišuće [[krv|krvne mase]], pad [[krvni pritisak|sistolnog krvnog pritiska]] i smanjenje minutnog volumena [[srce|srca]]. Ovim promenama prethodi generalizovana, [[vazodilatacija]], povećana propustljivost [[kapilar]]a sa smanjenjem [[krv|krvne plazme]] i [[hipovolemija]]. ''„Sve se događa, kao da je bolesnik iskrvario u sopstvene krvne sudove.<ref name="Ћосић"/>“''

U anafilaktičkom šoku indukovana hipotenzija definiše se kao; ''„sistolni krvni pritisak (SBP) < 90 mmHg ili srednji arterijski pritisak (MAP) < 70 mmHg, ili smanjenje SBP >40 mmHg ili manje od dve standardne devijacije ispod normalnog za starosnu dob, u odsustvu drugih uzroka hipotenzije“.''

== Klinička slika ==
U kliničkoj slici anafilaktičnog šoka dominiraju tri osnovne komponente;
; '''1. Vaskularni kolaps''' (ekstremna hipotenzija–[[hipovolemija]] ili pad krvnog pritiska).
; '''2. Bronhosmazam''' ([[fiziologija disanja čoveka|suženje disajnih puteva]]–dispneja).
; '''3. [[Otok]] (edem)''' '''[[larinks]]a''' (mehanička opstrukcija gornjih disajnih puteva).

Kliničkom slikom anafilaktičnog šoka dominira skup simptoma koji se karakterišu; sistemskom arterijskom hipotenzijom, pepeljasto bledilo, hladne i vlažne kože, kolaps površnih vena na udovima, ubrzan i slab puls, „glad“ za vazduhom, žeđ koju prati oligurija (smanjena količina mokraće), tendencija ka pogoršanju i nepovoljna prognoza, jer smrt može nastupiti iznenada zbog srčanog zastoja ili akutne asfiksije (ugušenja) za nekoliko minuta.<ref name="Ћосић"/>

Simptomi anafilaktičnog šoka se obično javljaju nakon nekoliko minuta (u proseku 5-10 minuta), u kontaktu sa alergenom. Reakcije se mogu javiti i do 20 minuta nakon kontakta sa antigenom i tada su i najteže, a mogu se i ponovo javiti nakon 1-6 časa posle prvih reakcija.
<center>
<big>'''Faze u razvoju kliničke slike AŠ'''</big>
{| class="wikitable"
|-
! Faza !! Jačina reakcije !! Karakteristični znaci i simptomi AŠ po fazama
|-
|<center> '''0. faza'''  ||<center> Lokalna reakcija 
|| 
* Pojava ograničenih promene na mestu kontakta sa alergenom - [[eflorescencija|eritem]] (crvenilo), edem ([[otok]]).
|-
|<center> '''I. faza''' ||<center> Lagana opšta reakcija 
|| 
* Promenama na koži u vidu; svraba, [[eflorescencija|ospe]] (urtikarija), 
* Curenja iz [[nos]]a, osećaj punoće u grlu sa staklastim edemom resica, otežano gutanje i [[govor]]
* Opštim simptomima u vidu, uznemirenosti, [[glavobolja|glavobolje]], generalizovanog osećaj toplote, 
* Lokalizovan angioedem (uglavnom periorbitalne ili usne regije). 
* Lokalne promene se mogu javiti i na mestu davanja leka injekcijom, ili u usnoj duplji, jeziku, uvuli, usnama kod nutritivne alergije (poseban oblik tzv. oralnog  alergijskog sindroma).
* Blage gastrointestinalne smetnje (mučnina, gađenje, osećajući naduven stomak, poziv na stolicu)
|-
|<center> '''II. faza'''||<center> Izražena sistemska reakcija 
||
* Zzraženije promene na koži u odnosu na lokalnu reakciju, 
* Hipotenzija (pad krvnog pritiska), tahikardija (ubrzan rad srca), aritmija, 
* Otežano disanje (dispneja) 
* Simptomi dispepsije (mučnina, povraćanje, proliv), 
* Osećaj anksioznosti i panika.
|-
|<center> '''III. faza'''||<center> Teška sistemska reakcija 
|| 
* Simptomi potpuno razvijenog anafilaktičnog šoka - [[krvni pritisak|teška hipotenzija]], otok larinksa, bronchospazam, [[asfiksja]], poremećaj svesti, akutna [[dispepsija]];

|-
|<center> '''IV. faza''' ||<center> [[smrt|Smrtni ishod]] 
|| 
* Smrt nastaje u ovoj fazi kao posledica izražene reakcije organizma na [[šok]] praćena slomom cirkulacije
* Ireverzibilna hipotencija i sa poremečajem rada srca,
* Intenzivan brohospazam, cijanoza i prestanak disanja.
* Kardio–respiratorni arest, smrtni ishod 
|}
</center> 
 
Bolesnici koji prežive anafilaktični šok brzo se oporavljaju bez ikakvih posledica i ošećenja u organizmu.<ref name="Ћосић"/>

== Dijagnoza ==
;'''Istorija bolesti'''
Bitni anamnestički ili hetroanamnestički podaci pri formiranju istorije bolesti su; vreme početka i trajanje promena, podatak o ranijim alergijama i uzimanju lekova (posebno beta-blokatora), [[alkohol]]a, [[hrana|hrane]], [[začin]]a i ranijim kardiovaskularnim bolestima.

;'''Fizikalni pregled'''
U fizikalnom pregledu dominiraju znaci prostracija, filiformne puls uz često ekstremnu tahikardiju (koja uz hipotenziju može biti razlog nastanka akutnog srčanog udara), tahipneja, proširene zenice (kao posledica porasta endogenog epinefrina).

Pacijent je po pravilu miran sve do gubitka svesti i fatalnog ishoda. U toku fizikalnog pregleda treba obratiti pažnju na funkciju pluća, arterijski pritisak, srčanu akciju, pregled usne duplje i tonzilarnih plika i uvule, kao i pregled kože, posebno stomaka, leđa i butina.

;'''Laboratoriski testovi'''
Od laboratorijskih testova koji mogu potvrditi dijagnozu značajno je određivanje ćelične triptaze, koja je povišena i stabilna u serumu do 12 časova od početka anafilaktičke reakcije, kao i doziranje urinarnog metil-histamina.

Ove procedure imaju malo značaja u praksi, kada treba reagovati promptno i precizno.

== Diferencijalna dijagnoza ==

U diferencijalnoj dijagnozi anafilaktičnog šoka mora se obratiti pažnja na: 
* infarkt srca (koji, može da prati sistemsku anafilaksiju kod osoba sa prethodnim oboljenjem srčanih arterija), 
* plućnu emboliju, 
* hiperventilaciju, 
* hipoglikemiju, 
* vazovagalna reakciju, 
* feohromocitom, 
* karcinoidni sindrom, 
* sistemsku mastocitozu.

== Terapija ==
Hemodinamska nestabilnost izazvana hipotenzijom i narušena ventilacija pluća zbog bronhospazma ima važnu ulogu u progresiji, tkivne [[hipoksija|hipoksije]] i otkazivanja funkcija više organa u [[Distributivni šok|šoku]]. Zato je hitna nadoknada tečnosti i kupiranje bronhospazma ključna intervencija za ostvarivanje hemodinamske i respiratorne stabilnosti u teškom šoku.

Obnavljanjem ravnoteže između dopremanja i potrošnje kiseonika, i obnavljanjem mikrocirkulacije, sprečavanjem endotelijalne disfunkcije u ranoj fazi anfilaktičkog šoka dovodi do značajnog smanjenja smrtnosti, i brzog oporavka bolesnika.

Osnovni principi terapije anafilaktičkog šoka svode se na:
* ''Opšte mere i terapijske postupke,'' svode se na postavljanje bolesnika u ležeći položaj sa podignutim donjim ekstremitetima ili u Trendeleburgov položaj, na davanje adrenalina, uspostavljanje i.v. linije i davanje izotonih rastvora i to bilo u perifernu (kubitalnu) ili centralnu (jugularnim ili femoralnu).
* ''Mere reanimacije ili specifične mere lečenja,'' kao što su održavanje slobodnih disajnih puteva, održavanje ventilacije i cirkulacije infuzione rastvore.

=== Opšte mere i terapijski postupci ===
[[Datoteka:Schocklagerung.svg|desno|mini|250p|„Šok položaj“ - pravilan položaj bolesnika u šoku.]]

Opšte mere koje odmah treba preduzeti u okviru prve pomoći su;

;''1. Uklanjanje alergena.'' 
Pri pojavi AŠ, odmah prestati sa daljom aplikacijom leka, ukloniti insekete, ili bolesnika iz prostora u kome je on izložen dejstvu alergena.

;''2. Pravilan položaj.'' 
Bolesnik se postavlja u „šok položaj“ (da leži sa glavom nižom od ostalog dela tela), ukoliko ne postoji povreda glave, sa podignutim nogama, jer se tako povećava priliv krvi u cerebralnu cirkulaciju.

;''3. Prolaznost disajnih puteva''. 
Disajni putevi moraju biti prolazni, što se postiže; vađenjem jezika i zubnih proteza iz usta, uklanjanjem stranih tela iz usta i nosa i adekvatnim asistiranim (veštačkim) disanjem usta na usta ili specijalmim ambu balonom. U slučaju dispneje i cijanoze, primenjuje se 8-10 litara [[kiseonika]] u minuti, preko nazalnog katetera ili maske za lice.

;''4. Regulacija telesne temperature''. 
Bolesnika je potrebno utopliti kako bi se sprečilo hlađenje tela bolesnika (sprečavanjem gubitka toplote), pri čemu treba izbegavati jako utopljavanje, jer ono može da još više proširi periferne krvne sudove.

=== Specifične mere reanimacije ===
[[Datoteka:Комплет за реанимацију.jpg|mini|desno|250p|Deo opreme za reanimaciju kod anafilaktičnog šoka]]
Specifične mere obuhvataju primenu sledećih lekova koji su sastavni deo [[antišok terapija|antišok terapije]], svake zdravstvene ustanove, i primenjuju se sledećim redosledom;<ref>Grupa autora Uputstvo-podsetnik. Urgentna stanja u unternoj medicini, Katedra za urgentnu medicinu [[VMA]] Beograd, 2000. str.44-45</ref>

;''1. [[Adrenalin]]''
Adrenalin (1:1.000 –1&nbsp;mg/ml) je moćni vazopresor i kardiotonični (inotropni) lek. Daje se odmah, u dozi 0,2-0,4 ml potkožno (kod blažih simptoma). Kod težih slučajeva daje se intramuskularno ili intravenski u količini od 0,2-1 ml u vodenom rastvoru kuhinjsknje soli (0,9% fiziološki rastvor)ili 5% glukoze. Pri davanju većih koncetracija od 4&nbsp;mg/l, potrebno je staviti endovenski kateter. Prema potrebi a u zavisnosti od kliničke slike, adrenalin se primenjuje i 2-3 puta na svakih 15-20 min. Adrenalin je lek izbora za lečenje AŠ, jer koriguje ekstremno proširenje arteriola i venula, povećava arterijski pritisak i smanjuju propustljivost [[kapilar]]a. Takođe njegova β1 komponenta pojačava [[srce|kontrakcije srčanog mišića]] i poboljšava minutni volumen srca, a β2 komponenta širi bronhijalno stablo i obezbeđuje bolji priliv [[kiseonik]]a u [[pluća]].<ref name="automatski generisano1">Sheikh A, Shehata YA, Brown SGA, Simons FER. ''Adrenaline for the treatment of anaphylaxis:'' Cochrane systematic review. Allergy 2009; 64: 204-212.</ref>

;''2. [[Esmarhova poveska]],''
Proksimalno od mesta intravenske ili intramiskularne primene leka (ako je on uzrok šoka) može se staviti [[Esmarhova poreska]], a oko mesta uboda na istoj dubini ubrizgati 0,2 ml adrenalina.<ref name="automatski generisano1" />

;''3. Unos tečnosti''
Najbolje uz upotrebu kanile, treba da obezbedi adekvatan volumen tečnosti u cirkulaciji. Kroz venski put što većom brzinom primenjuje se [[fiziološki rastvor]] i 5% rastvor glukoze u odnosu 2:1, a sve u zavisnosti od kliničke slike.

Kod bolesnika sa težom hipovolemijom, treba dati 500 – 1000 ml kristaloidnih rastvora u bolusima. Odluka o daljoj nadoknadi volumena se donosi na osnovu efekata (porast krvnog pritiska, diureza, ScvO<sub>2</sub>) i tolerancije (znaci intravaskularne hipervolemije).<ref>Bozza FA, Carnevale R, Japiassu AM, et al. ''Early fluid resustitation in sepsis: Evidence and perspectives''. Shock 2010; 34:40-43.</ref>

Dinamički testovi kojima se ispituje odgovor pacijenta na nadoknadu tečnosti poslednjih godina dobili su na popularnosti kod lekara koji rade u intenzivnoj nezi. Ovi se testovi zasnivaju na praćenju promena udarnog volumena tokom mehaničke ventilacije ili posle pasivne elevacije donjih ekstremiteta u pacijenata na spontanom disanju. Pračenje se zasniva na varijacijama udarnog volumena, pulsnog pritiska i/ili varijacijama udarnog volumena i promena odnosa udarni volumen/srčani indeks posle bolusa tečnosti ili uspostavljanja pozitivnog pritiska na kraju ekspirijuma ({{jezeng|PEEP–positive end expiratory pressure}})'.<ref>Marik PE,Cavallazzi R, Vasu T at al: ''Dynamic changes in arterial waveformderived variables and fluid responsiveness in mechanically ventilated patients'': A systemic review of the literature. Crit Care Med 2009;37:2642-2647.</ref>

;''4. [[Anitistaminik]] 
Antihistaminik (difenhidramin),'' se ubrizgava kroz venski put u roku od 5 minuta u dozi 0,5–1&nbsp;mg/kg telesne težine (50–80&nbsp;mg) Može se primeniti i Sinopen 1 ampula (20&nbsp;mg) polako iv ili im.

;''5. [[Kiseonik]],'' 
Kiseonik se primenjuje preko maske ili nosnog [[katetar]]a, sa protokom od 4-6 l/min

;''6. Aminofilin''
Ako se i dalje održava bronhospazam ili se pojačava 10 minuta nakon primene adrenalina treba primeniti aminofilin. Daje se 1 amp od 10 ml (250&nbsp;mg) u količini 3-3,5&nbsp;mg na kilogram telesne težine u 100-150 ml 5% glukoze u toku 30-45 minuta.

;''7. [[Kortikosteroidi]]''
Primena kortikosteroida nije od koristi u akutnoj fazi, jer im dejstvo nastupa nakon 30-45 min. Oni se primenjuju u vidu ampula npr urbazona (20 i 40&nbsp;mg - iv ili im.) ili deksazona (4&nbsp;mg - 5 ampula iv.)

Ne preporučuje se primena kortikosteroida u stanjima kada je postignuta hemodinamska stabilnost nadoknadom tečnosti i vazokonstriktorima. U suprotnom, ukoliko uz ove mere nije postignut zadovoljavajuči srednji arterijski pritisak, predlaže se primena hidrokortizona venskim putem u dozi od 200&nbsp;mg/dan

;''8. [[Endotrahealna intubacija]]''
Endotrahealna intubacija, može se primeniti kod izuzetno teških slučajeva, sa edemom larinksa.

;''9. Monitoring vitalnih parametara''
Praćenje vitalnih parametara, savremenim monitoring sistemom vrši se neprekidno sve do stabilizacije zdravstvenog stanja i gubitka simptoma hipovolemije ili šoka.

== Mere opreza i prevencija ==
* Pre nego što se započne sa primenom ili davanjem lekova, koji mogu da izazovu AŠ, treba anketirati bolesnika i proučiti njegovu medicinsku dokumentaciju, o ranijim reakcijama preosetljivosti na neki lek.
* Premedikacionu pripremu treba sprovesti u svim slučajevima gde postoji sumnja na moguću pojavu AŠ. Premedikacaija se sprovodi [[kortikosteroid]]ima, [[antihistamini]]ma.
* Svaka lekarska torba i zdravstvena ustanova mora da poseduje komplet lekova (antišok terapiju) i osnovu opremu za reanimaciju u slučaju pojave AŠ.<ref name="Ћосић"/>
* Većina anafilaktičkih reakcija događa se van medicinskih ustanova. Deca i njihovi roditelji kao i oni koji o njima brinu trebaju da znaju kako pravovremeno sprečiti moguće nove sistemske anafilaktični reakcije, a kada se dogode trebaju da budu obučeni da na vreme prepoznaju i leče i zbrinu svoje dete.

== Povezano ==
* [[Hipovolemijski šok]]
* [[Šok]]

== Izvori ==
{{reflist|2}}

== Spoljašnje veze ==
* [http://dalje.com/hr-zivot/alergijska-reakcija-i-anafilakticki-sok/116576 Alergijska reakcija i anafilaktički šok] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140221155623/http://dalje.com/hr-zivot/alergijska-reakcija-i-anafilakticki-sok/116576 |date=2014-02-21 }}

[[Kategorija:Prva pomoć]]
[[Kategorija:Interna medicina]]
[[Kategorija:Urgentna stanja u medicini]]
[[Kategorija:Urtikarija i angioedem]]
[[Kategorija:Tip 1 hipersenzitivnosti]]
Upotrebljeni šabloni (38):
Šablon:Bolest (uredi)
Šablon:Citation/core (uredi)
Šablon:Citation/identifier (uredi)
Šablon:Citation/make link (uredi)
Šablon:Cite journal (uredi)
Šablon:Cite web (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Comma separated entries (uredi)
Šablon:Em (uredi)
Šablon:Glavni-drugo (uredi)
Šablon:Glavni/drugo (uredi)
Šablon:Hide in print (uredi)
Šablon:ICD10 (uredi)
Šablon:ISBN (uredi)
Šablon:Infobox (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Infobox Bolest (uredi)
Šablon:Infokutija (uredi)
Šablon:Izdvojeni citat (uredi)
Šablon:Izdvojeni citat/styles.css (uredi)
Šablon:Jez-lat (uredi)
Šablon:Jezeng (uredi)
Šablon:Main other (uredi)
Šablon:Only in print (uredi)
Šablon:Reflist (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Reflist/styles.css (uredi)
Šablon:Replace (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Str crop (uredi)
Šablon:Str left (uredi)
Šablon:Template other (uredi)
Šablon:Webarchive (uredi)
Modul:Check for unknown parameters (uredi)
Modul:Check isxn (uredi)
Modul:Comma separated entries (uredi)
Modul:Infobox (uredi)
Modul:Infobox/styles.css (uredi)
Modul:InfoboxImage (uredi)
Modul:String (uredi)
Modul:Webarchive (uredi)
Modul:Wikidata (uredi)
Vratite se na stranicu „Anafilaktički šok”.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Anafilaktički_šok