1360
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
< |
13. вијек |
14. вијек
| 15. вијек
| >
< |
1330-е |
1340-е |
1350-е |
1360-е
| 1370-е
| 1380-е
| 1390-е
| >
<< |
< |
1356. |
1357. |
1358. |
1359. |
1360.
| 1361.
| 1362.
| 1363.
| 1364.
| >
| >>
| Грегоријански | 1360. (MCCCLX) |
| Аб урбе цондита | 2113. |
| Исламски | 761–762. |
| Ирански | 738–739. |
| Хебрејски | 5120–5121. |
| Бизантски | 6868–6869. |
| Коптски | 1076–1077. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1415–1416. |
| • Схака Самват | 1282–1283. |
| • Кали Yуга | 4461–4462. |
| Кинески | |
| • Континуално | 3996–3997. |
| • 60 година | Yанг Метал Миш (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11360. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1360 (MCCCLX) била је пријеступна година која почиње у сриједу у јулијанском календару (1. сијечња/јануара).
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- 3. 1. - Краљ Људевит потврђује Дубровнику да може слободно бирати кнеза (плашили су се да би се могао наметнути бан Никола Сеч, као у већ неколико далматинских градова).[1]
- 16. 1. - Млетачки посланик у Сењу пише да су прилике у Далмацији лоше и да сви "плачу" за Млечанима.[2]
- 18. 1. - Умро је капетан народа Мантове Луиги I Гонзага, оснивач династије Гонзага; наслеђује га син Гуидо (до 1369), са својим синовима Уголином (до 1362), Францесцом и Лудовицом.
- фебруар - Дубровник се жали мађарском краљу да је поново под притиском Војислава Војиновића (пошто је царица мајка Јелена тражила да јој се врате неке ствари цара Душана).[3]
- 17. 3. - Папин легат Алборноз је преузео контролу над Болоњом, коју покушава заузети милански лорд Бернабò Висцонти - папа екскомуницира Висцонтија.
- 31. 3. - Стогодишњи рат: енглески краљ Едwард III је опсео Париз (до 12. 4.).
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 13. 4. - "Црни понедељак": енглеска војска је код Yвелинеса погођена олујом са градом који убија људе и животиње.
- 8. 5. - Састављен је Уговор из Брéтигнyа између енглеског и француског, заробљеног краља, Едwарда III и Јеана II - Енглез добија проширену Аквитанију, велики део југозапада Француске, у пуном суверенитету, као и Каналска острва, али се одриче претензија на француску круну.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- јун/јул - Гранадски султан Исмаил II је збачен и убијен од стране свог рођака и зета, који постаје султан Мухамед VI (до 1362).
- лето - Цар Урош се жени влашком принцезом Аном Бесараб.
- лето - Дански краљ Валдемар IV је повратио Скåне у Шведској (вратиће се Шведској 1658).
- 29. 9. - Дубровчани добили повластице за трговину у српској царевини,[3] али поименично се помињу Војиновић и, први пут Балшићи у Зети. У ово време на челу породице је Балша I, имају само појас између Скадарског језера и мора, можда град Бар.[4] Балшићи су обласни господари до 1421.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]
- 24. 10. - Уговор из Брéтигнyја је ратифициран у Цалаису - крај прве фазе Стогодишњег рата, наставља се 1369. Француски краљ је ослобођен, оставља сина Лоуиса I Анжујског као заменског таоца (требало је да остане шест месеци, али се одужило на три године, када је побегао).
- октобар/новембар - Угарска краљица мајка Елизабета је са барунима стигла у Далмацију, у Задар - краљ ју је послао да "поправи стање краљевина Далмације и Хрватске". Рјешавају се и неке парнице, нпр. потврђено је да племену Лапчанима припада земља Карин; одбијена је тужба оних који су оптужили Ивана Нелипића да им је узурпирао земљу у Цетини.[5]
- новембар - Угарски војници долазе у Болоњу, у помоћ Алборнозу, са његовим људима опседају Парму 24-ог. Људевит је послао неколико хиљада људи на челу са кнезом Шимуном, али ови су почели пљачкати и чинити насиља, па је краљ опозвао војску и бацио Шимуна у тамницу.[6]
- 16. 11. - Славонски сабор у Загребу, у граду је и краљ Људевит.[2]
- новембар, крајем - Војиновић тражи од Дубровчана да му дају део територије, Стон или Жрновницу (борбе почињу следећег јануара).[3]
- 5. 12. - Донета одлука о тзв. коњском франку, Франц à цхевал - да би се платио откуп француског краља, кује се златни франак, ливре тоурноис (у оптицају од следећег фебруара, то је први француски франак).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- 1359/60 - Умро је Фридрих I Цељски, наслеђује га Херман I (до 1385, са братом Улриком I до 1368.).
- Кесар Гргур Бранковић, Вуков брат, подигао је манастир Свети Заум на Охридском језеру (или су догодине подигли кесар Гргур Голубић и деволски епископ Григорије[8]).
- Жупан Вукослав, са синовима Црепом и Држманом, поклонио је манастир Пресвете Богородице у Лешју код Параћина Хиландару.
- 1360-61 - Даровницу Хиландару потписује цар Урош, али се каже да "госпођа света царица заповеди сама у Серу" - царица мајка Јелена/монахиња Јелисавета се осамосталила, уводи сенат и васељенске судије.[9]
- Цетински кнез Иван Нелипић је постављен за жупана у жупанији Врбашкој и Санској.[10]
- Едwард Црни Принц је близу естуара Жиронде изградио први прави Свјетионик Цордоуан.
- Умро је багратионски грузијски краљ Давид IX., наслеђује га син и сувладар Баграт V. Велики (до 1393).
- Црвени турбани су нападали Горyео 1359-60, ове године су накратко заузели Каесŏнг. На југу је самопроглашени цар династије Тианwен Xу Схоухуи убијен од стране бившег савезника Цхен Yоулианга, који проглашава краткотрајну династију Цхен Хан и започиње сукоб са Зху Yуанзхангом (каснији први цар династије Минг, Хонгwу).
- 1360-63 - Нови талас куге у Европи, у Француској и Италији 1360-61.[11]
Рођења
[уреди | уреди извор]- 2. 5. - Yонгле, трећи минговски цар Кине († 1424)
- ц. Бајазид I, османски султан († 1403)
- ц. Јан Жижка, чешки хуситски генерал († 1424)
- ц. Гиованни ди Бицци де' Медици, оснивач Банке Медици († 1429)
- ц. Андреј Рубљов, иконописац, светац († ца. 1430)
Смрти
[уреди | уреди извор]- Никифор Григора, историчар, полихистор (* ца. 1295)
- друга половица - Иван, херцег Славоније, Хрватске и Далмације, краљев синовац (* 1351-52)[2]
- ц. Јован Кукузелис, византијски композитор, светац (* ца. 1280)
Референце
[уреди | уреди извор]- Литература
- Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
- Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)
