1350
Изглед
< |
13. вијек |
14. вијек
| 15. вијек
| >
< |
1320-е |
1330-е |
1340-е |
1350-е
| 1360-е
| 1370-е
| 1380-е
| >
<< |
< |
1346. |
1347. |
1348. |
1349. |
1350.
| 1351.
| 1352.
| 1353.
| 1354.
| >
| >>
Грегоријански | 1350. (MCCCL) |
Аб урбе цондита | 2103. |
Исламски | 750–751. |
Ирански | 728–729. |
Хебрејски | 5110–5111. |
Бизантски | 6858–6859. |
Коптски | 1066–1067. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1405–1406. |
• Схака Самват | 1272–1273. |
• Кали Yуга | 4451–4452. |
Кинески | |
• Континуално | 3986–3987. |
• 60 година | Yанг Метал Тигар (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11350. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1350 (MCCCL) била је редовна година која почиње у петак у јулијанском календару (1. сијечња/јануара).
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- фебруар/март - Умро је васељенски патријарх Исидор I.
- март - Вукашин Мрњавчевић се помиње као жупан у Прилепу.
- 26. 3. - Краљ Кастиље Алфонсо XI умро од куге током опсаде гранадског Гибралтара - опсада је прекинута (Кастиљанци ће освојити град тек 1462). Алфонса наслеђује Педро I, звани Сурови или Праведни (до 1369), његова мајка Марија Португалска шаље у тамницу мужевљеву љубавницу Елеанор де Гузмáн.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- травањ, прва половица - Краљ Лудовик I. Велики (Људевит) креће у други рат против Напуља.
- пролеће - Которанин Михаило Бућа је Душанов изасланик у Венецији: понуђен је савез против Византије, што Венеција није прихватила. Захтева се да босански бан Стјепан надокнади штету за прошлогодишњи упад, Млечани не успевају да посредују.[1]
- јун - Нови васељенски патријарх је Калист I, светогорски монах, ученик Григорија Паламе и Григорија Синаита (1350-53. и 1354-63); ради на ширењу "паламизма" (→ исихазам).
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 1. 7. - 5. 8. - Краљ Људевит опседа Аверсу, рањени су кнезови Никола и Иван Благајски, погинуо је Иванов син Петар.[2]
- јул - Цар Јован V Палеолог у повељи Хиландару назива ословљава Душана као "преузвишеног цара Србије и љубазног ујака кир Стефана".[3]
- 22. 8. - Умро је француски краљ Пхилиппе VI, наслеђује га син Јеан II (до 1364).
- 23. 8. - Рат Куке и Бакалара: у Грофовији Холандији почиње дуг период сукоба између две фракције.
- 29. 8. - Стогодишњи рат: поморска Битка код Wинцхелсеа је победа краља Едwарда III над кастиљском флотом Цхарлес де ла Церде, која је била у француској служби али од продужења примирја у јуну делује пиратски.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 23. 10. - Милански владар, надбискуп Гиованни Висцонти, овладао Болоњом (под влашћу Висцонтија до 1363).
- 30. 10. - Ове године изабраном хрватском бану (?) Стјепану II. Лацковићу краљ је за заслуге у напуљском ратовању даровао Међимурје са чаковечком утврдом и Светом Јеленом (у посједу обитељи до 1397).
- Раније тијеком године хрватски бан је Павао од Угла.[4]
- јесен - Краљ Људевит се вратио из Напуља, остављајући Стјепана Лацковића са нешто војске. Папа је поново прогласио Ивану Напуљску невином за смрт мужа, Људевитовог брата, одредио је плаћање накнаде од 300.000 златних форинти за убојство, али Људевит то не жели примити.[5]
- октобар - Избија српско-босански рат: Душан креће са јаком војском и четири лађе. Осваја крај на ушћу Неретве, иде према Цетини. Стјепан се повукао у планине, Душан опседа Бобовац. На крају се мора повући због лоших вести из Македоније, а Стјепан поново узима Хум[1][6]
- октобар, средином - У Трогиру и Шибенику су очекивали да ће Душан доћи до Крке, па су спремали посланике - није познато да ли је дошао до територија сестре Јелене Шубић.[7]
- Кантакузин је кренуо на поход са Турцима Сулејмана Орхановог, али ови су се морали раније вратити, уз пут су опљачкали бугарске и византијске територије. Кантакузин затим узима мању групу Турака, из Мале Азије.[8]
- Византинци су повратили Солун, где су владали локални Зилоти а од Душана узимају Бер, Воден, Острово, Нотију... Прељуб је одбио напад на град Србију, иако је грчко становништво било за нападаче.[1] Турски одред се залетао до Скопља, где су Кантакузенове присталице имале намеру да предају град.[9] Григорије Палама коначно може преузети солунску архиепископију.
- Могуће да је ове јесени цариградски патријарх Калист анатемисао цара Душана, патријарха Јоаникија и српско свештенство због проглашења патријаршије (млади Јован V ће ипак признавати Душанову царску титулу).[10] Алтернативни датум је 1352.
- ца. 13. 11. - На повратку из Босне, Душан је свратио у Дубровник.[1]
- 19. 11. - Конетабл Француске Раоул II де Бриенне погубљен по краљевом наређењу, након што се вратио из енглеског заробљеништва да би сакупио откуп (сумњало се да је признао енглеског краља и обећао му замкове). Нови конетабл је Цхарлес де ла Церда (1351-54).
- зима 1350/51 - Душан је дошао под Солун, након неуспелих преговора долази до ратних дејстава. Душан заузима Воден а војвода Хлапен Бер. Неверни грчки Воден је опљачкан и расељен.[1]
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Душан је уступио Стонски доходак од 500 перпера српском манастиру Св. Архангела у Јерусалиму.[11]
- Никола Чупор Мославачки је острогонски надбискуп (или Ницхолас II Вáсáри, до 1358).
- Војислав Војиновић се помиње као ставилац на Душановом двору.
- ц. Никола Радоња, најстарији син Бранка Младеновића, оженио се Јеленом Мрњавчевић.
- ц. Фреске у наосу Цркве Светих апостола у Пећи.[12] У ово време је живописана и црква коју је у Лешку подигао јеромонах Антоније[13] (→ Лешочки манастир). У цркви Свете Софије у Охриду настају портрети Душана и породице 1350-55. Јован Теоријанос у ово доба слика у Врачима и Клименту и Науму, такође у Охриду.[14]
- Наводно оснивање манастира Крка.
- Нови рат између Венеције и Ђенове, познат и као Рат у Мореузима (до 1355).
- Куга, "Црна смрт", избила је у Шкотској и Шведској.
- Гиованни Боццаццио и Францесцо Петрарца су се први пут срели, у Фиренци.
- Година јубилеја у Риму.
- Мајапахитско царство (ист. Јава, Суматра, Малаја): краљица Трибхуwана Wијаyатунггадеwи се повлачи у корист сина Хаyам Wурук. Његова владавина до 1389. је врхунац царства. Главни министар му је Гајах Мада (до око 1364).
- Кореја, тј. Горyео, трпи од овог времена појачане нападе јапанских пирата Wокоу.
- Краљевство Цхимú: у ову годину је датирано жртвовање 200 рибара пронађених код Пунта Лобоса у Перуу.
- ц. Ницоле Оресме доказао да је сума хармонијског реда бесконачна, али његови резултати су изгубљени.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 23. 1. - Винцент Феррер, Винко Ферерски, доминиканац, католички светац († 1419)
- 27. 6. - Манојло II Палеолог, византијски цар († 1425)
- 12. 10. - Димитрије Донски, велики кнез Москве († 1389)
- 27. 12. - Јуан I од Арагона († 1396)
- ц. Хрвоје Вукчић Хрватинић, босански и хрватски великаш († 1416)
- ц. Вyтаутас, литвански владар († 1430)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 26. 3. - Алфонсо XI, краљ Кастиље (* 1311)
- ц. Јуан Руиз, пјесник (* ца. 1282)
- Тилл Еуленспиегел, књижевни лик
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Дело цара Душана. растко.рс
- ↑ Клаић, 106-7
- ↑ Историја с.н. I, 553
- ↑ Клаић, 109
- ↑ Клаић, 108
- ↑ Котроманићи. растко.рс
- ↑ Историја с.н. I, 549-50
- ↑ Историја с.н. I, 550
- ↑ Историја с.н. I, 551
- ↑ Историја с.н. I, 530
- ↑ Стварање српског царства. растко.рс
- ↑ Историја с.н. I, 646
- ↑ Историја с.н. I, 654
- ↑ Историја с.н. I, 660
- Литература
- Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
- Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)