Mossad

Ha-Mossad le-Modiin ule-Tafkidim Meyuhadim (hebr. המוסד למודיעין ולתפקידים מיוחדים, "Institut za obaveštajne i specijalne zadatke") je izraelska obaveštajna agencija, u običnom govoru poznata pod imenom Mosad. Odgovorna je za obaveštajno sakupljanje, tajne akcije (uključujući paravojne aktivnosti i atentate) i antiterorizam. Fokus Mosada je na arapske zemlje i organizacije širom sveta.

Uvod

Mosad je jedna od najčuvenijih obaveštajnih agencija u svetu, uz američku Ciju i britanski MI6. Poznata je po svojoj efikasnosti, i mnogi smatraju da daje veliki doprinos stabilnosti i bezbednosti Izraela.

Mosad je formiran u decembru 1949. kao "Centralni institut za koordinaciju", na preporuku Reuvena Šilaoha tadašnjem premijeru Izraela Davidu Ben-Gurionu. Šiloah je želeo centralno telo koje bi koordinisalo i unapredilo saradnju između postojećih bezbednosnih službi - Vojnog obaveštajnog odeljenja (MAMAN), Opšte bezbednosne službe (GSS ili "ŠAbak") i "političkog odeljenja" ministarstva spoljnih poslova. Marta 1951. je reorganizovan, i učinjen delom kancelarije premijera, odgovarajući direktno premijeru. Današnji broj radnika Mosada se procenjuje na oko 1200.

Mosad je civilna služba i ne koristi vojne činove, mada je većina službenika služila u Izraelskim odbrambenim snagama (u Izraelu je obavezno služenje vojnog roka), i mnogi od njih su oficiri.

Originalni moto Mosada je: Betahbulot Ta'ase Lekha Milkhama (hebrejski: בתחבולות תעשה לך מלחמה, "Jer uz mudar savet ćeš voditi rat: a u mnoštvu savetnika je bezbednost." - Izreke XXIV, 6) ali je nedavno promenjen zbog trenda izlazka Mosada u javnost drugom izrekom: Be-ein Tahbulot Yipol Am; Uteshua Berov Yoetz (hebrejski: באין תחבולות יפול עם, ותשועה ברוב יועץ, "Gde nema saveta, ljudi padaju, ali u mnoštvu savetnika leži bezbednost." - Izreke XI, 14)

Mada Mosad ima dugu reputaciju vrlo efikasne agencije, on ima prilično liberalnu politiku kada su u pitanju kidnapovanja i atentati, i nekada ga nazivaju razbojničkom agencijom izvan Izraela. Takođe je bio umešan u nekoliko sramnih debakala.

Odeljenja

Sedište Mosada je u Tel Avivu, i ima šest odeljenja:

• Odeljenje prikupljanja je najveće, i odgovorno je za špijunske operacije.
• Odeljenje političke akcije i veza sprovodi političke aktivnosti i održava veze sa prijateljskim stranim obaveštajnim službama i sa državama sa kojim Izrael nema normalne diplomatske odnose.
• Divizija za specijalne operacije (Metsada) sprovodi atentate, sabotaže i paravojne projekte.
• LAP (Lohamah Psihologit) odeljenje je odgovorno za psihološko ratovanje, propagandu i operacije obmanjivanja.
• Odeljenje za istraživanje je odgovorno za obaveštajnu sintezu.
• Tehnološko odeljenje je odgovorno za razvoj tehnologija za podršku mosadovih operacija.

Čuvene Mosadove operacije

• Lociranje i kidnapovanje naciste Adolfa Ajhmana
• Pomoć u imigraciji etiopskih Jevreja u Izrael.
• Likvidacija odgovornih za Minhenski masakr na Olimpijskim igrama 1972. i Aferu Lilehamer.
• Kidnapovanje Mordehaj Vanunua (Mordechai Vanunu) u Italiji
• Dobavljanje visoko osetljivih informacija o iračkom nuklearnom reaktoru Ozirak koji je uništen u izraelskom vazdušnom napadu 1981.
• Dobavljanje obaveštajnih podataka za izraelske vojne operacije, hiljade milja od Izraela, na primer za Operaciju Entebe.
• Likvidacija Abu Džihada.

Čuveni debakli Mosada

1973, je ubijen Ahmed Bučhiki, nedužni arapski konobar u Lilehameru, Norveška. On je bio pomešan sa Ali Hasan Salamehom, jednim od vođa Crnog septembra, palestinske terorističke organizacije odgovorne za Minhenski masakr. Agenti Mosada su koristili lažne kanadske pasoše, što je razljutilo kanadsku vladu. Ovo je bilo slično situaciji iz 1981. kada su lažni britanski pasoši pronađeni u jednoj torbi u Londonu, što je dovelo do diplomatske svađe sa Izraelom, oko mosadovog pokušaja da se infiltrira u Kinu. 1997, dva agenta Mosada su uhvaćena u Jordanu (koji je potpisao mirovni sporazum sa Izraelom) na zadatku da ubiju šeika Halida Mašala, vođu palestinske militantne grupe Hamas, ubrizgavši mu otrov. Ponovo su koristili lažne kanadske pasoše. Ovo je dovelo do diplomatske svađe sa Kanadom i Jordanom, i Izrael je bio primoran da pusti nekoliko palestinskih zatvorenika, posebno duhovnog vođu militantnog Hamasa, šejha Ahmeda Jasina, za koga Izrael tvrdi da je igrao istaknutu ulogu u napadima na izraelske civile (i vojnike) tokom Al-Aksa intifade, u zamenu za agente Mosada (koje je inače čekala smrtna kazna zbog pokušaja ubistva).

U julu 2004, Novi Zeland je stavio Izrael pod diplomatske sankcije zbog incidenta u kome su dva Izraelca, Uriel Kelman i Eli Kara, navodno radeći za Mosad pokušali da na prevaru pribave novozelandske pasoše.

Direktori Mosada

1951. - 1952.	Ruben Šiloah
1952. - 1963.	Iser Harel
1963. - 1968.	Meir Amit
1968. - 1974.	Cvi Zamir
1974. - 1982.	Jichak Hofi
1982. - 1990.	Nahum Admoni
1990. - 1996.	Šabtai Šavit
1996. - 1998.	Deni Jatom
1998. - 2003.	Efraim Halevi
2003. -	Meir Dagan

Spoljašnje veze

• Zvanični vebsajt Arhivirano 2013-06-05 na Wayback Machine-u, za regrutovanje osoblja (Engleska verzija)
• GlobalSecurity.org