Research Interests:
The protection of archaeological heritage in Serbia today takes place at the level of salvage archaeology and is not satisfactorily represented in the application of spatial planning. This paper will try to provide an answer to the... more
The protection of archaeological heritage in Serbia today takes place at the level of salvage archaeology and is
not satisfactorily represented in the application of spatial planning. This paper will try to provide an answer to the question
of why archaeology in Serbia remains at the level of salvage archaeology and why it cannot develop in the direction of
the principles of preventive archaeology, although the Republic of Serbia has undertaken this obligation. Archaeology in
general and the protection of archaeological heritage in Serbia practically boils down to two institutions: the “incident”
and the issuing of permits for archaeological research. The protection of the archaeological heritage is based on dealing
with the consequences of the incident, and not on undertaking activities in the direction of preventive action.
In this sense, the protection of archaeological heritage is essentially bypassed in the process of drafting and adopting
planning documentation. The non-availability of data on archaeological heritage in a certain area is interpreted as the
absence of archaeological heritage during the preparation of planning documents. Archaeologists in the competent institutes come up with different ways when prescribing the conditions for planning documentation in order to include the
archaeological heritage in spatial planning
Due to the fact that archaeology in Serbia is not developing in the direction of preventive archaeology, and is pressed by
intensive construction, a specific measure has appeared in our archaeological practice - archaeological supervision, i.e.
archaeological monitoring of construction works (watching brief).
Not allowing the development of archaeology in Serbia from the rescue phase to the preventive phase has a negative
impact not only on the archaeological heritage, which is a non-renewable resource of the Republic of Serbia but also on
archaeology as a discipline as a whole. It is high time to recognize this problem and move towards its solution.
not satisfactorily represented in the application of spatial planning. This paper will try to provide an answer to the question
of why archaeology in Serbia remains at the level of salvage archaeology and why it cannot develop in the direction of
the principles of preventive archaeology, although the Republic of Serbia has undertaken this obligation. Archaeology in
general and the protection of archaeological heritage in Serbia practically boils down to two institutions: the “incident”
and the issuing of permits for archaeological research. The protection of the archaeological heritage is based on dealing
with the consequences of the incident, and not on undertaking activities in the direction of preventive action.
In this sense, the protection of archaeological heritage is essentially bypassed in the process of drafting and adopting
planning documentation. The non-availability of data on archaeological heritage in a certain area is interpreted as the
absence of archaeological heritage during the preparation of planning documents. Archaeologists in the competent institutes come up with different ways when prescribing the conditions for planning documentation in order to include the
archaeological heritage in spatial planning
Due to the fact that archaeology in Serbia is not developing in the direction of preventive archaeology, and is pressed by
intensive construction, a specific measure has appeared in our archaeological practice - archaeological supervision, i.e.
archaeological monitoring of construction works (watching brief).
Not allowing the development of archaeology in Serbia from the rescue phase to the preventive phase has a negative
impact not only on the archaeological heritage, which is a non-renewable resource of the Republic of Serbia but also on
archaeology as a discipline as a whole. It is high time to recognize this problem and move towards its solution.
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Крајем 2020. године обављена су заштитна истраживања на две локације на локалитету Подвиник у Нишу. Том приликом су откривени остаци два римска водовода – старијег и млађег, па резултати ових истраживања представљају важан сегмент у... more
Крајем 2020. године обављена су заштитна истраживања на две локације на локалитету Подвиник у Нишу. Том приликом су откривени остаци два римска водовода – старијег и млађег, па резултати ових истраживања представљају
важан сегмент у осветљавању проблема водоснабдевања римског и касноантичког Наисуса. За потребе овог текста искоришћена је и до сада или тек делимично
публикована или потпуно непубликована документација са локалитета који се могу
везати за водоводну мрежу античког града. Резултати археолошких истраживања на већем броју локалитета у другој половини 20. и са почетка 21. века умногоме су послужила за реконструкцију траса којима су водоводи спроводили воду до
Наисуса, али и за могуће решавање проблема снабдевања вила у околини града.
Основни циљ овог рада је да систематизује досадашње податке и на основу тога
реконструише пут којим је вода допремана у град, као и да опише и објасни начине
којима су становници града успевали да реше задатак водоснабдевања града и
околних вила. Радна хипотеза, која је у највећој мери потврђена, у тексту се ослањала на раније претпоставке да је град величине Наисуса свакако морао имати
више од једног водовода како би задовољио своје потребе за водом.
важан сегмент у осветљавању проблема водоснабдевања римског и касноантичког Наисуса. За потребе овог текста искоришћена је и до сада или тек делимично
публикована или потпуно непубликована документација са локалитета који се могу
везати за водоводну мрежу античког града. Резултати археолошких истраживања на већем броју локалитета у другој половини 20. и са почетка 21. века умногоме су послужила за реконструкцију траса којима су водоводи спроводили воду до
Наисуса, али и за могуће решавање проблема снабдевања вила у околини града.
Основни циљ овог рада је да систематизује досадашње податке и на основу тога
реконструише пут којим је вода допремана у град, као и да опише и објасни начине
којима су становници града успевали да реше задатак водоснабдевања града и
околних вила. Радна хипотеза, која је у највећој мери потврђена, у тексту се ослањала на раније претпоставке да је град величине Наисуса свакако морао имати
више од једног водовода како би задовољио своје потребе за водом.
Research Interests:
Сведоци смо да се у Србији заштита археолошког наслеђа, а тиме и сама археологија као дисциплина налази на прекретници. Интензивна изградња уз готово сталне измене закона који регулише изградњу и форсирање израде планских докумената свих... more
Сведоци смо да се у Србији заштита археолошког наслеђа, а тиме и сама
археологија као дисциплина налази на прекретници. Интензивна изградња уз готово
сталне измене закона који регулише изградњу и форсирање израде планских докумената свих нивоа, са једне стране, те развој прописа и закона који уређују начине спровођења и реализације поступака јавних набавки, са друге стране, стране, стварају ситуацију у којој је досадашњи начин организовања археолошких истраживања неодржив.
Овај процес обавља се у тренутку када сама археологија у Србији не располаже механизмима којима ће се на најбољи начин носити са изазовима археологије на тржишту. У српску археологију још увек није уведена превентивна археологија! Не постоји
јасно установљена стандардизација метода и поступака за планирање и спровођење
археолошких истраживања и неопходних анализа након археолошких истраживања,
не постоји систем контроле квалитета, правила надзора и примопредаје археолошких
истраживања, итд. Због неразумевања археологије уопште, али и услед недостатка
јасно установљених стандарда, археолошка истраживања излазе на тржиште расписивањем тендера, али као додатак грађевинским радовима, дефинисана грађевинским
нормама. На тај начин се археологија као струка и наука не само деградира по више
основа, већ се директно угрожава и заштита археолошког наслеђа.
археологија као дисциплина налази на прекретници. Интензивна изградња уз готово
сталне измене закона који регулише изградњу и форсирање израде планских докумената свих нивоа, са једне стране, те развој прописа и закона који уређују начине спровођења и реализације поступака јавних набавки, са друге стране, стране, стварају ситуацију у којој је досадашњи начин организовања археолошких истраживања неодржив.
Овај процес обавља се у тренутку када сама археологија у Србији не располаже механизмима којима ће се на најбољи начин носити са изазовима археологије на тржишту. У српску археологију још увек није уведена превентивна археологија! Не постоји
јасно установљена стандардизација метода и поступака за планирање и спровођење
археолошких истраживања и неопходних анализа након археолошких истраживања,
не постоји систем контроле квалитета, правила надзора и примопредаје археолошких
истраживања, итд. Због неразумевања археологије уопште, али и услед недостатка
јасно установљених стандарда, археолошка истраживања излазе на тржиште расписивањем тендера, али као додатак грађевинским радовима, дефинисана грађевинским
нормама. На тај начин се археологија као струка и наука не само деградира по више
основа, већ се директно угрожава и заштита археолошког наслеђа.
Research Interests:
Research Interests:
XLIII скупштина и годишњи скуп Српског археолошког друштва организовани су у сарадњи са Међуопштинским заводом за заштиту споменика културе Суботица. На организацију и реализацију овогодишње скупштине и скупа Друштва свакако је утицала... more
XLIII скупштина и годишњи скуп Српског археолошког друштва организовани су у сарадњи са Међуопштинским заводом за заштиту споменика културе Суботица. На организацију и реализацију овогодишње скупштине и скупа Друштва свакако је утицала епидемиолошка ситуација изазвана вирусом ковид-19. Првобитно је био планиран за крај маја 2020. године, али је због епидемиолошке ситуације одложен, најпре за период 8–10. октобра, у нади да ће у том термину моћи да буде одржан. Међутим, због великог броја пријављених учесника из земље и иностранства, непредвидивих прилика услед пандемије али и лоших финансијских услова као последице пандемије, донета је одлука да Скуп буде одржан преко интернета (онлајн) у периоду 14–16. октобра 2020. године, у оквиру пет редовних секција и две тематске сесије.
Апстракт: Недавно усвојени Закон о изменама и допунама Закона о планирању и из-градњи ("Сл. гласник РС", бр. 31/2019) и његове одредбе које се односе на непокрет-на културна добра која уживају претходну заштиту, покренуо је оштру... more
Апстракт: Недавно усвојени Закон о изменама и допунама Закона о планирању и из-градњи ("Сл. гласник РС", бр. 31/2019) и његове одредбе које се односе на непокрет-на културна добра која уживају претходну заштиту, покренуо је оштру дискусију међу свим стручњацима који се баве заштитом културног наслеђа, нарочитo међу археолозима. Овим текстом желимо да укажемо на нагомилане проблеме у зашти-ти археолошких локалитета и да покушамо да пружимо одговоре на поједина пита-ња, као што су: шта значе наведене измене и како ће утицати на заштиту археоло-шког наслеђа; у ком односу су недавно усвојене измене са већ прописаним одредбама и нормама заштите археолошког наслеђа; у каквом су међусобном односу заштита, наука и образовање у археологији данас; како функционишу археолози у науци, а како у заштити археолошког наслеђа у Србији у 21. веку. Кључне речи: Закон о културним добрима, Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, заштита културног наслеђа, заштита археолошког на-слеђа, претходна заштита, евиденција добара која уживају претходну заштиту, археологија Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 31/2019) и његове одредбе које се односе на непокретна културна добра која уживају претходну заштиту (чл. 18, ставови 11 и 12), покренуо је оштру дискусију међу свим стручњацима који се баве заштитом културног наслеђа, нарочитo међу археолозима. Покушаћемо овим текстом да приближимо и појаснимо шта наведене измене заправо значе у контек-сту заштите археолошког наслеђа у оквиру заштите непокретних културних добара. Измене обухватају, цитирамо: "Орган надлежан за заштиту култур-них добара дужан је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, органу надлежном за издавање грађевинских дозвола достави еви-денцију непокретних добара која уживају претходну заштиту, са назначе-ним датумом утврђивања претходне заштите. У случају да је законски рок