U studiji iz 2002., saspitivali su usklađenu evoluciju ribosomske RNK u interspecifičnom hibridu endofitaEpichloë (Lp1) i njegovim progenitorima (Lp5 i E8). Pokazano je da su 5S rrn geni organizirani kao dispergirane kopije. Klonirane sekvence gena 5S otkrile su dvije potporodice koje pokazuju 12% divergencije sekvence, sa supstitucijama koje formiraju koevoluirajuće parove koji održavaju sekundarnu strukturu i vjerovatno funkciju. Uočeni obrasci sekvenci nisu u potpunosti u skladu ni sa usklađenom ni sa klasičnom evolucijom. 5S rrn geni su slični sa tandemski raspoređenim genima rDNK, uprkos tome što se nalaze izvan rDNK sekvenci.
Također je ispitana usklađenost evolucije rDNK. Lp1 ima sekvencu rDNK samo iz jednog progenitora i sadrži više sekvenci rDNK. Koristeći 5S rrn gene kao hromosomske markere, predloženo je da je međulokusna homogenizacija zamijenila svu sekvencu Lp5 rDNK sa E8 sekvencom u hibridu. Čini se da je ova interlokusna homogenizacija bila brza i efikasna i prva je demonstracija homogenizacije hibridnog interlokusa kod gljiva.[3]
Ljudska rDNK formira sekvence na pet parova hromosoma i homogenizovana je usklađenom evolucijom kroz rekombinaciju i konverziju gena (lokusi RNR1, RNR2, RNR3, RNR4, RNR5 (OMIM: 180450). Homogenizacija, međutim, nije savršena, tako da postaje moguće proučavati njenu efikasnost unutar gena, unutar i između sekvenci, mjerenjem i upoređivanjem varijacija sekvence DNK. Prethodne studije sa nasumično kloniranim genom]skim fragmentima DNK pokazale su da različiti dijelovi gena evoluiraju različitim brzinama, ali nisu omogućile poređenje sekvenci rDNK izvedenih iz specifičnih hromosoma. Do sada su kloniranii i sekvencirani fragmente rDNK iz specifičnih akrocentričnih hromosoma da bi se:
Dobijeni rezultati pokazali su visoku homogenost među regulatornim i kodirajućim regijama rDNK na svim hromosomima, iznenađujuću homogenost među susjednim distalnim ne-rDNK sekvencama i postojanje jedne do tri veoma divergentne intergenske klase razmaka unutar svake sekvence.[4]
^Austen R D Ganley , Barry Scott (2002): Concerted evolution in the ribosomal RNA genes of an Epichloë endophyte hybrid: comparison between tandemly arranged rDNA and dispersed 5S rrn genes. Fungal Genet Biol, 35(1):39-51; pmid: 11860264; doi: 10.1006/fgbi.2001.1309
^I L Gonzalez 1, J E Sylvester (2001): Human rDNA: evolutionary patterns within the genes and tandem arrays derived from multiple chromosomes. Genomics, 1;73(3):255-263; pmid: 11350117; doi: 10.1006/geno.2001.6540
Nucleolus organizer regions are chromosomal regions crucial for the formation of the nucleolus, located on the short arms of the acrocentric chromosomes 13, 14, 15, 21 and 22
Gonzalez IL, Chambers C, Gorski JL, et al. (1990). "Sequence and structure correlation of human ribosomal transcribed spacers". J. Mol. Biol. 212 (1): 27–35. doi:10.1016/0022-2836(90)90302-3. PMID2319598.
Sylvester JE, Petersen R, Schmickel RD (1990). "Human ribosomal DNA: novel sequence organization in a 4.5-kb region upstream from the promoter". Gene. 84 (1): 193–196. doi:10.1016/0378-1119(89)90155-8. PMID2606358.
La Volpe A, Simeone A, D'Esposito M, et al. (1985). "Molecular analysis of the heterogeneity region of the human ribosomal spacer". J. Mol. Biol. 183 (2): 213–223. doi:10.1016/0022-2836(85)90214-1. PMID2989541.
Gonzalez IL, Sylvester JE (1995). "Complete sequence of the 43-kb human ribosomal DNA repeat: analysis of the intergenic spacer". Genomics. 27 (2): 320–328. doi:10.1006/geno.1995.1049. PMID7557999.
Gonzalez IL, Sylvester JE (2001). "Human rDNA: evolutionary patterns within the genes and tandem arrays derived from multiple chromosomes". Genomics. 73 (3): 255–263. doi:10.1006/geno.2001.6540. PMID11350117.