Ivan Ristić
PhD in History (field - General Contemporary history: History of the Balkans after the First World War especially the foreign policy of the Kingdom of Yugoslavia). Other scientific interests include: collective memory, influences of the Great Powers on the political conditions on the Balkans, role of the stereotypes and national narratives in political processes etc.
------
Doktor istorijskih nauka (oblast - Opšta savremena istorija: istorija Balkana posle Prvog svetskog rata, posebno spoljna politika Kraljevine Jugoslavije). Ostala naučna interesovanja uključuju: kolektivno pamćenje, uticaj velikih sila na političke prilike na Balkanu, uticaj nacionalnih narativa na političke procese itd. U fokusu najužih interesovanja jesu jugoslovensko-bugarski (i srpsko-bugarski) odnosi, u svim svojim aspektima.
------
Doktor istorijskih nauka (oblast - Opšta savremena istorija: istorija Balkana posle Prvog svetskog rata, posebno spoljna politika Kraljevine Jugoslavije). Ostala naučna interesovanja uključuju: kolektivno pamćenje, uticaj velikih sila na političke prilike na Balkanu, uticaj nacionalnih narativa na političke procese itd. U fokusu najužih interesovanja jesu jugoslovensko-bugarski (i srpsko-bugarski) odnosi, u svim svojim aspektima.
less
InterestsView All (25)
Uploads
Papers
рата (просторни и хигијенски услови, здравље, исхрана и ваннаставне активности). Изворну основу истраживања чине годишњи извештаји о раду Богословије, али и они полугодишњи и тромесечни, као и остала службена преписка између управе Богословије и надлежног министaрства и других државних и верских институција. У досадашњој научној литератури ова питања нису довољно истражена. Дошли смо до закључка да је свакодневни живот ученика био динамичан и прожет многобројним проблемима који су имали дубље друштвене узроке (као што су финансијска немоћ државе, тешко наслеђе Првог светског рата итд.), али
је Богословија и поред тога, захваљујући, пре свега, ангажовању својих ректора и професора, остваривала своје образовне и васпитне задатке на завидном нивоу.
Кључне речи: Богословија, Призрен, свакодневни живот, ученици,
хигијена, здравље, исхрана
период од првих трагова о присуству Јевреја у овим крајевима до краја Другог светског рата. Јеврејска заједница у местима која данас припадају Расинском округу била је мала, али је свакако оставила трагове у друштвеном и привредном развоју Крушевца и других места Расинског округа. У раду се бавимо како Јеврејима који су били стално настањени у Крушевцу и околним местима, тако
и онимa који су, најчешће из пословних разлога, боравили одређено, дуже или
краће, време, али су својим активностима допринели друштвеној, привредној и културној афирмацији Крушевца и околине, или је њихов боравак везан за неке од кључних догађаја модерне историје Србије. Покушали смо и да, на одређеним примерима, реконтруишемо судбину и страдања крушевачких Јевреја
у Другом светском рату. Други део рада, у коме је представљена једна животна прича трстеничке Јеврејке Софије Анаф и њене породице, пропраћен је и фотографијама из њене породичне архиве.
Кључне речи: Краљевина СХС, Албанија, ВМРО, Косовски комитет, спољна политикa
МИЛАН РИСТОВИЋ
Издавач: Чигоја штампа, Београд
Година: 2018
Страна: 270
Рецензенти: Милан Ристовић, Божица Младеновић, Јелена Рафаиловић
ISBN 978-86-531-0379-8
COBISS.SR-ID 260081420
које су деловале под њиховом командом. Осим убистава, мучења, пљачки, реквизиција итд., уништавање и отимачина културног блага и верског наслеђа представља једно од обележија окупационе управе. Мотиви су били двојаки: пљачка ради пљачке, односно ради стицања имовинске добити, али и разарање културног и верског идентитета на окупираним територијама. У раду се бавимо послератним напорима да се део опљачканог верског блага врати у Србију. Део тих напора била је и мисија београдског протојереја Михаила Поповића у Софији јуна 1921 године. Његов извештај представља драгоцено сведочанство не само о реституцији верског наслеђа и црквене имовине, већ и о политичким односима Краљевине СХС и Бугарске почетком 1920-их година.
рата (просторни и хигијенски услови, здравље, исхрана и ваннаставне активности). Изворну основу истраживања чине годишњи извештаји о раду Богословије, али и они полугодишњи и тромесечни, као и остала службена преписка између управе Богословије и надлежног министaрства и других државних и верских институција. У досадашњој научној литератури ова питања нису довољно истражена. Дошли смо до закључка да је свакодневни живот ученика био динамичан и прожет многобројним проблемима који су имали дубље друштвене узроке (као што су финансијска немоћ државе, тешко наслеђе Првог светског рата итд.), али
је Богословија и поред тога, захваљујући, пре свега, ангажовању својих ректора и професора, остваривала своје образовне и васпитне задатке на завидном нивоу.
Кључне речи: Богословија, Призрен, свакодневни живот, ученици,
хигијена, здравље, исхрана
период од првих трагова о присуству Јевреја у овим крајевима до краја Другог светског рата. Јеврејска заједница у местима која данас припадају Расинском округу била је мала, али је свакако оставила трагове у друштвеном и привредном развоју Крушевца и других места Расинског округа. У раду се бавимо како Јеврејима који су били стално настањени у Крушевцу и околним местима, тако
и онимa који су, најчешће из пословних разлога, боравили одређено, дуже или
краће, време, али су својим активностима допринели друштвеној, привредној и културној афирмацији Крушевца и околине, или је њихов боравак везан за неке од кључних догађаја модерне историје Србије. Покушали смо и да, на одређеним примерима, реконтруишемо судбину и страдања крушевачких Јевреја
у Другом светском рату. Други део рада, у коме је представљена једна животна прича трстеничке Јеврејке Софије Анаф и њене породице, пропраћен је и фотографијама из њене породичне архиве.
Кључне речи: Краљевина СХС, Албанија, ВМРО, Косовски комитет, спољна политикa
МИЛАН РИСТОВИЋ
Издавач: Чигоја штампа, Београд
Година: 2018
Страна: 270
Рецензенти: Милан Ристовић, Божица Младеновић, Јелена Рафаиловић
ISBN 978-86-531-0379-8
COBISS.SR-ID 260081420
које су деловале под њиховом командом. Осим убистава, мучења, пљачки, реквизиција итд., уништавање и отимачина културног блага и верског наслеђа представља једно од обележија окупационе управе. Мотиви су били двојаки: пљачка ради пљачке, односно ради стицања имовинске добити, али и разарање културног и верског идентитета на окупираним територијама. У раду се бавимо послератним напорима да се део опљачканог верског блага врати у Србију. Део тих напора била је и мисија београдског протојереја Михаила Поповића у Софији јуна 1921 године. Његов извештај представља драгоцено сведочанство не само о реституцији верског наслеђа и црквене имовине, већ и о политичким односима Краљевине СХС и Бугарске почетком 1920-их година.
Проф. др Милан Ристовић