Kratki vodi kroz

1
Uvod u raunarsko projektovanje

Drastine promene na polju inenjerstva upravljanog raunarima (engl. Computer Aided Engineering - CAE)
dovele su do izuzetnog napretka u inenjerskoj zajednici. Nedavna istraivanja dovela su do odreenih
konkretnih rezultata vezanih za konkurentno inenjestvo. Inenjerstvo upravljano raunarima postalo je
osnova konkurentnog inenjerstva, a njegov osnovni zadatak je smanjivanje vremena potrebnog za
projektovanje, bra proizvodnja inicijalnih prototipova i postizanje boljeg kvaliteta proizvoda. Program
SolidWorks je integrisani paket koji se sastoji od softverskih alata za projektovanje mainskih elemenata
korienjem raunara, a proizvela ga je firma SolidWorks Corporation. SolidWorks je alat koji pojednostavljuje
pristup projektovanja mehanikih proizvoda zasnovan na konkurentnom inenjerstvu, kao i analizu zasnovanu
na stresu. Raunarski projektovani modeli se mogu koristiti i u procesu proizvodnje mainskih elemenata, u
mainskim centrima, na strugovima, mlinovima ili mainama za brzu izradu prototipova, u cilju fabrikovanja
proizvoda.


Razvoj geometrijskog modelovanja korienjem raunara

Geometrijsko modelovanje korienjem raunara je relativno nova tehnologija, koja je znaajno napredovala
u poslednjih pedeset godina. Tehnologija modelovanja korienjem raunara je napredovala paraleleno sa
razvojem raunarskog hardvera. Prva generacija CAD programa, koja je nastala pedesetih godina prolog veka,
u najveoj meri nije pruala mogunost interaktivnog rada sa korisnicima; od CAD korisnika se zahtevalo da
kreiraju programski kd za generisanje eljenih dvodimenzionalnih (2D) geometrijskih oblika.

Inicijalno, razvoj CAD tehnologije je bio vezan najveim delom za potrebe univezitetskih istraivanja. Institut
tehnologije u Masausestu (Massachusetts Institute of Technology MIT), Univerzitet Karnegi Melon
(Carnegie-Mellon University) i Univerzitet u Kembridu (Cambridge University) bili su u to doba pioniri kada
je re o razvoju CAD aplikacija. Ubrzo nakon toga, CAD tehnologija je poela vrlo brzo da se primenjuje u
velikom broju najveih industrijskih kompanija, kao to su General Motors, Lockheed, McDonnell, IBM i Ford
Motor Co., koje su, takoe, dale svoj veliki doprinos u razvoju interaktivnih CAD programa tokom ezdesetih
godina prolog veka.

CAD sistemi su prvobitno nali svoju primenu u automobilskoj industriji, avio industriji i vladinim agencijama
koje su razvijale sopstvene programe posebne namene. ezdesete godine prolog veka predstavljaju i poetak
razvoja metoda analize zasnovanih na konanim elementima i njihovu primenu na raunarima prilikom
testiranja zasnovanog na stresu, kao i razvoja proizvodnje upravljane raunarima za potrebe generisanja
mainskih proizvodnih procesa.

Sa poveanjem raspoloive sirove snage raunara, razvijeni su novi tipovi trodimenzionalnih (3D)
CAD programa, koji su bili jednostavni za korienje i u kojima je po prvi put primenjeno interaktivno
korienje raposloivih opcija. CAD tehnologija je brzo uznapredovala, od veoma jednostavnog crtanja skica
pomou raunara do veoma sloenog projektovanja korienjem raunara. Primena programa za kreiranje
dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih modela bila je prihvaena kao vodea tehnologija koja je mogla da
povea produktivnost u industriji. Razvoj tehnologija za modelovanje povrina i geometrijskih figura bio je
velikim delom dovren krajem sedamdesetih godina prolog veka, ali visoka cena raunarskog hardvera i
programiranja usporila je razvoj tako sloene i zahtevne tehnologije. U to vreme su raspoloivi CAD sistemi
zahtevali posebne prostorije opremljene mejnfrejm raunarima koji su bili izuzetno skupi.

Osamdesetih godina prolog veka, sa poboljanjem performansi raunara i smanjenjem cene mejnfrejm i
desktop raunara, CAD programi postaju dostupni iroj javnosti. Sredinom osamdesetih, CAD tehnologija je
postala usmerena ka razliitim proizvodnim industrijama i bila je veoma konkurentna u odnosu na tradicionalne
2
metode projektovanja i kreiranja skica. Tehnologija trodimenzionalnog modelovanja geometrijskih tela je u toku
ovog perioda posebno napredovala, to je posebno proirilo primenu CAE tehnologije u industriji.

Uvoenje pristupa parametarskog modelovanja geometrijskih tela zasnovanog na osnovnim karakteristikama
krajem osamdesetih godina, postavilo je CAD/CAM/CAE tehnologiju na vii nivo. Tokom devedesetih godina
CAD programi su evoluirali u mone alate za projektovanje, proizvodnju i upravljanje. CAD tehnologija je
prela dug put razvoja, a za vreme svih tih godina razvoja, eme modelovanja su napredovale od
dvodimenzionalnih (2D) ianih modela ka trodimenzionalnim (D) ianim modelima, modelima povrina,
modelima geometrijskih figura i, konano, ka parametarskom modelovanju geometrijskih figura.

Prvu generaciju CAD paketa inili su veoma jednostavni programi za dvodimenzionalno kreiranje crtea
pomou raunara, a njihova funkcionalnost je bila priblina tablama za crtanje implementiranim na raunaru.
Kada je re o samim modelima, primena ovih programa je zahtevala posebno kreiranje nekoliko razliitih
pogleda na objekte, na isti nain kao to se to ini na tabli za crtanje. Trodimenzionalni projekti su ostajali u
mislima projektanta, a ne u bazi podataka na raunaru. Mentalna translacija trodimenzionalih objekata u
dvodimenzionalne projekcije bila je operacija koju je trebalo primenjivati prilikom korienja ovih
programaskih paketa. Iako su ovi sistemi imali prednosti u odnosu na standardne table za crtanje, i dalje su bili
veoma teki za korienje i bilo je neophodno uloiti dosta truda za kreiranje crtea. Bilo je logino da je
neophodno kreiranje softvera za modelovanje trodimenzionalnih modela, zato to je primena paketa za
dvodimenzionalno projektovanje bila veoma ograniena.

Razvoj trodimenzionalnih ema za modelovanje poeo je sa trodimenzionalnim (3D) ianim modelima. iani
modeli se sastoje od taaka i ivica, pri emu prave linije povezuju dve odgovarajue take. Ivice ianih modela
se upotrebljavaju, slino linijama kod dvodimenzionalnih crtea, za predstavljanje prelaza izmeu povrina,
odnosno za predstavljanje karakteristika. Takoe, upotreba taaka i linija je veoma efikasan nain za
predstavljanje trodimenzionalnih projekata.

Razvoj softvera za kreiranje trodimenzionalnih ianih modela je bio presudan korak u razvoju modelovanja
zasnovanog na raunarima. Baza podataka programa za kreiranje trodimenzionalnih ianih modela sadri
lokacije svih taaka u prostoru koordinata, a to je obino dovoljno samo za kreiranje jednog modela, ali ne i za
kreiranje vie pogleda na jedan te isti model. Ovaj nezavisni trodimenzionalni model se nakon kreiranja moe
po potrebi posmatrati iz proizvoljnog pravca. Najvei broj programa za kreiranje trodimenzionalnih ianih
modela omoguava korisniku da keira odgovarajue linije/ivice trodimenzionalnih ianih modela. U poreenju
sa drugim tipovima programa za kreiranje trodimenzionalnih modela, programi za modelovanje
trodimenzionalnih ianih modela ne zahtevaju raunare velikih mogunosti, i u optem sluaju se mogu
primenjivati u cilju postizanja prihvatljivo dobrih reprezentacija trodimenzionalnih modela. Meutim, poto
definicija povrine nije deo ianog modela, kod svih slika ianih modela postoji nasleeni problem
dvosmislenosti. Na sledeoj slici prikazana su dva primera takve dvosmislenosti.


3
Modelovanje povrina je logian korak u razvoju modelovanja geometrijskih oblika korienjem raunara, ime
se omoguava razvoj eme modelovanja trodimenzionalnih oblika korienjem ianih modela, organizovanjem
i grupisanjem ivica koje definiu poligonalne povrine. Modelovanje povrina opisuje povrine odreenog dela
crtea, ali ne i unutranjost tih povrina. Projektanti i dalje moraju da interaktivno definiu modele povrina da
bi definisali koje su povrine susedne na modelu. Najvei broj koncepata koji se upotrebljavaju u programima za
modelovanje trodimenzionalnih ianih modela i modelovanje povrina ugraeno je i u eme modelovanja
vrstih tela, ali kao projektni alat, modelovanje vrstih tela prua najvie.

U prezentacionoj emi koju prua modelovanje vrstih tela, primenjuju se vorovi, ivice i povrine, i to je
potpuna i nedvosmislena matematika reprezentacija precizno definisane i ispunjene zapremine. Za razliku od
metoda modelovanja povrina, programi za modelovanje vrstih tela startuju modelovanje od odgovarajueg
geometrijskog oblika ili koriste topoloka pravila, da bi se na taj nain garantovalo da su sve povrine na pravi
nain povezane jedna sa drugom. Dva dominantna metoda za reprezentovanje modela vrstih tela su
konstruktivna geometrija vrstih tela (engl. constructive solid geometry - CSG) i reprezentacija graninih linija
(engl. boundary representation - B-rep).

Metod CSG reprezentacije moe se definisati kao kombinacija elementarnih trodimenzionalnih geometrijskih
oblika. Ono to predstavlja primitivu zavisi od toga koji se softver koristi, ali su standardne primitive
pravougaona prizma, cilindar, konus i sfera. Najvei broj programa za modelovanje geometrijskih oblika
omoguava i samim korisnicima da definiu dodatne primitive, koje se formiraju na osnovu osnovnih
geometrijskih figura koje korisnicima stoje na raspolaganju. Osnovni koncept CSG metoda reprezentacije je
vrlo jasan i nedvosmislen; korisnik jednostavno dodaje primitivu na postojeu primitivu, ili je oduzima od
postojee primitive. CSG pristup je poznat i kao mehanistiki pristup, poto se moe upotrebljavati za
simuliranje procedura proizvodnje prilikom kreiranja trodimenzionalnih oblika.

B-rep metod reprezentacije definie objekte na osnovu njihovih prostornih granica. Ovaj metod definie take,
ivice i povrine konkretne zapremine, i/ili komande koje se izdaju kako bi se zamenile ili rotirale definisane
povrine u treoj dimenziji i formiralo odgovarajue geometrijsko telo. Objekat je ovde predstavljen unijama
prethodno definisanih povrina, tako da je u potpunosti i precizno definisana odgovarajua zapremina.

Osamdesetih godina prolog veka nastala je nova paradigma konkurentno inenjerstvo. Konkurentno
inenjerstvo podrazumeva da projektanti, projektni inenjeri, analitiari, proizvodni inenjeri i menaderi
meusobno blisko sarauju, i to poevi od inicijalnih faza u razvoju samog projekta. Na taj nain, svi aspekti
projekta mogu da se procenjuju i svi problemi mogu da se identifikuju vrlo brzo nakon to se pojave, kako na
samom poetku projekta, tako i u toku samog projektovanja. Na osnovu primene principa konkurentnog
inenjerstva, pojavila se nova tehnika modelovanja korienjem raunara. Ova tehnika se naziva tehnika
prametarskog modelovanja zasnovanog na osnovnim karakteristikama. Glavna prednost tehnike parametarskog
modelovanja zasnovanog na osnovnim karakteristikama je mogunost generisanja veoma fleksibilnih objekata.
Izmene takvih projekata su veoma jednostavne, a alternativne varijante projekta se mogu procenjivati uz
ulaganje minimalnih napora. Razliiti softverski paketi nude razliite pristupe za parametarsko modelovanje
zasnovano na osnovnim karakteristikama, ali je konaan rezultat fleksibilan projekat koji je definisan
projektnim promenljivama i parametarskim karakteristikama.

Parametarsko modelovanje zasnovano na osnovnim karakteristikama

Jedna od kljunih karakteristika SolidWorks programa za modelovanje korienjem osnovnih geometrijskih
figura je korienje tehnike parametarskog modelovanja zasnovanog na osnovnim karakteristikama
objekata. Pristup koji definie parametarsko modelovanje zasnovano na osnovnim karakteristikama objekata
podigao je tehnologiju vezanu za modelovanje geometrijskih oblika do nivoa kada ova tehnologija
predstavlja veoma koristan alat za izradu projekata. Parametarsko modelovanje omoguava automatizovanje
procedura projektovanja i revizije projekta korienjem parametarskih karakteristika. Parametarske
karakteristike definiu geometriju modela pomou projektnih promenljivih.

Re parametarski znai da geometrijske karakteristike projekta, kao to su dimenzije, mogu da se menjaju u
proizvoljnom trenutku u toku procesa projektovanja. Karakteristike su unapred definisani delovi ili
konstrukcioni alati za koje korisnici definiu kljune parametre. Deo je opisan kao sekvenca inenjerskih
karakteristika, koje se mogu aurirati/menjati u proizvoljnom vremenskom trenutku u toku rada na projektu.
Koncept parametarskih karakteristika ini proces modelovanja bliim realnom procesu projektovanja i
4
proizvoenja, u odnosu na metematike modele u programima za modelovanje geometrijskih figura. Tokom
parametarskog modelovanja, modeli i skice se automatski auriraju u toku rada na projektu.

Parametarsko modelovanje ima sledee prednosti:

Poinje se sa jednostavim, konceptualnim modelima, uz prikazivanje minimalnog broja detalja; ovaj
pristup se zasniva na projektnoj filozofiji tipa oblik pre dimenzija.
Geometrijske relacije, dimenziona ogranienja i relacioni parametarski izrazi se mogu upotrebljavati
u cilju definisanja osnovnih projektnih ciljeva.
Mogunost auriranja celokupnog sistema, ukljuujui delove, sklopove i skice, i to jednostavnom
izmenom vrednosti jednog parametra sloenog projekta.
Jednostavno pregledanje i procena razliitih varijanti projekta i alternativa da bi se utvrdilo najbolje
mogue projektno reenje.
Postojei podaci se mogu ponovo upotrebljavati za kreiranje novih projekata.
Jednostavno izvravanje znaajnih promena u samom projektu.

Zapoinjanje novog dokumenta u programu SolidWorks

Da biste u programu SolidWorks zapoeli nov dokument, izaberite opciju New Document s potpanoa Getting
Started u oknu poslova SolidWorks Resources; prikazae se okvir za dijalog New SolidWorks Document
(slika 1-1.). Ovaj okvir za dijalog otvara se i kada pritisnete dugme New na paleti Menu Bar. Sledi pregled
opcija iz ovog okvira za dijalog.

Slika 1-1 Okvir za dijalog New SolidWorks Document
Dugme Part
Dugme Part je podrazumevano izabrano u okviru za dijalog New SolidWorks Document. Pritisnite dugme OK
i otvoriete nov dokument dela (engl. part document) u kome moete projektovati pune modele (engl. solid
models) ili komponente od lima (engl. sheet metal components). Kada otvorite nov dokument dela, ui ete u
reim Part koji slui za crtanje delova.
Dugme Assembly
U okviru za dijalog New SolidWorks Document, pritisnite dugme Assembly a zatim dugme OK da biste
otvorili nov dokument sklopa (engl. assembly document). U njemu moete da sklapate komponente koje ste
napravili u dokumentima delova, a i da pravite komponente.
Dugme Drawing
U okviru za dijalog New SolidWorks Document, pritisnite dugme Drawing a zatim dugme OK da biste
otvorili nov dokument crtea (engl. drawing document). U njemu moete da generiete ili pravite prikaze crtea
delova koje ste izradili u dokumentima delova, ili sklopova koje ste napravili u dokumentima sklopova.
Napomena: Kada u SolidWorksu zaponete novi fajl, prikazuje se prozor What would you like to do? koji vam
pomae dok radite u programu. Da biste zatvorili taj prozor, pritisnite dugme ? koje se nalazi blizu donjeg desnog
5
ugla prozora programa SolidWorks. To dugme moete pritisnuti i da biste ponovo prikazali prozor What would
you like to do?
Savet : Ako iz okna poslova otvorite okvir za dijalog New SolidWorks Document i zaponete nov dokument, okno
poslova e i dalje ostati prikazano u svom rairenom obliku. Ukoliko pak ovaj okvir za dijalog otvorite s palete
alatki ili iz glavnog menija, okno poslova e se skupiti i ostae takvo i kada se otvori novi dokument.

Okruenje za skiciranje
Kad god zaponete nov dokument dela, podrazumevano se nalazite u okruenju za modelovanje delova (engl.
part modeling environment). Meutim, projektovanje morate da ponete crtanjem skice osnovnog elementa u
okruenju za skiciranje (engl. sketching environment). Da biste pokrenuli okruenje za skiciranje, odaberite
karticu Sketch iznad panoa FeatureManager design tree (slika xx2-7). Potom pritisnite dugme Sketch iz
Sketch CommandManagera. Da bi vam bilo lake, moete dodati dugme Sketch paleti Menu Bar (paleti
menija) i pomou njega pokretati okruenje za skiciranje. Da biste to uradili, desnim tasterom mia pritisnite
bilo koju paletu alatki i iz prirunog menija odaberite opciju Customize; otvorie se istoimeni okvir za dijalog.
Otvorite karticu Commands i sa liste Categories izaberite opciju Sketch. Prevucite alatku Sketch na paletu
Menu Bar. Paleta Menu Bar s dodatom alatkom Sketch prikazana je na slici 1-2.
Kada na paleti Menu Bar pritisnete dugme Sketch ili aktivirate bilo koju alatku iz Sketch
CommandManagera, prikazuje se Edit Sketch PropertyManager, koji vas poziva da izaberete ravan na kojoj
e biti napravljena skica. Osim toga, na ekranu se privremeno prikazuju tri podrazumevane ravni koje postoje u
SolidWorksu: Front Plane (prednja), Right Plane (desna) i Top Plane (gornja).


Slika 1-2
Zavisno od projekta, izabraete odgovarajuu ravan za crtanje skice osnovnog elementa. Izabrana ravan bie
automatski postavljena upravno na pravac pogleda, pa ete lako moi da nacrtate skicu. Pored toga,
CommandManager e tada prikazati razne alatke koje ete koristiti za crtanje skice.
Izgled podrazumevanog prozora dokumenta dela u okruenju za skiciranje programa SolidWorks, prikazan je na
slici 1-3.

6

Slika 1-3 Podrazumevani prikaz dokumenta dela u okruenju za skiciranje
Podeavanje parametara dokumenta
Kada na raunar instalirate SolidWorks, program e vas pozvati da zadate standard za kotiranje (tj. za
dodeljivanje parametarskih mera) i jedinice za merenje linearnih rastojanja. Parametri koje zadate u tom
trenutku, postae podrazumevani i vaie kad god zaponete nov dokument u SolidWorksu. Ukoliko elite da
izmenite parametre za odreeni dokument, to ete lako uraditi preko okvira za dijalog Document Properties.
Da biste mu pristupili, pritisnite dugme Options na paleti Menu Bar. Otvorie se okvir za dijalog System
Options - General (slika 1-4) u kome treba da izaberete karticu Document Properties. Sledi pregled
podeavanja parametara i opcija tekueg dokumenta u ovom okviru za dijalog.


Slika 1-4



7

Slika 1-5
Promena standarda za kotiranje
Da biste promenili standarde za kotiranje, otvorite okvir za dijalog System Options pa izaberite karticu
Document Properties.
U padajuoj listi u oblasti Dimensioning standard, bie naveden podrazumevani standard za kotiranje koji je
izabran pri instaliranju SolidWorksa. Za tekui dokument moete izabrati bilo koji od standarda iz padajue
liste: ANSI, ISO, DIN, JIS, BSI, GOST ili GB.










8


Slika 1-6
Menjanje jedinica za merenje linearnih rastojanja i uglova

Da biste izmenili merne jedinice za duine i uglove, otvorite okvir za dijalog System Options i izaberite karticu
Document Properties. Na toj kartici odaberite opciju Units iz okna na levoj strani (slika 1-7). U polju Length i
koloni Unit bie dostupna podrazumevana jedinica za merenje linearnih rastojanja, izabrana pri instaliranju
programa. Sistem jedinica koji ete koristiti u tekuem dokumentu zadajete tako to izaberete jednu od opcija u
oblasti Unit system. Da biste zadali jedinice koje nisu standardne, izaberite radio-dugme Custom. Raspoloive
merne jedinice bie dostupne u tabeli. Izaberite odgovarajuu eliju za Length i Unit; bie prikazana padajua
lista sa koje moete odabrati merne jedinice. Za duinu moete odabrati sledee jedinice: angstremi, nanometri,
mikroni, milimetri, centimetri, metri, mikroini, milovi (miliini), ini ... . Da biste promenili jedinice za ugaone
mere, izaberite odgovarajuu eliju za Angular i Unit. Pojavie se padajua lista s koje moete odabrati merne
jedinice za uglove: stepene, stepene/minute, stepene/minute/sekunde i radijane. Preko odgovarajue elije u
koloni Decimals zadajte broj decimalnih mesta.






9







Slika 1-7 Biranje standarda za kotiranje

Menjanje parametara prianjanja i mree

Moete podesiti da se u okruenju za skiciranje kursor kree skokovito, unapred zadatim koracima. Na taj nain,
duina objekta iju skicu crtate menjae se za zadatu vrednost koraka (inkrementa). Na primer, ako ste podesili
da je korak kursora 10 mm, linija koju crtate produavae se za po 10 mm kad god pomerite kursor. Da biste to
postigli, morate ukljuiti opciju prianjanja (engl. snap). Na paleti Menu Bar pritisnite dugme Options;
prikazae se okvir za dijalog System Options. Izaberite granu Relations/Snaps stavke Sketch da bi se
prikazale pripadajue opcije. Ukljuite opciju Grid i iskljuite opciju Snap only when grid is displayed,
ukoliko je bila ukljuena. Kada je ukljuena ta opcija, kursor se pomera skokovito samo dok je na ekranu
prikazana pomona mrea (engl. grid).

10











Slika 1-8

Sada pritisnite dugme Go To Document Grid Settings; otvorie se okvir za dijalog Document Properties -
Grid/Snap (slika 1-9). Korak kursora zavisi od odnosa izmeu vrednosti zadatih u poljima Major grid spacing
(rastojanje izmeu glavnih linija mree) i Minor-lines per major (broj sporednih linija po jednom glavnom
podeoku mree) koja se nalaze u oblasti Grid. Na primer, ako elite da se koordinate menjaju u koracima od po
10 mm, morate zadati da odnos izmeu glavnih i sporednih linija bude 10. To ete postii ako, recimo, vrednost
u polju Major grid spacing postavite na 100 a vrednost u polju Minor-lines per major na 10. Slino tome, da
bi se kursor pomerao za po 5 mm, vrednost u polju Major grid spacing postavite na 50 a u polju Minor-lines
11
per major na 10.




Slika 1-9 Okvir za dijalog Document Properties - Grid/Snap

Napomena: Ne zaboravite da e ovi parametri vaiti samo za tekue dokumente. Kada otvorite nov dokument,
njegovi parametri bie oni koji su bili definisani pri instaliranju programa SolidWorks.

Savet. Da biste prikazali mreu u okruenju za skiciranje, potvrdite opciju Display grid u oblasti Grid okvira za
dijalog Document Properties -Grid/Snap. Drugi nain je da odaberete Hide/Show Items > View Grid iz palete
Heads-up View.
Dok skicu objekta crtate sa ukljuenim skokovitim kretanjem kursora od jednog do drugog vora mree, desno
ispod kursora prikazuje se simbol vora (engl. grips symbol).
Terminologija u skiciranju
Pre upoznavanja s razliitim alatkama za skiciranje, vano je da razumete neke pojmove koji se koriste u
okruenju za skiciranje. Slede objanjenja tih alatki i pojmova.
Koordinatni poetak
12
Koordinatni poetak (engl. origin, origin point) oznaen je crvenom takom, u sreditu prozora okruenja za
skiciranje. U koordinatnom poetku podrazumevano su prikazane dve strelice koje pokazuju pravce osa X i Y
na tekuoj ravni za skiciranje. Taka preseka te dve ose predstavlja koordinatni poetak, s koordinatama 0,0. Da
biste prikazali ili sakrili koordinatni poetak, s palete Heads-up View odaberite Hide/Show Items > View
Origins.



Slika 1-10



Izvedene linije

Izvedene linije (engl. inferencing lines) jesu privremene linije koje se koriste za lake praenje odreene take
na ekranu. Isprekidane su, prikazuju se automatski kada u okruenju za skiciranje izaberete neku alatku za
skiciranje i iscrtane su od krajnje ili srednje take skiciranog objekta (engl. sketched entity) ili od koordinatnog
poetka. Na primer, ako hoete da nacrtate liniju iz take u kojoj se seku dve zamiljene linije, upotrebite
izvedene linije da biste locirali tu taku a zatim iz nje povucite liniju. Na slici 1-11 prikazana je upotreba
izvedenih linija za lociranje centra kruga. Obratite panju na to da je na ovoj slici izvedena linija iscrtana od
koordinatnog poetka.



13

Slika 1-11 Korienje izvedenih linija za lociranje centra kruga
Napomena: Izvedene linije koje se prikazuju na ekranu bie ili plave ili ute. Plave izvedene linije ukazuju na to da
skiciranom objektu nisu dodate relacije, dok ute linije pokazuju da su relacije dodate. S razliitim relacijama
(logikim operacijama) upoznaete se kasnije.
Izvedene linije bie prikazane samo kada je aktivna neka alatka za skiciranje.

Alatka za izbor (Select)

Alatka Select se koristi za biranje skiciranog objekta ili za deaktiviranje bilo koje aktivne alatke za skiciranje.
Jedan skicirani objekat birate tako to ga pritisnete levim tasterom mia. Vie objekata izabraete ako, drei
pritisnut levi taster mia, povuete mia tako da obuhvatite vie skiciranih objekata. Postoje dva naina biranja
objekata povlaenjem: pomou sveobuhvatnog okvira (engl. box selection) i pomou presenog okvira (engl.
cross selection). Vie objekata moete izabrati i uz korienje tastera SHIFT i CTRL. Slede objanjenja
pomenutih metoda biranja.



14

Slika 1-12
Napomena: Kada je aktivna neka alatka za skiciranje, moete izabrati alatku Select ili pritisnuti taster ESC da
biste deaktivirali alatku za skiciranje. Isto ete postii i ako pritisnete desni taster mia i iz prirunog menija
odaberete Select.

Biranje objekata pomou sveobuhvatnog okvira
Okvir za izbor se iscrtava kada pritisnete levi taster mia i povuete kursor sleva nadesno u prostoru za crtanje.
Prikazan je punim linijama. Bie izabrani samo oni objekti koji su u potpunosti obuhvaeni okvirom za izbor.
Izabrani objekti se prikazuju svetloplavom bojom, a uz kursor se pojavljuje priruna paleta alatki.

Biranje objekata pomou presenog okvira
Kada u prostoru za crtanje pritisnete levi taster mia i povuete kursor zdesna nalevo, iscrtava se okvir za izbor
sa isprekidanim linijama. Pomou njega se biraju svi objekti koji se u potpunosti nalaze unutar isprekidanog
okvira i oni koji ga dodiruju. Izabrani objekti bie prikazani svetloplavom bojom, a uz kursor e se pojaviti
priruna paleta alatki. Ovaj okvir se zove preseni okvir za izbor.

Biranje objekata pomou tastera SHIFT i CTRL
Pri biranju objekata moete koristiti i tastere SHIFT i CTRL. Da biste izabrali vie objekata, drite pritisnut
taster SHIFT dok ih birate. Ako ste ve izabrali neke objekte ali treba da pomou sveobuhvatnog ili presenog
okvira izaberete jo neke, pritisnite i drite taster SHIFT pa nacrtajte okvir za izbor. Svi objekti koje obuhvati ili
dodirne okvir za izbor, bie izabrani.
Ukoliko neki objekat treba da uklonite iz skupa izabranih objekata, izaberite ga drei pritisnut taster CTRL.
Tekuu selekciju moete i da invertujete pomou tastera CTRL. Da biste to uradili, izaberite objekte koji ne
treba da budu obuhvaeni selekcijom. Pritisnite taster CTRL i nacrtajte sveobuhvatni ili preseni okvir za izbor.
Napomena: U SolidWorksu se, kada izaberete objekat, prikazuje priruna paleta alatki sa opcijama za menjanje
skice.



15

Slika 1-13

Alatka za invertovanje selekcije (Invert Selection)
Ova alatka je aktivna samo kada je neki objekat izabran i koristi se za invertovanje selekcije. Ona e ponititi
izbor prvobitno izabranih objekata i izabrati sve objekte koji nisu bili obuhvaeni prvobitnom selekcijom. Da
biste invertovali selekciju, izaberite objekte koji ne treba da budu u konanoj selekciji, pa iz menija odaberite
Tools > Invert Selection. Alatku Invert Selection moete odabrati i iz prirunog menija. Svi objekti koji
prvobitno nisu bili izabrani, bie izabrani i obratno.
Slika 1-14



16





Upoznali ste vazne pojmove iz procesa skiciranje. Treba sada da upoznate i SolidWorksove alatke za skiciranje.

Crtanje linija
Menu Bar: Tools > Sketch Entities > Line
Paleta alatki: Sketch > Line
Linije su jedan od osnovnih objekata skica u SolidWorksu. Uopteno govorei, linija (tj. du) jeste najkrae
rastojanje izmeu dve take. Kao to je ranije pomenuto, SolidWorks je alatka za parametarsko modelovanje.
To svojstvo programa omoguava da nacrtate liniju proizvoljne duine i pod bilo kojim uglom, i da joj
naknadno dodelite odgovarajuu duinu i nagib. Da biste u okruenju za skiciranje nacrtali liniju, izaberite
alatku Line s panoa Sketch CommandManager. Bie prikazan Insert Line PropertyManager (slika xx2-15).
Kursor koji je imao oblik strelice, bie zamenjen kursorom alatke za crtanje linija (engl. line cursor). Taj kursor
izgleda kao olovka ispod koje se nalazi kratka, nagnuta linija. Alatku Line moete aktivirati i tako to ete
pritisnuti taster L.


Slika 1-15


Na potpanou Message panoa Insert Line PropertyManager prikazuje se poruka Edit the settings of the next
line or sketch a new line (Izmenite parametre naredne linije ili skicirajte novu liniju). Pomou opcija s panoa
Insert Line PropertyManager, podeavate orijentaciju i druge karakteristike skice linije.

Potpano Orientation
17
Koristi se za definisanje orijentacije linije koju treba da nacrtate. Podrazumevano je izabrano radio-dugme As
sketched pa moete da crtate liniju u bilo kom pravcu. Ako hoete da crtate samo horizontalne linije, izaberite
radio-dugme Horizontal. Kada izaberete to radio-dugme, prikazae se potpano Parameters u ijem polju
Length moete zadati duinu linije. Ukoliko na ovom potpanou potvrdite opciju Add dimension, uz nacrtanu
liniju prikazae se kota koja oznaava duinu linije. O kotiranju bie vie rei kasnije. Poto zadate parametre,
izaberite poetnu taku, a zatim i krajnju da biste nacrtali horizontalnu liniju. Dvaput pritisnite OK da biste
zavrili rad sa alatkom Line.
Slino tome, da biste crtali vertikalne linije, izaberite radio-dugme Vertical, zadajte parametre na potpanou
Parameters, pa odaberite poetnu i zavrnu taku.
Napomena: Ukoliko na brojau Length s potpanoa Parameters zadate vrednost 0, moi ete da nacrtate
horizontalnu ili vertikalnu liniju bilo koje duine.
Radio-dugme Angle birate kada treba da crtate linije pod odreenim uglom. Kada izaberete to dugme, prikazuje
se potpano Parameters na kome moete da zadate vrednosti za duinu, ugao i orijentaciju linije.

Potpano Options
Polje za potvrdu For construction s potpanoa Options, koristi se za crtanje pomone, konstrukcione linije (engl.
construction line). Polje za potvrdu Infinite length koristi se za crtanje linije beskonane duine.
Kada na potpanou Orientation izaberete radio-dugme As Sketched, moi ete da crtate kontinualne ili
pojedinane linije. Sledi opis obe metode.

Crtanje niza kontinualnih linija
Ovo je podrazumevana metoda crtanja linija. Samo treba da levim tasterom mia oznaite poetnu i krajnju
taku linije. im pritisnete poetnu taku, prikazuje se pano Line Properties PropertyManager, ali njegove
opcije nee biti dostupne u ovoj fazi rada.

Nakon zadavanja poetne take, pomerite kursor i pritisnite levim tasterom mia krajnju taku linije. Izmeu
oznaenih taaka bie iscrtana linija. Zapaziete i da se na krajevima linije nalaze puni kvadratii. Linija e biti
prikazana svetloplavom bojom jer je i dalje izabrana.

18

Slika 1-16
Ako pomerite kursor dalje od krajnje take linije, videete da je za kursor prikaena jo jedna linija. Poetna
taka te linije krajnja je taka prethodno nacrtane linije, a duina nove linije poveava se i smanjuje kako
pomerate kursor. Poto se ova linija rastee kao lasti dok pomerate kursor, zove se elastina linija (engl.
rubber-band line). Sledea taka, trea koju pritisnete na ekranu, predstavljae krajnju taku nove linije, a
krajnja taka prve linije bie njena poetna taka. Iz krajnje take druge linije razvlaie se nova elastina linija
i crtanje e se nastaviti na isti nain. Ovo je kontinualan proces u kome moete nacrtati niz (lanac) sastavljen od
proizvoljnog broja kontinualnih linija tako to ete levim tasterom mia oznaavati take na povrini za crtanje.
Iz procesa crtanja kontinualnih linija izai ete na jedan od sledeih naina: pritisnite taster ESC na tastaturi,
dvaput pritisnite bilo gde na povrini za crtanje, izaberite alatku Select s palete Menu Bar, ili pritisnite desnim
tasterom da bi se otvorio priruni meni, pa izaberite opciju End Chain ili Select da biste zavrili rad sa alatkom
Line.
Na slici 1-17 prikazana je skica nacrtana kontinualnim linijama. S crtanjem se zapoelo u donjem levom uglu i
prvo je nacrtana horizontalna linija. Kada nacrtate sve linije, da biste zatvorili niz linija, kursor koji je povezan s
poslednjom linijom pribliite poetnoj taki prve linije, u toj taki e se pojaviti narandasti krui. Ako u toj
fazi zadate krajnju taku linije, kontura e se zatvoriti i nee se pojaviti elastina linija jer vam vie ne treba.
Ipak, alatka Line je i dalje aktivna, pa moete da crtate druge linije.
19
Slika 1-17


Napomena: Kada zavrite crtanje linije tako to dvaput pritisnete unutar prostora za crtanje ili odaberete End
Chain iz prirunog menija, niz linija e biti zavren, ali e alatka Line ostati i dalje aktivna, pa ete moi da
nacrtate jo linija. Rad sa alatkom Line zavriete ako iz prirunog menija odaberete Select.


Slika 1-18
Crtanje pojedinanih linija
Ovo je druga metoda crtanja linija, u kojoj crtate pojedinane linije, a poetna taka nove linije ne mora da bude
20
krajnja taka prethodne. Kad hoete da nacrtate pojedinanu liniju, drite pritisnut levi taster mia da biste
zadali poetnu taku i povlaite kursor ne putajui levi taster mia. Poto stignete do krajnje take, pustite taster
mia - izmeu dve take bie iscrtana linija. Da bi se olakalo crtanje skica u programu SolidWorks, postoji
PropertyManager - tabela koja e se prikazati na levoj strani ekrana im izaberete prvu taku bilo kog
skiciranog objekta. U njoj su navedeni svi parametri skiciranog objekta, kao to su poetna taka, krajnja taka,
ugao, duina itd. im ponete da povlaite mia, levo od povrine za crtanje prikazuje se pano Line Properties
PropertyManager koji slui za podeavanje svojstava linije. Sve opcije na ovom panou postae dostupne kada
pustite taster mia. Na slici 1-19 prikazan je deo ovog panoa.
Slika 1-19 Deo panoa Line Properties PropertyManager

Napomena: Na panou Line Properties PropertyManager prikazuju se i dodatne opcije koje se odnose na relacije
(logike operacije).
Kada nacrtate liniju, izmenite joj parametre na panou Line Properties PropertyManager kako bi dobila
potrebnu duinu i nagib. Liniju moete menjati i dinamiki, tako to ete povlaiti njene krajeve.
Parametri kursora alatke Line
Kada u okruenju za skiciranje crtate linije, iznad kursora alatke Line prikazuje se numerika vrednost (slika 1-
20), koja ukazuje na duinu linije koju crtate. Ista ta vrednost nalazi se i u polju Length na panou Line
Properties PropertyManager. Jedina razlika je to to je vrednost prikazana na panou preciznija.


Slika 1-20 Duina linije prikazuje se na ekranu dok crtate liniju
21
Tokom crtanja zapaziete i to da se ponekad, kada crtate vertikalne ili horizontalne linije, ispod kursora
pojavljuje simbol -- ili I . To su simboli relacija Vertical i Horizontal. SolidWorks automatski primenjuje te
relacije na linije. One obezbeuju da linije koje crtate budu zaista vertikalne, odnosno horizontalne, a ne
nagnute. Na slici 1-21 prikazan je simbol relacije Vertical primenjene na liniju, a na slici 1-22 - simbol relacije
Horizontal.





Slika 1-21 Simbol relacije Vertical



Slika 1-22 Simbol relacije Horizontal
Napomena: Pored relacija Horizontal i Vertical, moete promeniti i brojne druge relacije, kao to su Tangent,
Concentric, Perpendicular, Parallel itd.

Crtanje tangencijalnih ili normalnih lukova pomou alatke Line
SolidWorks omoguava da - dok crtate kontinualne linije - nacrtate tangencijalne ili normalne (upravne) lukove
koji polaze od krajnje take linije. Takvi lukovi se mogu nacrtati samo ako ste nacrtali bar jednu liniju, luk ili
krivu. Da biste nacrtali luk, prvo nacrtajte liniju tako to ete zadati njenu poetnu i krajnju taku. Pomerite
kursor van krajnje take poslednje linije da bi se prikazala elastina linija. Kada nakon toga vratite kursor u
krajnju taku poslednje linije, aktivira se reim za crtanje lukova. Iznad kursora prikazuju se ugao i poluprenik
luka. Reim za crtanje lukova aktivira se i kada pritisnete desni taster mia i iz prirunog menija izaberete
stavku Switch to arc, ili kada na tastaturi pritisnete slovo A.
22


Slika 1-23
Da biste nacrtali tangencijalni luk, aktivirajte reim za crtanje lukova tako to ete vratiti kursor u krajnju taku
poslednje linije. Zatim malo pomerite kursor u pravcu produetka linije; iscrtae se isprekidana linija i
tangencijalni luk. Levim tasterom mia oznaite krajnju taku luka. Na slici 1-24 prikazano je dodavanje
tangencijalnog luka postojeoj liniji.

Da biste nacrtali normalan luk, aktivirajte reim za crtanje lukova. Pomerite kursor malo u pravcu koji je
normalan na liniju, a zatim u pravcu krajnje take luka; iscrtae se normalan luk (slika 1-25).


Slika 1-24 Crtanje tangencijalnog luka pomou alatke Line




23

Slika 1-25 Crtanje normalnog luka pomou alatke Line
im se definie krajnja taka tangencijalnog ili normalnog luka, ponovo se aktivira reim za crtanje linija.
Moete nastaviti da crtate linije ili vratite kursor u krajnju taku luka kako biste preli u reim za crtanje lukova.

Napomena: Ako ste grekom preli u reim za crtanje lukova dok ste crtali linije, pritisnite taster A. Moete
pritisnuti desnim tasterom mia i izabrati Switch to line na prirunom meniju ili vratiti kursor u krajnju taku
luka i pritisnuti levi taster mia kako biste aktivirali reim za crtanje linija.

Crtanje konstrukcionih linija i osa simetrije

Menu Bar: Tools>Sketch Entities>Centerline
Paleta alatki: Sketch>Line>Centerline
Konstrukcione ili pomone linije (engl. construction lines) i ose simetrije (engl. centerlines) slue samo kao
pomo pri skiciranju i ne uzimaju se u obzir pri konvertovanju skica u elemente. Konstrukcionu liniju crtate
slino kao liniju skice, samo pomou alatke Centerline.
















24

Slika 1-26

Kada crtate konstrukcione linije, na potpanou Options panoa Line Properties PropertyManager potvrena je
opcija For construction. Konstrukcionu liniju moete nacrtati i alatkom Line. Da biste to uradili, otvorite Line
Properties PropertyManager, na potpanou Options potvrdite opciju For construction i nacrtajte liniju.



Slika 1-27
25
2. Elementi interfejsa SolodWorksa




Glavni elementi interfejsa SolidWorksa su grafiki prozor, gde se odigravaju sve akcije, FeatureManager, koji
lista sve funkcije u delu, PropertyManager, gde se deava veina unosa podataka, i CommandManager/linije
sa alatkama, gde moete da pristupite veini komandi programa.

CommandManager je podruje interfejsa koje moete da upotrebite da biste utedeli prostor koji tradicionalno
koriste linije sa alatkama. Njegova glavna misija je da omogui lak pristup svim linijama sa alatkama, pa ak i
pristup prilagoenim grupama ikonica koje nisu dostupne u standardnoj liniji sa alatkama, bez gomilanja linija
sa alatkama na ekranu.

Cilj CommandManagera je da vas odvikne od upotrebe regularne linije sa alatkama - glavni cilj je uteda
prostora. Naalost, kada utedite na jednoj strani, obino zavrite sa nekim nedostatkom na drugoj. U sluaju
CommandManagera nedostatak je pomeranje i kliktanje miem. Moda ete se nai u situaciji da esto klikete
nazad i napred izmeu kartica Sketch i Features.

Heads-up View linija sa alatkama






Ova linija sa alatkama je ograniena samo na ikonice linija sa alatkama View ili Standard View. Moete da je
podesite tako to ete kliknuti na nju desnim tasterom mia i selektovati ili deselektovati alatke koje elite.
Jedini nain da je iskljuite je da uklonite sve ikonice iz nje. Ako imate vie prozora sa dokumentima ili vie
prikaza linija sa alatkama, Heads-up View e se prikazati samo u aktivnom prozoru ili prikazu. Ova linija sa
alatkama se esto preklapa sa drugim elementima interfejsa kada je poreano nekoliko prozora ili ako aktivni
prozor nije maksimiziran.

Kursori


IkonaSWresursa
Inicijalneopcije
Panelzadataka
Linijamenija
26

Kursori SolidWorksa su kontekst senzitivni i menjaju svoj izgled i funkciju u zavisnosti od situacije. Kursori
skiciranja prikazuju olovku i vrstu objekta skice koji trenutno skicirate. Kursori skiciranja takoe prikazuju neke
informacije o dimenzijama o objektu koji skicirate, kao to su duina ili prenik. Povratna informacija kursora
skiciranja je potrebna za brzo i tano skiciranje.

Kursor za selektovanje se menja u zavisnosti od stavke preko koje ga pomerate. Simboli kursora pomau kao
podsetnik kada su aktivni filteri selekcije. Kursor je esto dostupan kao dugme OK.

Tasteri mia

U programu SolidWorks intenzivno se koriste tasteri mia. Prilikom upoznavanja sa interaktivnim radnim
okruenjem programa SolidWorks, znaajno je da razumete osnovne funkcije tastera mia.

Levi taster mia se koristi prilikom izvravanja najveeg broja operacija, kao to je selektovanje menija i ikona,
ili biranje odgovarajuih grafikih entiteta. Ukoliko jednom pritisnete levi taster mia, moi ete da selektujete
ikone, stavke menija i formi/panela, odnosno da izaberete odgovarajue grafike elemente.

Desni taster mia se koristi za prikazivanje dodatnih opcija koje stoje na raspolaganju, a koje se nalaze u
dodatnom iskauem/kontekstnom meniju. Ovi meniji sadre preice za komande koje se veoma esto
upotrebljavaju.

Srednji taster mia toak se moe upotrebljavati za izvravanje operacija Rotate (drite pritisnut toak mia i
pomeraate mia), Pan (drite pritisnut toak mia i pomerate mia, istovremeno drei pritisnut Ctrl taster) ili
Zoom (drite pritisnut toak mia i pomerate mia, istovremeno drei pritisnut Shift taster) u realnom vremenu.
Okretanje toka mia vam omoguava da se brzo pribliite poziciji na kojoj se nalazi kursor.



[Esc] taster Prekidanje izvravanja komandi

[Esc] taster se u programu SolidWorks upotrebljava za prekidanje izvravanja komande. [Esc] taster je lociran
blizu gornje leve ivice tastature. Ponekad je neophodno i dva puta pritisnuti taster [Esc] da biste prekinuli
izvravanje komande; to zavisi od toga gde se nalazite u procesu izvravanja sekvence komandi. [Esc] taster se
za neke komande koristi da bi se napustila odgovarajua komanda.
27
3. Crtanje krugova, lukova i pravougaonika

U SolidWorksu, krugovi se crtaju na dva naina tako to se zadaju centar i poluprenik ili se definiu tri take koje
lee na krunici. Alatke za crtanje krugova grupisane su na panou Sketch CommandManager. Da biste nacrtali
krug, pritisnite strelicu nadole na alatki Circle i otvorie se potpaleta s dve alatke. Odaberite alatku s potpalete i
otvorie se Circle PropertyManager (slika 3-1). Drugi nain da otvorite taj pano jeste da pritisnete desni taster mia
i iz prirunog menija odaberete Circle.



Slika 3-1 Pano Circle PropertyManager

Na potpanou Circle Type odaberite metodu za crtanje kruga. Sledi objanjenje obeju metoda.

Crtanje kruga tako to se definie centar

CommandlVlanager: Sketch > Circle
Menu Bar: Tools > Sketch Entitles > Circle
Paleta alatki: Sketch > Circle

Kada otvorite Circle PropertyManager, na potpanou Circle Type podrazumevano je izabrano dugme Center. Ono
omoguava da se nacrta krug kada se zada njegov centar. Umesto kursora strelice prikazuje se kursor kruga, koji ima
oblik olovke s krugom ispod nje. Zadajte centar kruga, a zatim pomerite kursor da biste definisali poluprenik. Tekui
poluprenik kruga prikazuje se iznad kursora i menja se kako pomerate kursor. Pritisnite neku taku da biste zadali
poluprenik. Poluprenik moete menjati na panou Circle PropertyManager. Pored toga, moete menjati i
koordinate centra kruga. Na slici 3-2 prikazan je krug nacrtan alatkom Circle tako to je prvo zadat centar, a zatim
povuen kursor.

28


Slika 3-2 Crtanje kruga tako to se definie centar

Crtanje kruga tako to se definiu tri take

CommandlVlanager: Sketch > Circle > Perimeter Circle
Menu Bar: Tools > Sketch Entities > Perimeter Circle
Paleta alatki: Sketch > Circle > Perimeter Circle

Radio-dugme Perimeter Circle koristi se za crtanje kruga tako to se definiu tri take koje lee na njegovom obimu.
Da biste ovom alatkom nacrtali krug, pritisnite strelicu nadole desno od alatke Circle; otvorie se potpaleta. Izaberite
alatku Perimeter Circle. Drugi nain je da otvorite Circle PropertyManager, pa na potpanou Circle Type pritisnete
dugme Perimeter Circle. Umesto kursora strelice prikazuje se kursor kruga definisanog s tri take. Na povrini za
crtanje zadajte prvu taku, a zatim i druge dve. Iscrtani krug bie svetloplave boje (to znai da je izabran) i moi ete
da ga izmenite ako podesite parametre na panou Circle PropertyManager. Na slici 3-3 prikazano je crtanje kruga
kada su definisane tri take.



Slika 3-3 Crtanje kruga kada su definisane tri take

Crtanje pomonih krugova

Ako hoete da nacrtate pomoni (konstrukcioni) krug, nacrtajte krug alatkom Circle pa na potpanou Options panoa
Circle PropertyManager potvrdite opciju For construction.

Savet: Da biste pomoni (konstrukcioni) objekat pretvorili u skicirani objekat, aktivirajte alatku za izbor (Select), pa
izaberite pomoni objekat. Otvorie se PropertyManager. Uklonite znak potvrde iz polja For construction; pomoni
objekat pretvorie se u skicirani objekat i bie iscrtan punom linijom.

29
Crtanje lukova

U SolidWorksu postoje tri alatke za crtanje lukova: Centerpoint Arc, TangentArc i 3 Point Arc. Te alatke su
grupisane, a mogu se pojedinano aktivirati s potpalete koja se otvara kada pritisnete strelicu nadole desno od alatke
Centerpoint Arc na panou Sketch CommandManager. Sledi objanjenje navedenih alatki.

Crtanje tangencijalnih/normalnih lukova

CommandManager: Sketch > Centerpoint Arc > Tangent Arc
Menu Bar: Tools > Sketch Entities > Tangent Arc
Paleta alatki: Sketch > Centerpoint Arc >Tangent Arc

Tangencijalni lukovi su oni koji se crtaju tangencijalno na postojei skicirani objekat. Postojei skicirani objekti
mogu da budu skicirane i konstrukcione linije, lukovi i krive (engl. splines). Normalni lukovi su oni koji se crtaju
normalno (upravno) na postojei objekat. Tangencijalni i normalni lukovi crtaju se alatkom Tangent Arc.
Da biste nacrtali tangencijalni luk, aktivirajte alatku Tangent Arc umesto kursora strelice prikazuje se kursor
tangencijalnog luka. Postavite kursor luka u blizinu krajnje take objekta koji predstavlja tangentu. U krajnjoj taki
pojavie se narandasta taka, a ispod olovke - dva uta koncentrina kruga. Pritisnite levi taster mia, pomerite malo
kursor u pravcu tangente, a zatim ga pomerite tako da definiete veliinu luka. Luk e poinjati u krajnjoj taki
izabranog objekta, a veliina e mu se menjati kako povlaite kursor. Iznad kursora prikazuju se ugao i poluprenik
tangencijalnog luka (slika 3-4).

Da biste nacrtali normalni luk, aktivirajte alatku Tangent Arc. Postavite kursor u blizinu krajnje take objekta koji
predstavlja objekat normale. U krajnjoj taki e se pojaviti narandasta taka, a ispod olovke - dva uta koncentrina
kruga. Pritisnite levi taster mia, pomerite malo kursor u pravcu normale na objekat, a zatim ga pomerite tako da
definiete veliinu luka (slika 3-5).



Slika 3-4 Crtanje tangencijalnog luka



Slika 3-5 Crtanje normalnog luka
30

Kada crtate luk, im ponete da pomerate kursor nakon to ste zadali poetnu taku, prikazae se pano Arc
PropertyManager. Meutim, opcije s tog panoa nisu dostupne u ovoj fazi rada - postaju dostupne tek kada zavrite
crtanje tangencijalnog ili normalnog luka.

Moete nacrtati proizvoljan luk a zatim mu izmeniti parametre na panou Arc PropertyManager. Na slici 3-6
prikazanje deo panoa Arc PropertyManager.



Slika 3-6 Deo panoa Arc PropertyManager

Napomena: Kada izaberete objekat kome hoete da dodate tangencijalni luk, izmeu poetne take luka i izabranog objekta
primenjuje se relacija Tangent. Prema tome, ako promenite koordinate poetne take luka, i objekat e se izmeniti na
odgovarajui.

Crtanje lukova alatkom Centerpoint Arc

CommandManager: Sketch > Centerpoint Arc
Menu Bar: Tools > Sketch Entitiy > Centerpoint Arc
Paleta alatki: Sketch > Centerpoint Arc

Alatkom Centerpoint Arc lukovi se crtaju tako to im se definiu sredinja, poetna i krajnja taka. Kada aktivirate
ovu alatku, kursor strelica bie zamenjen kursorom luka. Kursor luka izgleda kao olovka ispod koje se nalazi luk.
Da biste nacrtali ovaj tip luka, aktivirajte alatku Centerpoint Arc pa pomerite kursor do take koja treba da bude
centar luka. Pritisnite tu taku levim tasterom mia a zatim pomerite kursor do take u kojoj luk treba da pone. Na
ekranu e se prikazati isprekidan krug ija e se veliina menjati kako pomerate mia. Ovaj krug vam slui kao
pomo - njegov centar se nalazi u taki koju ste zadali kao centar luka. Pritisnite levim tasterom mia taku u kojoj
hoete da pone luk, a zatim pomerite kursor da biste definisali krajnju taku luka. Pomoni krug se vie ne prikazuje,
a iscrtava se luk koji poinje u taki koju ste zadali nakon zadavanja centra. Na levoj strani povrine za crtanje
prikazuje se pano Arc PropertyManager, slian onome za tangencijalne lukove. Opcije s tog panoa nee biti
dostupne u ovoj fazi rada.

Ako kursor pomerate u smeru kretanja kazaljke na satu, i luk e se iscrtavati u tom smeru. Isto vai i za suprotan
smer. Zadajte krajnju taku luka tako to ete je pritisnuti levim tasterom mia. Na slici 3-7 prikazan je pomoni krug
31
koji se pojavljuje kada pomerate kursor posle zadavanja centra luka, dok je na slici 3-8 prikazan luk dobijen opisanom
tehnikom.



Slika 3-7 Zadavanje centra i poetne take luka pomou alatke Centerpoint Arc



Slika 3-8 Pomeranje kursora radi zadavanja poetne i krajnje take luka

Crtanje lukova alatkom 3 Point Arc

CommandManager: Sketch > Centerpoint Arc > 3 Point Arc
Menu Bar: Tools > Sketch Entities > 3 Point Arc
Paleta alatki: Sketch > Centerpoint Arc >3 Point Arc

Alatkom 3 Point Arc lukovi se crtaju tako to im se definiu poetna taka, krajnja taka i jo jedna taka na obimu
luka. Kada aktivirate ovu alatku, umesto kursora strelice prikazuje se kursor luka s tri take.

Da biste nacrtali ovaj tip luka, aktivirajte alatku 3 Point Arc pa pomerite kursor luka sa tri take do take koja treba
da bude poetna taka luka. Pritisnite tu taku levim tasterom mia a zatim pomerite kursor do take u kojoj luk treba
da se zavri. im ponete da pomerate kursor nakon to ste zadali poetnu taku, na ekranu e se prikazati isprekidan
pomoni luk i pano Arc PropertyManager. Opcije s tog panoa nee biti dostupne u ovoj fazi rada.

Zadajte krajnju taku luka tako to ete je pritisnuti levim tasterom mia. Umesto pomonog luka, prikazuje se luk
iscrtan punom linijom za koji je prikaen kursor. Kako pomerate kursor, tako se luk dinamiki modifikuje. Levim
tasterom mia pritisnite taku na ekranu da biste nacrtali luk. Ta taka, poslednja koju ste izabrali, odreuje pravac
prostiranja luka. im nacrtate luk, postae dostupne opcije s panoa Arc PropertyManager tako da moete izmeniti
parametre luka. Na slici 3-9 prikazan je pomoni luk koji je nacrtan nakon to ste zadali poetnu i krajnju taku luka,
dok je na slici 3-10 prikazano zadavanje tree take za crtanje luka.

32


Slika 3-9 Zadavanje poetne i krajnje take luka



Slika 3-10 Zadavanje tree take da bi se nacrtao luk

Crtanje pravougaonika

U SolidWorksu alatke za crtanje pravougaonika su grupisane. Kada aktivirate alatku Rectangle s panoa Sketch
CommandManager, prikazae se Rectangle PropertyManager. Izaberite odgovarajuu metodu za crtanje
pravougaonika s potpanoa Rectangle Type. Drugi nain je da pritisnete desni taster mia i da iz prirunog menija
odaberete opciju Corner Rectangle kako biste otvorili Rectangle PropertyManager.

33




34








35
5. Kopiranje skiciranih objekata tako to se pomeraju na zadato rastojanje

CommandManager: Sketch > Offset Entities
Menu Bar: Tools > Sketch Tools > Offset Entities
Paleta alatkl: Sketch > Offset Entities

Kopiranje na zadato rastojanje (engl. offsetting) predstavlja jedan od najlakih naina crtanja paralelnih linija ili
koncentrinih lukova i krugova. Moete izabrati itav niz objekata kao jedan objekat, ili izabrati jedan objekat koji
treba kopirati pomeranjem. Dosad je ova tehnika bila primenljiva samo na skicirane objekte, ivice, petlje i krive.
Moete je primeniti i na paraboline krive, elipse i eliptine lukove. Kada na paleti Sketch pritisnete dugme Offset
Entities, prikazuje se pano Offset Entities PropertyManager. Sledi opis opcija s tog panoa.

Opcija Offset Distance
Broja Offset Distance slui za zadavanje pomeraja izabranog objekta. Vrednost pomeraja moete zadati pomou
brojaa ili povlaenjem objekta u oblasti za crtanje.



Slika 5-1 Pano Offset Entities PropertyManager

Opcija Add dimensions
Opcija Add dimensions s potpanoa Parameters podrazumevano je potvrena. Kada je potvrena, izmeu
roditeljskog objekta i rezultujueg, pomerenog objekta dodaje se kota koja oznaava pomeraj.

Opcija Reverse
Ukljuivanjem opcije Reverse menja se smer pomeranja. Kada objekte pomerate pomou mia, ne treba vam ova
opcija jer sami birate kako ete pomerati objekat.

Opcija Select chain
Potvrdite opciju Select chain da biste izabrali ceo niz kontinualnih skiciranih objekata koji dodiruju izabrani
objekat. Kada aktivirate alatku Offset, podrazumevano e biti ukljuena opcija Select chain. Ako je iskljuite, bie
pomeren samo izabrani skicirani objekat.

Opcija Bi-directional
Kada je izabrano radio-dugme Bi-directional, izabrani objekat se kopira pomeranjem u oba smera, a polje za
36
potvrdu Reverse u oblasti Parameters nee biti dostupno.

Opcija Make base construction
Opcija Make base construction slui za konvertovanje roditeljskog objekta u konstrukcioni objekat.

Opcija Cap ends
Polje za potvrdu Cap ends dostupno je samo akoje potvrena opcija Bi-directional. Kada je ukljuena, opcija Cap
ends zatvara krajeve objekata kopiranih pomeranjem u oba smera. Moete izabrati radio-dugme Arcs ili Lines da
biste zadali vrstu zavretka za krajeve. Ako pomerate objekat koji je zatvoren na oba kraja, ova opcija nee biti
dostupna.

Na slici 5-2 prikazan je nov niz objekata nastao kopiranjem izabranog niza objekata uz pomeranje, a na slici 5-3
kopiranje jednog objekta pomeranjem.



Slika 5-2 Kopiranje niza objekata pomeranjem na zadato rastojanje



Slika 5-3 Kopiranje jednog objekta pomeranjem na zadato rastojanje

37
6. Izrada elemenata slivanjem preseka

CommandManager: Features > Lofted Boss/Base
Menu Bar: Insert > Boss/Base > Loft
Paleta alatki: Features > Extruded Boss/Base > Lofted Boss/Base

Element moete napraviti i slivanjem vie slinih ili razliitih preseka kako bi se dobio proizvoljan oblik. Ti slini ili
razliiti preseci mogu, ali ne moraju biti paralelni. Preseci za pune elemente dobijene slivanjem moraju biti
zatvorene skice.

Da biste element napravili slivanjem preseka (engl. lofting), nacrtajte skice i otvorite Loft PropertyManager tako
to ete pritisnuti dugme Lofted Boss/Base na panou Features CommandManager. Deo panoa Loft
PropertyManager prikazan je na slici 6-1.

Kada otvorite Loft PropertyManager, program e traiti da izaberete bar dva profila. Izaberite profile u oblasti za
crtanje i pojavie se prikaz elementa i konektor (engl. connector). Pritisnite OK na panou Loft PropertyManager
da biste napravili element. Na slici 6-2 vidi se element koji e se dobiti slivanjem profila i konektor, a slika 6-3
prikazuje dobijeni element. Imajte na umu da e se na prikazu slivenog elementa podrazumevano videti mreica.
Moete je iskljuiti tako to ete desnim tasterom mia pritisnuti prikaz i iz prirunog menija odabrati Mesh
Preview > Clear All Meshed Faces.

Element dobijen slivanjem preseka moete preoblikovati ruicama konektora koje su na prikazu oznaene
popunjenim kruiima. Da biste to uradili, levim tasterom mia pritisnite ruicu, drite pritisnut taster i povucite
kursor na drugo mesto pa pustite levi taster mia da biste tu postavili konektor. Postupak oblikovanja elementa
dobijenog slivanjem profila naziva se sinhronizovanje slivanja (Loft Synchronization). Na slici 6-4 vidi se element
koji e se dobiti slivanjem, nakon menjanja poloaja ruice konektora. Slika 6-5 prikazuje dobijeni element.



Slika 6-1 Deo panoa Loft PropertyManager

38


Slika 6-2 Prikaz elementa koji e se dobiti slivanjem



Slika 6-3 Dobijeni element



39
Slika 6-4 Prikaz elementa koji e se dobiti slivanjem, nakon pomeranja konektora



Slika 6-5 Dobijeni element

Napomena: Preoblikovanje ili uvrtanje pomou podrazumevanog konektora prilikom izrade elementa slivanjem,
naziva se globalno uvrtanje. Globalno uvrtanje (engl. global twisting) znai da se, kada promenite mesto jedne take
povezivanja profila, automatski menja poloaj ostalih taaka u skladu s promenjenom takom povezivanja. Pri globalnom
uvrtanju netangencijalnih profila, ruice konektora e se pomerati samo s temena na teme.

Savet: Alatkom Contour Select moete izabrati konturu koja e se koristiti kao profil za slivanje. Kao profil moete
upotrebiti i skicu koja se ve koristi za neki drugi skicirani element.

Da biste videli sve konektore, pritisnite desni taster mia i iz prirunog menija odaberite opciju Show All
Connectors. Broj prikazanih konektora zavisi od maksimalnog broja temena na poetnom ili zavrnom profilu. Ako
je poetni ili zavrni presek kruan, eliptian ili napravljen od zatvorene krive, bie prikazan samo jedan kontroler.

Konektore pomou kojih ete upravljati slivenim elementom moete i dodavati. Konektori mogu biti dodati i
pravolinijskim i zakrivljenim profilima. Da biste dodali konektor, desnim tasterom mia pritisnite mesto na skici gde
hoete da ga dodate i otvorie se priruni meni. Izaberite opciju Add Connector i konektor e biti dodat elementu.
Pomou ove opcije moete dodati vie konektora. Konektore moete pomerati tako to ete im povui ruice. Na
slici 6-6 vidite kako e sliveni element izgledati nakon menjanja svih dodatnih konektora, a na slici 6-7 - dobijeni
element.

Napomena: Preoblikovanje i uvrtanje pomou dodatnih konektora naziva se lohalno uvrtanje (engl. local twisting), jer
uvrtanje pomou jednog konektora ne utie na ostale take povezivanja na profilu. To znai da sve konehtore moete
nezavisno pomerati tako to povlaite ruice du profila.

Potpano Start/End Constraints

Potpano Start/End Constraints s panoa Loft PropertyManager koristiete da biste definisali uslove poetnog i
zavrnog preseka slivenog elementa. Na njemu moete zadati uslov upravnosti, tangentnosti ili kontinuiteta. Opcija
None je podrazumevano izabrana na listama Start constraint (poetni uslov) i End constraint (zavrni uslov). To
znai da nijedan uslov nije zadat za sliveni element. Ostale opcije sa ovih padajuih lista objanjene su u nastavku.
40




Slika 6-6 Prikaz nakon menjanja svih konektora



Slika 6-7 Dobijeni sliveni element

Savet: Otvorite priruni meni i odaberite opciju Hide All Connectors da biste sakrili sve konektore. Konektori nee
biti prikazani, ali parametri koje ste pomou njih zadali zadrzae se na elementu. Da biste sakrili pojedinane
konektore, izaberite ih i otvorite priruni meni. Potom izaberite opciju Hide Connector.

Ako iz prirunog menija izaberete opciju Reset Connectors, svi konektori i parametri koji se na njih odnose, bie
41
uklonjeni sa elementa. Pored toga, pojavie se podrazumevani konektor s podrazumevanim takama povezivanja
izmeu slivenih profila.

Normal to Profile
Opcija Normal to Profile koristi se za definisanje tangentnosti upravno na profil. Kada je izaberete s padajuih
lista Start constraints i End constraints, na poetnom i krajnjem preseku pojavie se strelica. Pored toga, na
potpanou Start/End Constraints bie prikazane jo neke opcije (slika 6-8). Duinu tangentnosti moete zadati
strelicama koje su prikljuene presecima ili preko brojaa Start Tangent Length i End Tangent Length. Broja
Draft angle omoguava da zadate ugao pod kojim e biti menjana irina elementa. Polja Apply to all
podrazumevano su potvrena, to znai da e uslov biti ravnomerno primenjen na sva temena preseka. Kada
uklonite potvrdu iz tih polja, moete pojedinano zadati vrednost tangentnosti za svako teme. Slika 6-9 prikazuje
sliveni element sa strelicama tangentnosti na zavrnim presecima elementa. Slika 6-10 prikazuje strelice
tangentnosti na svim temenima krajnjih preseka elementa. Na slici 6-11 prikazan je dobijeni element, nakon
zadavanja duine tangentnosti.



Slika 6-8 Potpano Start/End Constraints sa izabranom opcijom Normal to Profile

42


Slika 6-9 Dve strelice uz preseke



Slika 6-10 Definisanje duine tangentnosti kod End uslova

43


Slika 6-11 Dobijeni sliveni element



Direction Vector
Opcija Direction Vector koristi se za definisanje tangentnosti na poetku i kraju slivenog elementa tako to se zada
vektor pravca. Po ukljuivanju ove opcije, pojavie se polje Direction Vector i brojai za definisanje duine
tangenti i ugla promene irine. Treba da izaberete vektore smera da biste zadali tangente na poetku i kraju
elementa. Duinu tangentnosti zadajte preko brojaa na potpanou Start/End Constraints. Potpano Start/End
Constraints sa izabranom opcijom Direction Vector prikazan je na slici 6-12.



44
Slika 6-12



45
7. Izrada spiralne krive

CommandManager: Features > Curves > Helix and Spiral
Menu Bar: Insert > Curve > Helix/Spiral
Paleta alatki: Curves > Helix and Spiral

Alatkom Helix and Spiral prave se krive u obliku opruge ili spirale. Te krive se obino koriste kao putanje za
izvlaenje profila pri izradi opruga, navoja, spiralnih kalemova itd. Slika 7-1 prikazuje oprugu napravljenu
izvlaenjem krunog profila du putanje u obliku opruge. Slika 7-2 prikazuje spiralni kalem napravljen izvlaenjem
pravougaonog profila du spiralne putanje.



Slika 7-1 Opruga



Slika 7-2 Spiralni kalem

Da biste napravili krivu u obliku opruge, pritisnite dugme Helix and Spiral na paleti Curves; otvorie se
Helix/Spiral PropertyManager i program e traiti da izaberete ravan, planarnu stranicu ili ivicu na kojoj ete
skicirati krug da biste definisali presek opruge, ili da odaberete jedan krug. Krug e definisati prenik opruge.
Ukoliko crtate spiralu, skica e definisati poetni prenik spiralne krive. Pano Helix/Spiral PropertyManager e se
zatvoriti kada izaberete ravan i preete u okruenje za skiciranje da biste nacrtali skicu preseka za oprugu ili spiralu.
Kada zavrite skicu, izaite iz okruenja za skiciranje. Pano Helix/Spiral PropertyManager se ponovo otvara
(slika 7-3).

Kada se pano Helix/Spiral PropertyManager ponovo otvori, zadajte izometrijski prikaz. Primetiete da su se
pojavile dve strelice. Jedna izvire iz centra kruga i definie smer opruge. Druga strelica je tangentna na krug i
definie poetnu taku opruge: u smeru kretanja kazaljki sata, ili suprotnom. Prikaz krive koja nastaje s
podrazumevanim vrednostima, pojavie se u oblasti za crtanje. Razne metode zadavanja prametara krive objanjene
su u nastavku.

46


Slika 7-3 Pano Helix/ Spiral PropertyManager


Pitch and Revolution
Opcija Pitch and Revolution podrazumevano je izabrana na padajuoj listi Type s potpanoa Defined By, a koristi
se za zadavanje promene poluprenika pri svakom zavoju krive u obliku opruge i zadavanje broja zavoja. Kada je ta
opcija izabrana, na potpanou Parameters dostupni su brojai Pitch i Revolutions pomou kojih ete definisati
vrednosti za promenu poluprenika i broj zavoja. Moete potvrditi i polje Reverse direction da biste obrnuli smer
krive. Poetni ugao krive u obliku opruge zadaete preko brojaa Start angle. Radio-dugmad Clockwise (smer
kretanja kazaljki sata) i Counterclockwise (smer suprotan kretanju kazaljki sata) koriste se za definisanje smera
rotacije krive.

Height and Revolution
Opcija Height and Revolution s padajue liste Type koristi se za definisanje krive pomou ukupne visine i broja
zavoja. Kada je izaberete, na potpanou Parameters bie dostupni brojai Height i Revolutions i druge opcije za
zadavanje parametara.

Height and Pitch
Opcija Height and Pitch s padajue liste Type koristi se za definisanje krive pomou visine i vrednosti promene
poluprenika krive u obliku opruge. Kada je izaberete, na panou Parameters bie dostupni brojai Height i Pitch, i
druge opcije za zadavanje potrebnih parametara.


Kada zadate sve parametre za izradu krive u obliku opruge, prikaz u oblasti za crtanje automatski e se aurirati.
Slika 7-4 prikazuje krivu u obliku opruge.

47


Slika 7-4 Kriva u obliku opruge

Ukoliko hoete da nacrtate krivu u obliku opruge iji se poluprenik menja za razliite vrednosti, izaberite radio-
dugme Variable Pitch na potpanou Parameters i zadajte broj zavoja, prenik i promenu poluprenika preko tabele
u oblasti Region Parameters.

Taper Helix
Krivu u obliku suene opruge moete napraviti pomou opcija s potpanoa Taper Helix. Da biste to uradili, otvorite
potpano Taper Helix tako to ete potvrditi istoimeno polje. Aktivirae se broja Taper Angle i polje za potvrdu
Taper outward. Preko brojaa Taper Angle moete zadati vrednost ugla izmeu centralne ose opruge i obima
opruge. Polje Taper outward podrazumevano je izabrano i koristi se za irenje opruge. Kada zadate parametre za
izradu krive, njen prikaz u oblasti za crtanje automatski e se aurirati. Slika 7-5 prikazuje suenu krivu u obliku
opruge. Slika 7-6 prikazuje oprugu napravljenu s potvrenim poljem Taper outward.



Slika 7-5 Suena kriva u obliku opruge


48


Slika 7-6 Kriva u obliku opruge dobijena sa ukljuenom opcijom Taper outward


Kriva e podrazumevano nastati u smeru kretanja kazaljki sata jer je na potpanou Parameters panoa Helix/Spiral
PropertyManager izabrano radio-dugme Clockwise. Izaberite radio-dugme Counterclockwise da bi kriva nastala
u smeru suprotnom kretanju kazaljki sata. Poto zadate parametre, pritisnite dugme OK na panou Helix/Spiral
PropertyManager.

Izrada spiralne krive
Da biste napravili spiralnu krivu, izaberite opciju Spiral s padajue liste Type na potpanou Defined By. Prikaz
spiralne krive pojavie se u oblasti za crtanje. Vrednost za promenu poluprenika u svakom zavoju i za broj zavoja
zadaete preko brojaa Pitch, odnosno Revolutions. Ostale opcije s potpanoa Parameters iste su kao ranije opisane
opcije. Poto zadate sve potrebne parametre, pritisnite dugme OK.
49
8. Dodeljivanje parametarskih mera - kotiranje skice

Posle crtanja skica i dodavanja relacija, dodeljivanje mera najvaniji je korak u izradi projekta. Kao to je ranije
pomenuto, SolidWorks je parametarski softver, to znai sledee: bez obzira na prvobitnu veliinu nacrtanog
objekta, njegove mere bie one koje zadate. Prema tome, kada objektu dodelite mere ili ih izmenite, njegova
veliina e se uskladiti sa zadatim vrednostima mera.

Alatka Smart Dimension s panoa Sketch CommandManager upotrebljava se za kotiranje svih vrsta objekata u
SolidWorksu. Kada koristite alatku Smart Dimension, vrsta mere koja e se dodeliti zavisie od vrste izabranog
objekta. Na primer, ako izaberete liniju, bie dodate horizontalne kote, vertikalne kote i kote paralelne s linijama pod
uglom. Ukoliko izaberete krug, bie dodata kota za prenik. Slino tome, kad izaberete luk, bie dodata kota za
poluprenik. Ako hoete da dodelite odreenu vrstu kote, pritisnite strelicu nadole na dugmetu Smart Dimension i
izaberite odgovarajuu alatku s potpalete koja e se otvoriti. Iste alatke za kotiranje dostupne su i na paleti
Dimensions/Relations.

im postavite kotu, prikazae se okvir za dijalog Modify (slika 8-1). Podrazumevanu vrednost mere moete da
promenite pomou brojaa ili upiite novu vrednost u polje okvira za dijalog Modify. Ispod brojaa se nalazi i
toki (engl. thumbwheel) koji moete povui udesno da biste poveali vrednost, ili ulevo da biste je smanjili.



Slika 8-1 Okvir za dijalog Modify

Savet: Ako okvir za dijalog Modify nije prikazan kada postavite kotu, morate runo podesiti da se pojavljuje. Otvorite
okvir za dijalog System Options - General, pa potvrdite polje Input dimension value.

Sledi opis dugmadi iz okvira za dijalog Modify.

Dugme Save the current value and exit the dialog (Snimanje tekue vrednosti i izlazak iz okvira za dijalog) koristi
se za prihvatanje tekue vrednosti parametra i zatvaranje okvira za dijalog. Dugme Restore the original value and
exit the dialog (Vraanje prvobitne vrednosti i izlazak iz okvira za dijalog) slui za vraanje vrednosti mere koja je
poslednja dodeljena skici i zatvaranje okvira za dijalog. Dugme Regenerate the model with the current value
(Ponovno iscrtavanje modela s tekuom vrednou) koristi se za prikaz geometrije skice sa izmenjenim merama.
Dugmetom Reset spin increment value (Podeavanje koraka brojaa) menja se vrednost koraka brojaa. Kada ga
pritisnete, otvorie se okvir za dijalog Increment. Unesite vrednost i pritisnite ENTER. Nova vrednost e biti
dodata tekuoj vrednosti ili oduzeta od nje kada pritisnete strelicu brojaa. Pomou dugmeta Mark dimensions to
be imported into a drawing (Oznaavanje mere koju treba uvesti na crte) izabrana mera generie se kao
napomena uz model u prikazima crtea. Ako ovo dugme nije izabrano, mere se nee generisati.

Savet: Da bi se izraunale mere, moete u polje okvira za dijalog Modify uneti aritmetike simbole. Na primer, ako je
odreena mera u obliku sloene aritmetike funkcije kao to je (220*12,5) -3 + 150, to iznosi 1247, ne morate da
izraunavate tu vrednost pomou kalkulatora. Samo unesite formulu u polje i pritisnite ENTER. SolidWorks e
automatski reiti matematiki izraz i izraunati vrednost date mere.

Sledi opis vrsta mera, tj. kota koje se mogu dodeliti skicama u SolidWorksovom okruenju za skiciranje.

50
Horizontalno/vertikalno kotiranje

CommandManager: Sketch > Smart Dimension > Horizontal/ Vertical Dimension
Menu Bar: Tools > Dimensions > Horizontal/Vertical Dimensions
Paleta alatki: Relations > Horizontal/Vertical Dimension

Ove kote se koriste za definisanje horizontalnih ili vertikalnih mera izabrane linije ili izmeu dve take. To mogu da
budu krajnje take linija ili centri krugova, lukova, elipsa ili parabola. Vertikalnu ili horizontalnu liniju kotiraete
tako to ete je prvo izabrati, pa pritisnuti dugme Horizontal/Vertical Dimension na panou Dimension/Relations
CommandManager. Drugi nain je da desnim tasterom mia pritisnete oblast za crtanje i iz prirunog menija
odaberete More Dimensions > Horizontal/Vertical da biste aktivirali te alatke. Kada kursor postavite na liniju, ona
e postati istaknuta i obojie se u narandasto. im izaberete liniju, ona e postati svetloplava, a uz kursor e biti
prikazana odgovarajua mera. Pomerite kursor i postavite kotu na odgovarajue mesto tako to ete pritisnuti levi
taster mia. Prikazae se okvir za dijalog Modify sa unetom podrazumevanom vrednou date mere. Unesite novu
vrednost mere i pritisnite ENTER. Na slici 8-2 prikazano je linearno kotiranje horizontalne i vertikalne linije.



Slika 8-2 Linearno kotiranje linija

Ako je u oblasti za crtanje izabrana kota, prikazae se pano Dimension PropertyManager (slika 8-3). Sledi opis
potpanoa s kartice Value panoa Dimension PropertyManager.



Slika 8-3 Pano Dimension PropertyManager
51

Potpano Style

Potpano Style (slika 8-4) koristi se za definisanje, snimanje, brisanje i uitavanje stila kotiranja koji se upotrebljava
u tekuem dokumentu. Preko ovog potpanoa moete da uitate i stilove kotiranja koji su snimljeni s drugim
dokumentima. Sledi opis opcija s potpanoa Style.



Slika 8-4 Potpano Style

Primena podrazumevanih atributa na izabrane kote
Dugme Apply the default attributes to selected dimensions koristi se za dodeljivanje podrazumevanih atributa
izabranoj koti ili izabranim kotama. U atribute spadaju tolerancija, tanost, stil strelice, kotni tekst itd. Ova opcija se
obino koristi kada izmenite parametre dodeljene nekoj koti a zatim hoete da joj vratite podrazumevane vrednosti.

Dodavanje ill azuriranje stila kotiranja
Dugme Add or Update a Style koristi se za dodavanje stila kotiranja izabrane kote u tekuem dokumentu. Otvorite
Dimension PropertyManager, pa podesite atribute pomou raspoloivih opcija. Zatim pritisnite dugme Add or
Update a Style; otvorie se istoimeni okvir za dijalog. U polje unesite ime stila kotiranja i pritisnite taster ENTER;
stil kotiranja bie dodat tekuem dokumentu. Novi stil kotiranja primeniete na odabranu kotu tako to ete ga
izabrati iz padajue liste Set a current Style na potpanou Style. Stil kotiranja moete i da aurirate. Izaberite kotu,
podesite opcije stila kotiranja po potrebi, pa pritisnite dugme Add or Update a Style da bi se otvorio istoimeni
okvir za dijalog. Sa liste izaberite stil kotiranja koji hoete da aurirate - postae dostupna dva radio-dugmeta u
ovom okviru za dijalog. Izaberite radio-dugme Update all the annotations linked to this style i pritisnite OK da
biste aurirali sve kote koje su povezane s datim stilom kotiranja. Ako izaberete radio-dugme Break all links to this
style i pritisnete OK, prekinue se veza izmeu izabrane kote i drugih kota na koje je primenjen isti stil kotiranja.


Kotiranje prenika

CommandManager: Sketch > Smart Dimension
Menu Bar: Tools > Dimensions > Smart
Paleta alatki: Sketch > Smart Dimension

52
Kotiranje prenika primenjuje se na krugove ili lukove. Da biste kotirali prenik, pritisnite dugme Smart
Dimension na panou Sketch Command-Manager. Izaberite krug ili luk i postavite kotu. Kada u SolidWorksu
izaberete krug da biste ga kotirali, podrazumevano se kotira prenik kruga. Meutim, kada izaberete luk, kotira se
poluprenik. Da biste kotirali prenik luka, izaberite vrednost kote; otvorie se Dimension PropertyManager. Na
potpanou Witness/Leader Display kartice Leaders, pritisnite dugme Diameter i potom OK. Drugi nain je da
izaberete kotu, otvorite priruni meni i u njemu odaberete Display Options > Display as Diameter. Na slici 8-5
prikazano je kotiranje prenika kruga i luka.

Kotiranje poluprenika

CommandManager: Sketch > Smart Dimension
Menu Bar: Tools > Dimensions > Smart
Paleta alatki: Sketch > Smart Dimension

Kotiranje poluprenika primenjuje se na krugove ili lukove. Kao to je reeno, na krugu se podrazumevano kotira
prenik, a na luku - poluprenik. Da biste na krugu kotirali poluprenik, izaberite vrednost kote; otvorie se
Dimension PropertyManager. Na potpanou Witness/Leader Display kartice Leaders, pritisnite dugme Radius i
potom OK. Drugi nain je da izaberete kotu, otvorite priruni meni i u njemu odaberete Display Options > Display
as Radius. Na slici 8-6 prikazano je kotiranje poluprenika kruga i luka.



Slika 8-5 Kotiranje prenika kruga i luka



Slika 8-6 Kotiranje poluprenika kruga i luka
53
9. Izrada elemenata izvlaenjem du krive
CommandManager: Features > Swept Boss/Base
Menu Bar: Insert > Boss/Base > Sweep
Paleta alatki: Features > Extruded Boss/Base > Swept Boss/Base

Swept Boss/Base je jedna od najvanijih naprednih alatki za modelovanje. Ona se koristi za izvlaenje
zatvorenog profila du otvorene ili zatvorene putanje. Znai, za izradu elementa izvuenog du putanje (engl.
sweep feature), trebaju vam profil (engl. profile) i putanja (engl. path). Profil je presek elementa, a putanja je put
kojim se profil kree tokom izrade elementa. Profil mora biti skica, a putanja moe biti skica, kriva ili ivica.
Primer profila i putanje za izradu elementa izvuenog du putanje, dat je na slici 9-1.



Slika 9-1 Profil i putanja za izradu elementa izvuenog du, putanje
Pritisnite dugme Swept Boss/Base na paleti Features CommandManager da biste otvorili Sweep
PropertyManager (slika 9-2).

Kada otvorite Sweep PropertyManager, program e traiti da izaberete profil za izvlaenje. Izaberite skicu u
oblasti za crtanje. Skica e biti istaknuta i pojavie se oblai Profile. Program e zatim zatraiti da izaberete
putanju du koje e skica biti izvuena. Izaberite skicu ili ivicu koju ete koristiti kao putanju. Ona e biti
istaknuta bojom magenta i pojavie se oblai Path. U oblasti za crtanje bie prikazana i privremena slika
elementa dobijenog izvlaenjem du putanje. Pritisnite dugme OK na panou Sweep PropertyManager da biste
napravili element. Slika 9-3 prikazuje element dobijen izvlaenjem du putanje.

Savet: Alatkom Contour Select moete izabrati konturu koju ete iskoristiti kao presek za element izvuen du
putanje. Da biste to uradili, otvorite Sweep PropertyManager i iz prirunog menija odaberite SelectionManager.
Pritisnite dugme Select Region, izaberite konturu i pritisnite OK na panou SelectionManager. Ukoliko treba da
izaberete vie kontura, drite pritisnut taster CTRL dok ih birate. SelectionManager moete privrstiti tako da
podrazumevano bude prikazan kad god otvorite Sweep PropertyManager. Pored toga, kao presek moete iskoristiti
i zajedniku skicu (engl. shared sketch).


54

Slika 9-2 Pano Sweep PropertyManager



Slika 9-3 Element dobijen izvlaenjem du putanje

Nije neophodno da skica koja e sluiti kao profil elementa see putanju. Meutim, ravan na kojoj je profil
nacrtan trebalo bi da lei na jednoj krajnjoj taki putanje. Slika 9-4 prikazuje skicu profila i putanju koje se ne
seku. Na slici 9-5 vidi se rezultat izvlaenja. Slika 9-6 prikazuje skicu profila i zatvorenu putanju. Ne zaboravite,
ravan na kojoj je profil nacrtan, trebalo bi da see zatvorenu putanju. Na slici 9-7 prikazan je dobijeni element.



Slika 9-4 Skice profila i putanje koje se ne seku

55


Slika 9-5 Dobijeni element



Slika 9-6 Skica profila i zatvorena putanja

56




Slika 9-7 Dobijeni izvueni element

Na panou Sweep PropertyManager dostupne su i druge opcije za izradu sloenijih elemenata izvlaenjem du
putanje.

Izvlaenje du putanje pomou opcija Follow Path i Keep normal constant

Pri izradi elementa izvuenog du putanje, na padajuoj listi Orientation/twist type potpanoa Options,
podrazumevano je izabrana opcija Follow Path. Potpano Options i padajua lista Path alignment type
prikazani su na slici 9-8. S te padajue liste zadaete opcije za izradu ujednaenog elementa kada je putanja
neujednaeno zakrivljena.

57


Slika 9-8 Potpano Options

Kada element pravite koristei opciju Follow Path, presek e pratiti putanju. Ukoliko s padajue liste
Orientation/twist type izaberete opciju Keep normal constant, presek e biti izvuen du putanje s relacijom
Normal, to znai da e biti upravan na putanju i da se nee menjati njegova orijentacija du putanje. Tako e
poetna i zavrna stranica elementa biti paralelne. Slika 9-9 prikazuje skice putanje i profila za element dobijen
izvlaenjem. Na slici 9-10 prikazan je element koji e se dobiti kada je izabrana opcija Follow Path. Slika 9-11
prikazuje element koji e se dobiti uz izabranu opciju Keep normal constant.



58


Slika 9-10 Element dobijen kada je na padajuoj listi Orientation/twist type izabrana opcija Follow Path



Slika 9-11 Element dobijen kada je na padajuoj listi Orientation/twist type izabrana opcija Keep normal
constant


59
10. Zaobljavanje skiciranih objekata
CommandManager: Sketch > Sketch Fillet
Menu Bar: Tools > Sketch Tools > Fillet
Paleta alatki: Sketch > Sketch Fillet
Zaobljenje/zaobljavanje (engl. fillet) predstavlja tangencijalni luk na preseku dva skicirana entiteta. Tako se
odsecaju ili produavaju objekti koje treba zaobliti, zavisno od geometrije skiciranog objekta. Zaobljenje moete
primeniti na dve ne-paralelne linije, dva luka, ili izmeu luka i linije - zavisno od kompatibilnosti oblika koji se
produava ili zaobljava du datog poluprenika. Moete prvo izabrati alatku Sketch Fillet a zatim objekte koje treba
da zaoblite ili teme nastalo u preseku dva objekta koji e biti zaobljeni. Drugi nain je da, drei pritisnut taster
CTRL, izaberete dva objekta koji e biti zaobljeni, a zatim alatku. Kada aktivirate ovu alatku, prikazae se pano
Sketch Fillet PropertyManager (slika 10-1).



Slika 10-1 Pano Sketch Fillet PropertyManager
Podesite vrednost na brojau Radius pa pritisnite taster ENTER ili dugme Apply na panou Sketch Fillet
PropertyManager da biste napravili zaobljenje. Ako je potvrena opcija Keep constrained corners, mere i
geometrijske relacije koje su primenjene na skicu nee biti obrisane. Ukoliko pak iskljuite opciju Keep
constrained corners, program e vas pozvati da obriete relacije primenjene na uglove skiciranih objekata koje
zaobljavate. Na slici 10-2 prikazani su objekti koji se seku, pre i posle zaobljavanja. Moete zaobliti i objekte koji se
ne seku. U tom sluaju e izabrani objekti biti produeni prilikom zaobljavanja, kao to je prikazano na slici 10-3.
Napomena: Uzastopna zaobljenja istog poluprenika ne kotiraju se pojedinano ve im se svima automatski
dodeljuje isti poluprenik. Izrada zaobljenja izmeu dve krive, krive i linije i krive i luka zavisi od kompatibilnosti
krive koja treba da se odsee ili produi.

60


Slika 10-2 Objekti koji se seku, pre i posle zaobljavanja



Slika 10-3 Objekti koji se ne seku, pre i posle zaobljavanja
Savet: Drugi nain za dobijanje zaobljenja jeste da prvo aktivirate alatku Sketch Fillet, a zatim da dva objekta
obuhvatite okvirom za izbor. Kada aktivirate alatku Sketch Fillet, na brojau Radius zadajte odgovarajui
poluprenik. Povucite kursor tako da okvirom za izbor potpuno obuhvatite dva objekta kojima hoete da dodate
zaobljenje. im pustite levi taster mia, izmeu izabranih objekata pojavie se zaobljenje.


Zaobljavanje modela
CommandManager: Features > Fillet
Menu Bar: Insert: Features > Fillet/Round
Paleta alatki: Features > Fillet

U SolidWorksu zaobljenje moete dodati kao element modela pomou opcija Manual ili FilletXpert. Opcija
Manual se koristi za zaobljavanje unutranje ili spoljne stranice ili ivice modela. Stranicu, ivicu ili element koji ete
zaobliti moete izabrati unapred, ili tek poto aktivirate alatku Fillet. Da biste zaobljenje dodali koristei opciju
Manual, na panou Features CommandManager pritisnite dugme Fillet; otvorie se Fillet PropertyManager.
Ukoliko se otvori FilletXpert PropertyManager, pritisnite dugme Manual da biste otvorili pano Fillet
PropertyManager (slika 10-4). Ako objekte za zaobljavanje izaberete unapred, prikaz zaobljenog elementa
pojavie se u oblasti za crtanje, jer e dugme Full Preview biti automatski izabrano na panou Fillet
PropertyManager. Ukoliko objekte niste unapred izabrali, program e traiti da izaberete ivice, stranice, elemente
ili petlje kojima e biti dodat element zaobljenja. Kursorom za izbor izaberite objekat koji ete zaobliti. Uz prikaz
zaobljenja pojavie se i njegov oblai (slika 10-5).


61

Slika 10-4 Pano Fillet PropertyManager



Slika 10-5 Prikaz elementa zaobljenja
Alatkom Fillet moete napraviti razne vrste zaobljenja:
1. zaobljenje s konstantnim poluprenikom
2. zaobljenje s promenljivim poluprenikom
3. zaobljenje stranice
4. kompletno kruno zaobljenje.
Zaobljenje konstantnog poluprenika
62

Da biste du izabranog objekta napravili zaobljenje s konstantnim poluprenikom, koristiete radio-dugme
Constant radius na potpanou Fillet Type panoa Fillet ProperyManager. To radio-dugme je podrazumevano
izabrano. Vrednost poluprenika moete zadati preko brojaa Radius na potpanou Items To Fillet, ili tako to ete
pritisnuti podruje vrednosti u oblaiu zaobljenja. Upiite vrednost i pritisnite ENTER na tastaturi. Prikaz
zaobljenja e se dinamiki aurirati kada promenite vrednost njegovog poluprenika. Imena izabranih objekata su
prikazana u polju Edges, Faces, Features, and Loops. Na panou Fillet PropertyManager pritisnite dugme OK.
Slike od 10-6 do 10-11 prikazuju biranje razliitih objekata i ostvarena zaobljenja na njima.

Savet: Element otvora napravljen arobnjakom za otvore sastoji se od dve skice: skice take poloaja i skice profila
otvora. Ukoliko ravan za postavljanje izaberete pre pokretanja alatke Hole Wizard, dobijena skica poloaja bie
dvodimenzionalna. Ako taku postavljanja izaberete nakon otvaranja okvira za dijalog Placement Point, dobijena
skica poloaja bie trodimenzionalna.
U savremenom modelovanju, izbegava se crtanje navoja na modelima jer tako nastaje sloena geometrija. Prikaze
generisane za takve modele teko je razumeti. Zbog toga se preporuuje da, umesto crtanja navoja, na model postavite
uproeni prikaz navoja i pomou njega uspostavite pravilo o prikazivanju navoja na tehnikim crteima.



Slika 10-6 Biranje ivica



Slika 10-7 Dobijeno zaobljenje

Ako na panou Fillet PropertyManager izaberete radio-dugme Constant radius, na potpanou Items To Fillet bie
prikazane razne opcije.

63


Slika 10-8 - 10-11 Biranje stranice/ Dobijeno zaobljenje

Savet: Element za izradu zaobljenja moete izabrati unapred ili nakon pokretanja alatke Fillet. Da biste zaoblili
naknadno izabrani element, proirite stablo na panou FeatureManager design tree koji je prikazan u oblasti za
crtanje, i izaberite element. Element moete izabrati i u oblasti za crtanje. Prikaz zaobljenog elementa pojavie se u
oblasti za crtanje.
Zaobljenje s vie poluprenika

Kada potvrdite polje Multiple radius fillet s potpanoa Items To Fillet panoa Fillet PropertyManager, moete
zadati razliite poluprenike za zaobljavanje svih izabranih ivica. Za zaobljavanje s vie opcija poluprenika,
unapred izaberite ivice, stranice ili elemente, ili ih izaberite nakon otvaranja panoa Fillet PropertyManager. Kada
aktivirate alatku Fillet, potvrdite polje Multiple radius fillet. Prikaz zaobljenja s podrazumevanim vrednostima
pojavie se u oblasti za crtanje. Primetiete da svaki izabrani objekat ima poseban oblai. Na slici 10-12 vidi se
prikaz elementa zaobljenja za koji je potvreno polje Multiple radius fillet.

64


Slika 10-12 Prikaz elementa zaobljenja sa izabranom opcijom Multiple radius fillet

Imena izabranih objekata bie prikazana u polju Edges, Faces, Features and Loops. Granice izabranog objekta
bie u polju za selekciju istaknute debelim linijama. Vrednost poluprenika zaobljenja za svaki izabrani objekat
moete zadati na brojau Radius ili u oblaiu poluprenika, kao na slici 10-13. Dok menjate vrednosti
poluprenika, dinamiki e se menjati i prikaz zaobljenja u oblasti za crtanje. Na slici 10-14 prikazano je zaobljenje
s vie poluprenika.



Slika 10-13 Razliiti poluprenici zadati u svakom oblaiu zaobljenja

65


Slika 10-14 Dobijeno zaobljenje

66
11. Modelovanje sklopova

Projekat sklopa sastoji se od vie komponenata postavljenih na odgovarajue radne pozicije pomou
parametarskih relacija. U SolidWorksu se to naziva uklapanje ili uparivanje (engl. mate). Uslovi uklapanja
omoguavaju da komponentama ograniite stepen slobode na njihovim radnim pozicijama. Da biste preli u
reim rada sa sklopovima (Assembly), otvorite okvir za dijalog New SolidWorks Document i pritisnite dugme
Assembly (slika 11-1). Pritisnite dugme OK. Nov dokument sklopa e biti otvoren u reimu Assembly i
aktivirae se Begin Assembly PropertyManager (slika 11-2).



Slika 11-1 Okvir za dijalog New SolidWorks Document

Naini projektovanja sklopova

U SolidWorksu postoje dva naina projektovanja sklopova: od dna ka vrhu (engl. bottom-up) i od vrha ka dnu
(engl. top-down). O njima govorimo u nastavku.

Projektovanje sklopova od dna ka vrhu
Projektovanje od dna ka vrhu tradicionalan je i najee korieni pristup u projektovanju sklopova. U njemu se
sve komponente prave kao odvojeni dokumenti dela, a u sklopu se postavljaju i referenciraju kao spoljne
komponente. Pri ovakvom pristupu, komponente se prave u reimu rada s delovima (Part) i snimaju se kao
datoteke s nastavkom .sldprt. Poto napravite i snimite sve komponente sklopa, otvoriete nov dokument sklopa
(.sldasm) i umetnuti komponente pomou alatki dostupnih u reimu Assembly. Nakon umetanja, sastaviete
komponente tako to ete ih uklopiti.



67
Slika 11-2 Reim Assembly i pano Begin Assembly PropertyManager

Glavna prednost ovakvog projektovanja sklopova jeste to to u tekuoj datoteci postoji samo jedan deo.
Zahvaljujui tome, moete obratiti vie panje na pojedinane sloene elemente. Ovo je omiljeni nain kad se
radi s velikim sklopovima koji sadre sloene delove.

Projektovanje sklopova od vrha ka dnu
U pristupu od vrha ka dnu, komponente se prave u istom dokumentu sklopa, ali se uvaju kao odvojene datoteke
delova. Zbog toga se projektovanje od vrha ka dnu potpuno razlikuje od projektovanja od dna ka vrhu. Rad ete
poeti u dokumentu sklopa, a geometriju jednog dela definisaete prema geometriji drugog.

Napomena: Sklop moete napraviti i kombinovanjem pristupa.

Izrada sklopova od dna ka vrhu
Ve znate da se komponente sklopova projektovanih od dna ka vrhu prave kao odvojeni dokumenti dela u
reimu Part. Napravljene komponente se umeu u sklop i sastavljaju pomou uslova uklapanja. Kad projektujete
sklop na ovaj nain, prvo treba da umetnete komponente koje ine sklop. Preporuuje se da prva komponenta
bude postavljena u koordinatni poetak dokumenta sklopa. Na taj nain e se podrazumevane ravni sklopa i dela
podudarati i komponenta e imati istu orijentaciju kao u reimu Part. Kada postavite prvu komponentu sklopa,
ona e biti fiksirana na svom poloaju. U nastavku predstavljamo neke od tehnike postavljanja komponenata
sklopa.

Postavljanje komponenata u dokument sklopa

U SolidWorksu postoje razne opcije za postavljanje komponenata u sklop. Sledi njihov opis.

Postavljanje komponenata pomou panoa PropertyManager

CommandManager: Assembly > Insert Components
Menu Bar: Insert > Component > Existing Part/Assembly
Paleta alatki: Assembly > Insert Components

Kada otvorite nov dokument u reimu Assembly, otvorie se pano Begin Assembly PropertyManager (slika
11-3). Taj pano se otvara samo kada zapoinjete nov dokument dela. Na potpanou Message tog panoa traie se
da izaberete deo ili sklop i da postavite komponentu u grafikoj oblasti, ili da pritisnete dugme Create Layout i
napravite sklop od vrha ka dnu. Kada pritisnete dugme Browse na potpanou Part/Assembly to Insert, otvorie
se okvir za dijalog Open. Pronaite direktorijum u koji je snimljena komponenta, izaberite komponentu i
pritisnite dugme Open. Pojavie se kursor za rad s komponentama i grafiki prikaz komponente. Ime izabrane
komponente bie navedeno u polju Open documents na potpanou Part/ Assembly to Insert. Preporuuje se da
koordinatni poetak prve komponente bude podudaran s koordinatnim poetkom skupa. Pritisnite dugme OK na
panou Begin Assembly PropertyManager.

68


Slika 11-3 Pano Insert Component


Da biste postavili druge komponente, pritisnite dugme Insert Components na panou Assemble
CommandManager; otvorie se pano Insert Component PropertyManager. Pritisnite dugme Browse na
potpanou Part/Assembly to Insert. Izaberite komponentu u okviru za dijalog Open; kursor e biti zamenjen
kursorom za rad s komponentama, a prikaz komponente e se pojaviti u oblasti za crtanje. Pritisnite levim
tasterom mia negde unutar oblasti za crtanje da biste postavili komponentu.

Ukoliko je komponenta koju ete umetnuti otvorena u drugom prozoru, ona e biti navedena u polju Open
documents na panou Begin Assembly PropertyManager ili na panou Insert Component PropertyManager.
Komponentu moete umetnuti tako to ete je izabrati i prevui u oblast za crtanje. Da biste pogledali izabranu
komponentu, proirite potpano Thumbnail Preview.

Polje Start command when creating new assembly na potpanou Options panoa Begin Assembly
PropertyManager podrazumevano je izabrano, a koristi se za automatsko otvaranje panoa Begin Assembly
PropertyManager kada se otvori nov dokument sklopa. I polje Graphics preview s potpanoa Options
podrazumevano je izabrano, a slui za ukljuivanje grafikog prikaza komponente kojaje izabrana za umetanje.

Savet: Ako treba da postavite vie komponenata ili vie instanci iste komponente, pritisnite dugme Keep Visible
na vrhu panoa Begin Assembly PropertyManager i izaberite take za postavljanje instanci u oblasti za crtanje.

Poetak izrade sklopa od dokumenta dela


Menu Bar: File > Make Assembly from Part
Paleta alatki: Menu Bar > New > Make Assembly from Part/Assembly

Dokument sklopa moete zapoeti ve u dokumentu dela. Ako je u reimu rada s delovima otvoren dokument
osnovne komponente sklopa, odaberite New > Make Assembly from Part/Assembly s palete alatki Menu Bar
ili iz menija Menu Bar izaberite File > Make Assembly from Part. Ukoliko se otvori okvir za dijalog New
SolidWorks Document, pritisnite u njemu dugme OK. Bie otvoren dokument sklopa i aktivirae se Begin
Assembly PropertyManager. Na tom panou pritisnite OK da biste komponentu postavili u koordinatni poetak.

Napomena: Ako ste okvir za dijalog New SolidWorks Document prethodno otvorili u reimu Novice, kada sklop
budete pravili od dokumenta dela otvorie se Begin Assembly PropertyManager. Ukoliko ste prethodno radili u
reimu Advanced okvira za dijalog New SolidWorks Document, prvo ete morati da izaberete ablon sklopa, a
potom da pritisnete dugme OK. Ukoliko pritisnete dugme Make Assembly from Part/Assembly i pojavi se
69
SolidWorksov okvir za dijalog sa upozorenjem, pritisnite u njemu No. Otvorie se napredna verzija okvira za
dijalog New SolidWorks Document (reim Advanced).

Postavljanje komponenata prevlaenjem iz otvorenog prozora dokumenta

Druga rasprostranjena metoda postavljanja komponenata u sklop jeste upotreba otvorenog dokumenta dela ili
dokumenata sklopova. Uzmimo za primer sklop koji se sastoji od tri komponente. Otvorite dokument dela koji
hoete da umetnete, a potom i nov dokument sklopa. Zatvorite Begin Assembly PropertyManager. Iz menija
Menu Bar odaberite Window > Tile Horizontally ili Tile Vertically; svi otvoreni prozori dokumenata bie
poreani horizontalno, odnosno vertikalno.


Prvu komponentu sklopa treba da postavite u koordinatni poetak. Ukoliko on nije prikazan u dokumentu sklopa,
s palete Heads-up View odaberite Hide/Show Items >View Origins. Postavite kursor na komponentu u prozoru
crtea. Levim tasterom mia pritisnite ime komponente na panou FeatureManager design tree, ne putajte levi
taster mia i prevucite kursor na koordinatni poetak sklopa u dokumentu sklopa (slika 11-4). Kada se ispod
kursora komponente pojavi znak podudarnosti, pustite levi taster mia. Ako se otvori iskaua paleta Mate,
pritisnite dugme Add/Finish Mate da biste komponentu postavili u sklop. Na isti nain dodajte i ostale
komponente sklopu. Ako je otvoren dokument drugog sklopa, moete prevui deo i iz tog dokumenta.



Slika 11-4 Premetanje komponente iz postojeeg prozora u datoteku sklopa

Savet: Kada umetnete komponentu u sklop, ona e biti prikazana na panou FeatureManager design tree.
Pravilo imenovanja prve komponente je (f)ime komponente<l>. U tom imenu, (f) znai da je ne moete pomerati.
Sledi ime komponente. Nakon imena komponente nalazi se oznaka <1> koja predstavlja redni broj komponente
ukoliko u celom skupu ima vie istih komponenata. Oznaka (-) kazuje da je komponenta plutajua i da nije
dovoljno definisana. Da biste je potpuno definisali, morale primeniti neophodne uslove uklapanja. Oznaka (+)
kazuje da je komponenta preterano definisana. Ako pre imena komponente nema nikakve oznake, komponenta je
potpuno definisana.

Postavljanje komponenata prevlaenjem iz Windows Explorera

Komponente moete postavljati u dokument sklopa i tako to ete ih prevui iz Windows Explorera. Otvorite
Windows Explorer i pronaite mesto na kom su sauvani dokumenti delova. Na radnoj povrini postavite
prozore Windows Explorera i SolidWorksa tako da moete videti oba. Postavite kursor na ikonicu dokumenta
dela u Windows Exploreru. Pritisnite i drite pritisnut levi taster mia, pa prevucite dokument dela u prozor
dokumenta sklopa. Pustite taster mia kad bude na koordinatnom poetku sklopa kako bi koordinatni poetak
dela bio podudaran s koordinatnim poetkom dokumenta sklopa. Slika 11-5 prikazuje deo koji se prevlai u
70
prozor sklopa.



Slika 11-5 Prevlaenje dela iz Windows Explorera u prozor sklopa

Savet: U datoteci sklopa uvaju se samo informacije o uslovima uklapanja. Informacije o elementima dela uvaju
se u pojedinanim datotekama delova. Zbog toga je datoteka sklopa mala.
Preporuuje se da svi delovi sklopa budu sauvani u direktorijumu u kom se uva i datoteka sklopa. Ukoliko
premestite delove, komponenta nee biti prikazana u sklopu i dobiete poruku o greci.

Postavljanje komponenata iz Internet Explorera

Komponente moete prebacivati i iz Internet Explorera. Za to vam treba Internet Explorer 4.0 ili noviji.
Pronaite vezu do SolidWorksove datoteke dela na Webu. Prevucite hipervezu u prostor za crtanje dokumenta
sklopa. Kada se otvori okvir za dijalog Save As, snimite dokument dela na eljenom mestu.

Postavljanje dodatnih instanci postojee komponente sklopa

Ponekad vam u dokumentu sklopa treba vie instanci iste komponente. Da biste ih postavili, drite pritisnut
taster CTRL, pa izaberite komponentu na panou FeatureManager design tree i povucite kursor na mesto gde
hoete da postavite instancu izabrane komponente. Pustite levi taster mia da biste spustili novu instancu kom-
ponente. Na taj nain moete postaviti proizvoljan broj kopija postojee komponente.

Sklapanje komponenata

Poto postavite komponente u dokument sklopa, treba i da ih sastavite. Poto ih sastavite (engl. assembling)
ograniiete im slobodu. Ve smo pomenuli da se komponente sklapaju pomou uslova uklapanja ili uparivanja.
Na osnovu uslova, precizno postavljate komponentu u odnosu na ostale komponente i njihovo okruenje u
sklopu. Definisaete i linearno i rotirajue kretanje komponente u odnosu na ostale komponente. Pored toga,
moete dodati i dinamiki mehanizam i proveriti stabilnost mehanizma tako to ete precizno definisati
kombinacije uslova uklapanja. Postoje dve metode dodavanja uslova uklapanja. Prva metoda je korienje panoa
Mate PropertyManager, a druga je upotreba alatke Smart Mates. Obe metode su opisane u nastavku.

Sastavljanje komponenata pomou Mate PropertyManagera

CommandManager: Assemble > Mate
Menu Bar: Insert > Mate
Paleta alatki: Assembly > Mate
71

U SolidWorksu, uslove uklapanja moete zadavati preko panoa Mate PropertyManager. Pritisnite dugme
Mate na panou Assemble CommandManager ili iz menija Menu Bar izaberite Insert > Mate da biste otvorili
Mate PropertyManager (slika 11-6).

Izaberite planarnu stranicu, zakrivljenu stranicu, osu ili taku na prvoj komponenti, a potom izaberite objekat s
druge komponente. Izabrani objekti e biti istaknuti, a njihova imena prikazana u polju Entities to Mate na
potpanou Mate Selections. Otvorie se iskaua paleta Mate (slika 11-7). Najpodesniji uslovi uklapanja koji se
mogu primeniti na izabrane objekte bie navedeni na paleti Mate, a na potpanou Standard Mates panoa Mate
PropertyManager podrazumevano e biti izabran najpodesniji uslov. Prikaz sklopa na koji je primenjen taj
uslov uklapanja pojavie se u oblasti za crtanje. Uslove uklapanja moete birati i sa liste uslova koji se mogu
primeniti na tekuu selekciju. Kada izaberete neki uslov uklapanja s palete Mate, prikaz sklopa e biti auriran.
Pritisnite dugme Add/Finish Mate na paleti Mate. Pano Mate PropertyManager bie i dalje otvoren i moi
ete da dodelite sklopu jo uslova uklapanja. Kada dodate sve uslove, pritisnite dugme OK na panou Mate
PropertyManager. Sledi opis raznih vrsta uslova uklapanja koje moete primeniti.



Slika 11-6 Pano Mate PropertyManager



Slika 11-7 Iskaua paleta Mate

Coincident
Uslov Coincident se dodeljuje kada dve planarne stranice treba da budu postavljene na istoj ravni. Uslov
Coincident moete dodeliti i drugim objektima. Detaljnije informacije o geometrijama na koje moete primeniti
uslov uklapanja Coincident, date su na slici 11-8.

Kada na paleti Mate pritisnete dugme Coincident, prikaz modela e biti usklaen sa izabranim uslovom
uklapanja i model e biti sastavljen u poravnatom ili suprotnom smeru, zavisno od tekue orijentacije modela.
Orijentaciju sklopljene komponente moete menjati tako to ete pritisnuti dugme Aligned ili dugme Anti-
Aligned na potpanou Standard Mates. Poravnanje sklopljene komponente moete odabrati i tako to ete
72
pritisnuti dugme Flip Mate Alignment na paleti Mate. Slika 11-9 prikazuje stranice koje e biti izabrane za
dodeljivanje uslova Coincident. Slika 11-10 prikazuje primenjen uslov sa odabranom opcijom Anti-Aligned.
Na slici 11-11 vidi se primenjen uslov Coincident sa izabranom opcijom Aligned.



Slika 11-8 Tabela kombinacija za primenu uslova uklapanja Coincident



Slika 11-9 Stranice koje e biti izabrane za primenu uslova Coincident

Concentric
Uslov Concentric se obino koristi za poravnavanje centralne ose jedne komponente s centralnom osom druge
komponente. Najee se biraju krune stranice i ivice da bi se primenio uslov koncentrinosti. Uslov uklapanja
Concentric moete primeniti i izmeu take i krune stranice ili ivice. Ostale kombinacije za primenu uslova
uklapanja Concentric date su u tabeli sa slike 11-12. Da biste primenili uklapanje Concentric, otvorite Mate
PropertyManager. Izaberite krune stranice ili ivice s dve razliite komponente, a njihova polja bie prikazana
u polju Entities to Mate. Dugme Concentric bie izabrano na paleti Mate. Ako nije podrazumevano izabrano,
pritisnite ga sami. Prikaz modela uklopljenih primenom tog uslova pojavie se u oblasti za crtanje. Moete
pritisnuti dugme Aligned ili Anti-Aligned, zavisno od projekta. Pritisnite dugme Add/Finish Mate na paleti
Mate.

73


Slika 11-10 Uslov uklapanja Coincident primenjen sa izabranom opcijom Anti-Aligned



Slika 11-11 Uslov uklapanja Coincident primenjen sa izabranom opcijom Aligned

74


Slika 11-12 Tabela kombinacija za primenu uslova uklapanja Concentric


Distance
Da biste dve komponente uparili sa uslovom Distance, pritisnuete istoimeno dugme. Prvo otvorite pano Mate
PropertyManager i izaberite objekte sa obe komponente. Pritisnite dugme Distance na paleti Mate i pojavie
se broja Distance preko kog ete zadati vrednost za rastojanje. Prikaz sklopa bie automatski auriran kada
zadate vrednost rastojanja. Ispod brojaa Distance nalazi se dugme Flip Dimension pomou kog moete obrnuti
smer uklapanja. Ako je potrebno, pritisnite dugme Aligned ili Anti-Aligned.


75
12. Dizajniranje boce i zatvaraa

1. Pokrenimo SolidWorks i otvorimo novi Part Document.



2. Izaberimo ravan na kojoj emo skicirati. U ovom sluaju to e biti ravan Top.

3. Na paleti alatki izaberimo alatku Circle, konkretno Center Creation i nacrtajmo krug sa
poetkom u koordinatnom poetku.



Podesimo da radijus kruga bude 30 mm.

4. Izaberimo sada alatku Extrude Boss/Base. elimo da izvuemo (ekstrudiramo) debljinu
dna boce na 3 mm.

76


5. Izaberimo sada alatku Offset Surface (View/Toolbars/Surface). Kliknimo miem na prvi
krug i prevucimo ga navie za 30 mm.



77


6. Upravo smo kreirali Lofted Surface. Tu elimo sada da nacrtamo krug. Biramo alatku
Circle i poevi od koordinatnog poetka crtamo krug radijusa 50 mm.



Skicirani krug treba pretvoriti u planarnu povrinu.
78




7. Sada moemo da kreiramo Loft izmeu dve povrine. Izaberimo alatku Lofted Boss/Base.

79


Dobili smo oblik prikazan na sledeoj slici.




8. Zatim kreiramo drugu Lofted Surface klikom mia na Offset Surface. Ova povrina treba
da bude pomerena 170 mm.

80


Nacrtajmo krug na toj novoj povrini, poevi iz koordinatnog poetka, radijusa 12 mm.



81




Ako je Lofted Surface poremeena, aktiviranjem opcije Hide na stablu Feature Manager
Design emo to razreiti.


9. Kreirajmo Loft izmeu kruga na novoj povrini i baze.

82


10. Nacrtajmo krug na povrini, poevi iz koordinatnog poetka, radijusa 12 mm. Potom
izvucimo krug navie za 5 mm.



11. Nacrtajmo krug na gornjoj povrini, poevi iz koordinatnog poetka, radijusa 14 mm.
Izvucimo taj krug navie za 3 mm.

83





12. Nacrtajmo krug na gornjoj povrini, poevi iz koordinatnog poetka, radijusa 12 mm.
Kreirajmo Offset Surface na rastojanju 6 mm od vrne povrine.

84





Nacrtajmo krug na gornjoj povrini, poevi iz koordinatnog poetka, radijusa 11 mm.

13. Primenimo alatku Lofted Boss/Base da poveemo ova dva kruga.




Kliknuemo miem na razliita (ne naspramna) mesta na svakom krugu da bismo kreirali
uvlaku (usek) izmeu dva kruga.

14. Nacrtajmo krug na gornjoj povrini, poevi iz koordinatnog poetka, radijusa 12 mm.
Izvucimo taj krug navie za 12 mm.
85



15. Telo boce je kompletirano. Treba jo proupljiti bocu. Izaberimo alatku Shell i
postavimo parametar debljine na 1 mm.


*
86


Boca je sada skoro kompletirana. Nedostaje jo navoj na grlu boce i naravno zatvara.


16. Nacrtajmo krug koji e diktirati veliinu spirale. Ubacimo referentnu ravan na gornju
povrinu boce.



17. Selektujmo sada gornju povrinu grla boce i postavimo distancu na 12 mm.

87


18. Postavimo novu skicu na ravan koju smo upravo kreirali i nacrtajmo krug prenika,
recimo 12 mm.



19. Napustimo skicu i izaberimo alatku Helix (meni Curves).

88


20. Postavimo parametre koji su priblinih vrednosti onima datim na sledeoj slici. Dobili
smo putanju zavojnice.



21. Kreirajmo novu skicu na desnoj ravni (Right Plane).

89


22. Aktivirajmo desni prikaz (Right Side) i zumirajmo donji deo grla (vrata) boce, tj. poetak
spirale i kreirajmo novu skicu koja je koincidentna sa donjom ivicom i dimenzija kao to je
prikazano na sledeoj slici.



23. Napustimo skicu i izaberimo alatku Swept Boss/Base.

90


24. Selektujmo sada skicu koju smo napravili u koraku 22 za profil i spiralu.



25. Selektujmo OK i zavojnica je kompletna.

91


Sada moemo snimiti bocu da bi je kasnije koristili kod sklapanja sklopa.

26. Pokrenimo novi dokument dela i kreirajmo novi deo i postavimo novu skicu na gornju
(Top) ravan. To je poetak zatvaraa boce.

27. Kreirajmo krug sa centrom u koordinatnom poetku i prenika 14 mm (ne odgovara grlu
boce koju smo prethodno kreirali).



28. Izvucimo krug navie za 12 mm.

92


29. Oborimo gornju ivicu sa radijusom od 1 mm.



30. Iskoristimo alatku Shell da izdubimo zatvara sa donje strane. Neka debljina zida bude
1 mm.

93


31. Postavimo novu skicu na donji rub zatvaraa (selektovanjem donjeg prstena).



32. Nacrtajmo krug prenika 12,5 mm koji e biti osnova za spiralu.

94


33. Napustimo skicu i kreirajmo spiralu visine 12 mm i sa 5 obrta (Revolutions) i poetnim
uglom 0 stepeni i smerom Clockwise.



34. Kreirajmo novu skicu na desnoj ravni (Right Plane), aktivirajmo pogled Right Side i
rotirajmo deo tako da moemo da vidimo donji deo sa poetkom spirale.

95


35. Selektujmo unutranji krug donjeg ruba i kliknimo na alatku Convert Entities (na kartici
Sketch).



36. Aktivirajmo desni pogled (Right View) i uoimo ubaenu crnu liniju. Ona pokazuje gde
je unutranji zid. Kreirajmo istu (ili slinu) zavojnicu kao kod boce. Donja taka zavojnice i
ivica unutranjeg zida treba da se poklope (coincident).

96


37. Obriimo horizontalnu liniju tako da ostane samo profil navoja.



38. Napustimo skicu i aktivirajmo alatku Sweep. Ponovo selektujmo profil i spiralu i
kliknimo na OK. (Voditi rauna kod pripreme da profil bude na poetku spirale.)

97


39. Zatvara je definisan i preostaje da ga postavimo na (naspram) bocu.



40. Otvorimo sada fajl sklopa (Assembly File).

98


41. Pronaimo fajl sa bocom i ubacimo u sklop (Part/Assembly to Insert i dugme Browse).



42. Sada aktivirajmo alatku Insert Components.

99


43. Pronaimo zatvara i postavimo ga na scenu.



44. Da bismo uparili elemente sklopa koristimo alatku Mate.

100


45. Kliknimo miem na alatku Mate i selektujmo unutranju ivicu vrata/grla boce a zatim
spoljamnju ivicu zatvaraa.



46. Automatski se obavlja uklapanje.

101




47. Ukoliko nije postignuto eljeno uklapanje treba pokuati sa izborom nekih drugih ivica i
definisanjem pogodnijih relacija.

102




Uklapanje zatvaraa odgovarajuih dimenzija.
103





104