Узгајање рибе
Узгајање рибе или рибарство обухвата гајење рибе у комерцијалним резервоарима или оградама, попут рибњака, обично за храну. То је главни облик аквакултуре, док друге методе могу потпасти под марикултуру. Објект који ослобаша младунце рибе у дивљину ради рекреативног риболова или као допуна природним резервама врста генерално се назива мрестиште рибе. Широм света најважније врсте рибе које се производе у узгоју рибе су шаран, тилапија, лосос и сом.[1]
Потражња расте за рибом и рибљим протеинима, што је резултирало широко распрострањеним преокомерним ловом у дивљом стаништима. Кина обезбеђује 62% светске узгајане рибе.[2] Од 2016. године више од 50% хране из мора произведено је путем аквакултуре.[3] У последње три деценије, аквакултура је била главни покретач развоја рибарства и аквакултурне продукције, са просечним растом од 5,3 одсто годишње у периоду 2000–2018, достижући рекордних 82,1 милиона тона у 2018. години.[4]
Узгој месождерских риба, попут лососа, не смањује увек притисак на дивља рибља станишта. Месоједне узгајане рибе обично се хране рибљом храном и рибљим уљем издвојеним из дивљих крмних риба. Глобални приноси узгоја рибе из 2008. године према подацима ФАО износили су 33,8 милиона тона са вредношћу од око 60 милијарди америчких долара.[6]
Главне врсте
[уреди | уреди извор]Врста | Окружење | Тонажа (милиона) |
Вредност (УС$ милијарди) |
---|---|---|---|
Бели амур | Свежа вода | 5,23 | 6,69 |
Бели толстолобик | Свежа вода | 4,59 | 6,13 |
Обични шаран | Свежа вода | 3,76 | 5,19 |
Нилска талапија | Свежа вода | 3,26 | 5,39 |
Толстолобик сиви | Свежа вода | 2,90 | 3,72 |
Катла (Индијски шаран) | Свежа вода | 2,76 | 5,49 |
Караш | Свежа вода | 2,45 | 2,67 |
Атлантски лосос | Морска вода | 2,07 | 10,10 |
Рохо лабео | Свежа вода | 1,57 | 2,54 |
Млечна риба | Морска вода | 0,94 | 1,71 |
Дужичаста пастрмка | Свежа вода брактична вода Морска вода |
0,88 | 3,80 |
Вучангова деверика | Свежа вода | 0,71 | 1,16 |
Црни амур | Свежа вода | 0,50 | 1,15 |
Северни змијоглав | Свежа вода | 0,48 | 0,59 |
Амурски сом | Свежа вода | 0,41 | 0,55 |
Категорија
[уреди | уреди извор]Аквакултура користи локалну фотосинтетичку производњу (екстензивна) или рибу која се храни спољном храном (интензивно).
Интензивна аквакултура
[уреди | уреди извор]Параметар | Оптимална вредност |
---|---|
Киселост | пХ 6–9 |
Арсен | < 440 µг/L |
Алкалност | > 20 мг/L (ас ЦаЦО3) |
Алуминијум | < 0.075 мг/L |
Амонијак (нејонизован) | < 0.02 мг/L |
Кадмијум |
|
Калцијум | > 5 мг/L |
Угљен диоксид | < 5–10 мг/L |
Хлорид | > 4.0 мг/L |
Хлорин | < 0.003 мг/L |
Бакар |
|
Гасно суперзасићење |
|
Водоник сулфид | < 0.003 мг/L |
Гвожђе | < 0.1 мг/L |
Олово | < 0.02 мг/L |
Жива | < 0.0002 мг/L |
Нитрат | < 1.0 мг/L |
Нитрит | < 0.1 мг/L |
Кисеоник |
|
Селен | < 0.01 мг/L |
Укупне растворене материје | < 200 мг/L |
Укупне суспендоване материје | < 80 НТУ преко нивоа амбијента |
Цинк | < 0.005 мг/L |
У оваквим системима производња рибе по јединици површине може се повећати по жељи, све док се обезбеди довољно кисеоника, свеже воде и хране. Због захтева за довољно свеже воде, масивни систем за пречишћавање воде мора бити интегрисан у рибогојилиште. Један од начина да се то постигне је комбиновање хидропонске хортикултуре и третмана воде, погледајте доле. Изузетак од овог правила су кавези који се постављају у реку или море, чиме се рибљи принос допуњује довољном количином кисеоника. Неки еколози имају низ примедби на ову праксу.
Трошкови инпута по јединици тежине рибе су већи него у екстензивном узгоју, посебно због високе цене хране за рибе. Она мора да садржи много већи ниво протеина (до 60%) од сточне хране и уравнотежен састав аминокиселина. Ови већи захтеви за нивоом протеина су последица веће ефикасности хране за водене животиње (већи коефицијент конверзије хране [ФЦР], односно кг хране по кг произведене животиње). Рибе као што је лосос имају ФЦР око 1,1 кг хране по кг лососа,[8] док су пилићи у распону од 2,5 кг хране по кг пилића. Рибе не користе енергију да би се загрејале, елиминишући неке угљене хидрате и масти из исхране, потребне да обезбеде ову енергију. Ово се, међутим, може надокнадити нижим трошковима земљишта и вишим нивоом производње који се може постићи због високог нивоа контроле инпута.
За високо вредне врсте користе се рециклажни системи аквакултуре веома високог интензитета (РАС, такође и рециркулациони системи аквакултуре), где се контролишу сви производни параметри. Рециклирањем воде мало се троши по јединици производње. Међутим, процес има високе капиталне и оперативне трошкове. Веће структуре трошкова значе да је РАС економичан само за производе високе вредности, као што су матичњак за производњу јаја, прстаци за операције аквакултуре у мрежи, производња јесетри, истраживачке животиње и неке посебне тржишне нише као што је жива риба.[9][10]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Сплавови са колибом и подводним кавезом за узгој рибе у близини Ми Тоа, Вијетнам
-
Транспортни бродови усидрени код фабрике за прераду рибе, Ми То
-
Комунално Запотешко рибогојилиште у Истлан де Хуарезу, Мексико
-
Рибарски комплекс, поред Рио Бранка, Бразил
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Wорлд аqуацултуре продуцтион оф фисх, црустацеанс, моллусцс, етц., бy принципал специес ин 2013 ФАО Yеарбоок оф Фисхериес Статистицс 2014
- ^ http://www.ftai.com/article.htm#FFNsep14 Архивирано 2014-11-08 на сајту Wayback Machine>
- ^ Аqуацултуре, Оффице оф. „Басиц Qуестионс абоут Аqуацултуре :: Оффице оф Аqуацултуре”. www.нмфс.ноаа.гов. Приступљено 2016-06-09.
- ^ Wорлд Фоод анд Агрицултуре – Статистицал Yеарбоок 2020. Роме: ФАО. 2020. ИСБН 978-92-5-133394-5. С2ЦИД 242794287. дои:10.4060/цб1329ен.
- ^ Wорлд Фоод анд Агрицултуре – Статистицал Yеарбоок 2021. www.фао.орг (на језику: енглески). 2021. ИСБН 978-92-5-134332-6. С2ЦИД 240163091. дои:10.4060/цб4477ен. Приступљено 2021-12-13.
- ^ „ФАО Фисхериес & Аqуацултуре”. www.фао.орг. Приступљено 2022-08-02.
- ^ "Стресс анд Пхyсиологy" Архивирано 2011-08-16 на сајту Wayback Machine Бy Др. БиИл Крисе ат Боземан Тецхнологy Центер, анд Др. Гарy Wедемеyер ат Wестерн Фисхериес Ресеарцх Центер. Јануарy 2002
- ^ Торриссен, Оле; et al. (2011). „Атлантиц Салмон (Салмо Салар): Тхе 'Супер-Цхицкен' Оф Тхе Сеа?”. Ревиеwс ин Фисхериес Сциенце. 19 (3): 257—278. С2ЦИД 58944349. дои:10.1080/10641262.2011.597890.
- ^ Wеавер, D Е (2006). „Десигн анд оператионс оф фине медиа флуидизед бед биофилтерс фор меетинг олиготропхиц wатер реqуирементс”. Аqуацултурал Енгинееринг. 34 (3): 303—310. дои:10.1016/ј.аqуаенг.2005.07.004.
- ^ Авнимелецх, Y; Коцхва, M; et al. (1994). „Девелопмент оф цонтроллед интенсиве аqуацултуре сyстемс wитх а лимитед wатер еxцханге анд адјустед царбон то нитроген ратио.”. Исраели Јоурнал оф Аqуацултуре Бамидгех. 46 (3): 119—131.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бенсон, Тесс. „Адванцинг Аqуацултуре: Фисх Wелфаре ат Слаугхтер” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2011-07-21. г. Приступљено 2011-06-12.
- Yуе, Степхание. „Ан ХСУС Репорт: Тхе Wелфаре оф Фармед Фисх ат Слаугхтер” (ПДФ). Хумане Социетy оф тхе Унитед Статес. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 07. 2010. г. Приступљено 2011-06-12.
- Еуропеан Фоод Сафетy Аутхоритy (2004). „Опинион оф тхе Сциентифиц Панел он Анимал Хеалтх анд Wелфаре он а реqуест фром тхе Цоммиссион релатед то wелфаре аспецтс оф тхе маин сyстемс оф стуннинг анд киллинг тхе маин цоммерциал специес оф анималс”. Тхе ЕФСА Јоурнал. 2 (7): 45. дои:10.2903/ј.ефса.2004.45.
- Хåстеин, Т (2004), „Анимал wелфаре иссуес релатинг то аqуацултуре”, Процеедингс оф тхе Глобал Цонференце он Анимал Wелфаре: ан ОИЕ Инитиативе (ПДФ), стр. 219—31, Архивирано из оригинала (ПДФ) 2012-03-25. г., Приступљено 2011-06-12
- Јхингран ВГ (1987) Интродуцтион то Аqуацултуре Нигериан Институте фор Оцеанограпхy анд Марине Ресеарцх, ФАО, Роме.
- D. Р. (1993). Аqуацултуре Траининг Мануал (2нд изд.). Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-85238-194-6.
- Манци, Билл. „Фисх Фарминг Неwс--Аqуацултуре продуцтион реацхес неw хеигхтс”. Архивирано из оригинала 2014-07-01. г. Приступљено 2013-11-07.
- Беверидге, Малцолм (1984) Цаге анд Пен фисх фарминг: Царрyинг цапацитy моделс анд енвиронментал импацт ФАО Фисхериес тецхницал папер 255, Роме. ISBN 92-5-102163-5
- Бјорндал, Тронд (1990) Тхе Ецономицс оф Салмон Аqуацултуре. Wилеy-Блацкwелл. ISBN 978-0-632-02704-0
- Coimbra, João (1. 1. 2001). Modern Aquaculture in the Coastal Zone: Lessons and Opportunities. IOS Press. стр. 32—. ISBN 978-0-9673355-6-8.
- Harris, Graeme; Milner, Nigel (12. 3. 2007). Sea Trout: Biology, Conservation and Management. Wiley. стр. 18—. ISBN 978-1-4051-2991-6.
- Heen K., Monahan R. L. and Utter F. (1993) Salmon Aquaculture, Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-85238-204-2
- Кнапп Г., Рохеим C. А. анд Андерсон Ј. А. (2007) Тхе Греат Салмон Рун: Цомпетитион бетwеен Wилд анд Фармед Салмон Репорт оф тхе Институте оф Социал анд Ецономиц Ресеарцх, Университy оф Аласка Анцхораге. ISBN 0-89164-175-0.
- Лустиг, Б. Андреw; Бродy, Баруцх А.; МцКеннy, Гералд П. (1. 11. 2008). Алтеринг Натуре: Волуме II: Религион, Биотецхнологy, анд Публиц Полицy. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 321—. ИСБН 978-1-4020-6923-9.
- Помероy Р., Браво-Урета Б. Е., Солис D. анд Јохнстон Р. Ј. (2008) "Биоецономиц моделлинг анд салмон аqуацултуре: ан овервиеw оф тхе литературе" Интернатионал Јоурнал оф Енвиронмент анд Поллутион 33(4) 485–500.
- Qуинн, Тхомас П. (2005). Тхе Бехавиор анд Ецологy оф Пацифиц Салмон анд Троут. Америцан Фисхериес Социетy. стр. 18—. ИСБН 978-0-295-98457-5.
- Бритисх Цолумбиа Салмон Фарминг Ассоциатион, "Дид yоу Кноw" [1]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- NOAA Aquaculture Website
- FAO Fisheries Department Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2008) and its SOFIA report Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2010) on fisheries and aquaculture
- Coastal Alliance for Aquaculture Reform Coalition of environmental groups, scientists and First Nations opposed to current salmon farming practices
- Ethical concerns about the conditions on fish farms
- The Pure Salmon Campaign website Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2010)
- Tropical Fish Farming in Florida
- Nature's Subsidies to Shrimp and Salmon Farming