[go: up one dir, main page]

Prijeđi na sadržaj

1991

Izvor: Wikipedija
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1960-e  1970-e  1980-e  – 1990-e –  2000-e  2010-e  2020-e
Godine: 1988 1989 199019911992 1993 1994
1991. po kalendarima
Gregorijanski 1991. (MCMXCI)
Ab urbe condita 2744.
Islamski 1411–1412.
Iranski 1369–1370.
Hebrejski 5751–5752.
Bizantski 7499–7500.
Koptski 1707–1708.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 2046–2047.
Shaka Samvat 1913–1914.
Kali Yuga 5092–5093.
Kineski
Kontinualno 4627–4628.
60 godina Yin Metal Koza
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11991.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1991 (MCMXCI) bila je, po gregorijanskom kalendaru, redovna godina koja počinje u utorak, 991. godina po redu u 2. mileniju, 91. godina u 20. veku i 2. godina u deceniji 1990-ih godina. Ova se godina obično smatra poslednjom godinom Hladnog rata, koji je počeo 1940-ih. Te godine Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika raspao se na petnaest nezavisnih država. Uz dozvolu Ujedinjenih nacija, koalicione snage sastavljene od 34 države vodile su rat protiv Iraka, koji je u Avgustu 1990. napao i okupirao Kuvajt. Taj će se sukob nazvati Prvim zalivskim ratom i označiće početak dugotrajnog i snažnog vojnog prisustva Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom Istoku.

U jugoistočnoj Evropi, konflikt između vlasti različitih jugoslovenskih republika prerastao je u oružane sukobe i rezultirao raspadom. Hrvatska i Slovenija proglasile su nezavisnost, a Makedonija i Bosna i Hercegovina objavile su da ih u tome nameravaju slediti. Krajem godine poslednji jugoslovenski premijer Ante Marković podneo je ostavku. U međuvremenu su se dogodili i prvi ratni zločini, koji su te godine kulminirali nakon pada Vukovara.

Na polju filma, 1991. godina donijela je nekoliko znakovitih ostvarenja. Film The Silence of the Lambs s Anthonyjem Hopkinsom i Jodie Foster pomeo je konkurenciju na dodjeli Oscara te je postao prvi horor film u historiji nagrađen nagradom za najbolji film. Iste godine, Oliver Stone izdaje svoj kultni film JFK, koji analizira situaciju nakon atentata na predsjednika Kennedyja, s Kevinom Costnerom, braća Coen ostvaruju svoj prvi pravi uspjeh s filmom Barton Fink dok je na polju animiranog filma nesumnjivo najznakovitije izdanje Disneyjev Beauty and the Beast. Najuspješnije muzičko ostvarenje te godine bila je balada "(Everything I Do) I Do it For You" Bryana Adamsa, a među pet najuspješnijih pjesama te godine spadaju i "Wind of Change" grupe Scorpions i alternativna rock pjesma "Losing My Religion" benda R.E.M. Na Eurosongu održanom u Rimu pobjedila je Švedska.

1991:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji

[uredi | uredi kod]

Januar/Siječanj

[uredi | uredi kod]
  • 1. 1. - Devalvacija dinara sa 7 na 9 za nemačku marku.
  • 1. 1. - Prvog dana Nove godine u Jugoslaviji poskupeo benzin.[1]
  • 4. 1. - Osnovan Sekretarijat unutrašnjih poslova Krajine, na čelu sa Milanom Martićem.
  • 6. 1. - Sadam Husein pozvao sve Arape i Muslimane u sveti rat. Badnjak na Crvenom trgu u Moskvi.[1]
  • 8. 1. - Savezni zvaničnici izjavili da je srpska skupština 28. 12. odobrila upad u monetarni sistem (izdavanje novog novca u vrednosti 1,8 milijardi dolara), Svetska banka upozorava da bi zemlja mogla ostati bez kredita[2][3].
  • 8. 1. - Zagrebačka "Astra" uvezla 36 000 kalašnjikova.[1]
  • 9. 1. - Predsjedništvo SFRJ usvojilo Naredbu kojom izričito naređuje rasformiranje svih nelegalnih oružanih sastava na teritoriji Jugoslavije (prvi rok 19. 1., zatim 21, Slovenija i Hrvatska kažu da su njihovi sastavi legalni).
  • 9. 1. - Rezolucija muslimanskih intelektualaca Bosne i Hercegovine - ističe se "zasebnost i suverenost" Muslimana i "posebni značaj" SDA[4].
  • 10. 1. - Na sastanku Predsedništva, republičkih lidera i saveznog premijera, Slobodan Milošević zvanično izjavio da će zahtevati promenu granica ako Jugoslavija postane konfederacija nezavisnih republika[5].
  • 11. 1. - Slobodan Milošević položio zakletvu i postao predsednik Republike. Najtopliji dan u Beogradu za poslednje 103 godine - 18 °C.[1]
  • 11. 1. - Konstituisana višestranačka skupština u Srbiji.
  • 11 - 13. 1. - Siječanjski događaji u Litvi - u neuspjeloj intervenciji sovjetske vojske gine 14 civila.
  • 12. 1. - Kongres SAD predsjedniku George H.W. Bushu odobrio upotrebu vojne sile u svrhu istjerivanja iračkih snaga iz Kuvajta, čime su stvoreni preduvjeti za formalni početak zaljevskog rata.
  • 13. 1. - Jugoslovenski vaterpolisti osvojili svetsko zlato u Pertu, Australija.
  • 14. 1. - Savezni ustavni sud poništio ključne delove slovenačke deklaracije suvereniteta i srbijanski zakon kojim se uvode prepreke na trgovinu sa Slovenijom i Hrvatskom.
  • 17. 1. - Zaljevski rat počinje intenzivnim bombardiranjem iračkih ciljeva ("Pustinjska oluja"); istog dana Irak ispaljuje prve Scudove na Izrael.
  • 17. 1. - Harald V je novi kralj Norveške.
  • 19. 1. - Povišena gotovost slovenačke i hrvatske policije/redarstva i teritorijalne obrane, raspoređeni oko ključnih objekata.
  • 20. 1. - Prijedlog "vojnog pakta" između Slovenije i Hrvatske[6] - u slučaju intervencije JNA u bilo kojoj republici, obe će proglasiti nezavisnost (objavljeno 8. 2.).
  • 21. 1. - Film "Ples sa vukovma" dobitnik "Zlatnog globusa".[1]
  • 22. 1. - Irak bombardovao Tel Aviv. Žestoke borbe u Zalivu.[1]
  • 22. 1. - Pošto je rok za predaju oružja prošao, Predsedništvo SFRJ kaže da su neosnovani strahovi od sukoba vojske i Slovenije i Hrvatske - ovlašćuje vojne sudove da sprovode odluku, prema pojedincima.[7]
  • 23. 1. - Savezni sekretarijat narodne odbrane upozorava Hrvatsku da će povisiti borbenu gotovost za sprovođenje naređenja vojnih sudova, ako se ne raspuste specijalne jedinice.
  • 24. 1. - Hrvatska odbija razoružati svoju paravojnu policiju, uprkos prijetnji JNA[8], vojska je navodno već u povišenoj gotovosti, Tuđman je otkazao sastanak sa Miloševićem, zakazan za sutradan.[9]
  • 24. 1. - Tajni sastanak Milošević-Kučan - Slovenija može napustiti SFRJ[10], Srbi imaju pravo živjeti u jednoj državi[11].
Martin Špegelj (2011)
  • 25. 1. - TV Beograd emitovala tajni film u kome se iznose tvrdnje o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku, planiranju napada na oficire JNA i vođenju nemilosrdnog rata ("afera Špegelj")[12].
  • 25. 1. - Makedonsko Sobranje usvojilo deklaraciju o suverenosti.
  • 25 - 26. 1. - U Beogradu održan sastanak saveznog Predsedništva i hrvatskog vođstva - obostranim ustupcima izbegnut konflikt[13] - "demobilizacija" rezervne hrvatske policije i snižavanje gotovosti JNA.[14] Miting podrške vladi u Zagrebu.
  • 26. 1. - Monika Seleš najmlađa pobednica Australian Open-a (ovo je godina njene dominacije).
  • 27. 1. - Boris Beker pobednik "gren slem" turnira u Australiji.[1]
  • 26. 1. - U Somaliji zbačen Mohamed Siad Barre - ovo je i pad Somalske Demokratske Republike, nacionalne vlade praktično neće biti do 2006.
  • 30. 1. - Vojni sud izdao nalog za privođenje Martina Špegelja, hrvatskog ministra obrane; Hrvatska smatra da su optužbe isfabrikovane.
  • 30. 1. - Puštene u opticaj novčanice od 1000 dinara. Rat u Zalivu se nastavlja.[1]
  • 31. 1. - Hrvatska delegacija napustila proširenu sednicu Predsedništva SFRJ jer se "nastavlja pritisak JNA".

Februar/Veljača

[uredi | uredi kod]
Zalivski rat
  • 1. 2. - Iz Sabora Hrvatske se povuklo 11 zastupnika srpske nacionalnosti.
  • 2. 2. - JNA i Predsedništvo, odnosno predsedavajući Jović, kažu da Hrvatska nije ispunila obećanje da će razoružati policijsku rezervu i uhapsiti Špegelja. Mitinzi Srba u Kninu i Belom Manastiru, zabranjen u Vukovaru. Tuđman mu odgovara 5-og, naziva ga "
  • 2. 2. - Kancelarija mađarskog premijera potvrdila da je jedna mađarska firma isporučila malu pošiljku mašinki u Jugoslaviju (Hrvatsku) prethodnog oktobra, prema porudžbini iz treće zemlje[15][16]. Mađarski parlament 12-tog odbija dalje ispitivanje stvari.
  • 4. 2. - U Beogradu osnovana Delta holding.
  • 6. 2. - U Japanu je izdata uticajna arkadna borilačka igra Street Fighter II.
  • 7. 2. - Mađarska priznala isporuku "kalašnjikova" Hrvatskoj.[1]
  • 7. 2. - Na sednici proširenog Predsedništva SFRJ u Beogradu Janez Drnovšek izjavio da će Slovenija i formalno pokrenuti postupak "razdruživanja" od Jugoslavije. Na primedbu Vasila Tupurkovskog da "u slučaju izlaska iz Jugoslavije makar jedne republike, SFRJ više ne postoji", Milošević odgovara "Malo morgen!"[17].
  • 7. 2. - Položio zakletvu Jean-Bertrand Aristide, prvi demokratski izabran predsednik Haitija.
  • 7. 2. - Privremena IRA izvela minobacački napad na 10 Downing Street, sedište britanskog premijera, tokom zasedanja vlade - niko od njih nije povređen.
  • 8. 2. - Treća runda međurepubličkih razgovora okončana bez rezultata, Tuđman i Mesić bojkotovali zbog mitinga žena ispred zgrade u kojem su održavani. Slovenački predsednik napustio sastanak, zahteva razgovore o razdruživanju federacije - napušta koncept konfederacije.[18]
  • 9. 2. - U Litvaniji glasali za nezavisnost.
  • 11. 2. - Dragutin Zelenović postao predsednik Vlade Srbije.[1]
  • 12. 2. - U bombardovanjima Bagdada poginule hiljade ljudi.[1]
  • 13. 2. - Na četvrtoj rundi međurepubličkih pregovora Slovenija i Hrvatska traže transformaciju u savez suverenih država u roku od četiri meseca.
  • 13. 2. - Pametnim bombama uništeno sklonište sa više stotina ljudi u Bagdadu - mislilo se da je to vojni objekt.
  • 14. 2. - Hrvatski mupovci upali u Titovu Korenicu.[1]
  • 15. 2. - Osnovana Višegradska grupa - Mađarska, Čehoslovačka i Poljska.
  • 16. 2. - Dolazak specijalnih jedinica MUP Hrvatske na podrucje Plitvičkih jezera izazvao brojne proteste i negodovanje lokalnog srpskog stanovništva[17].
  • 16. 2. - Komentator Dnevnika TV Beograd, Slavko Budihna, optužio SPO da sarađuje i "sa krajnjom profašističkom i proustaškom Hrvatskom" (na osnovu Vukovog pisma Tuđmanu)[19].
  • 20. 2. - Slovenački parlament usvojio amandmane koji mu omogućuju preuzimanje saveznih funkcija i Rezoluciju o disocijaciji od Jugoslavije (prvi konkretni koraci ka nezavisnosti)[20].
  • 20. 2. - Pošto TV Beograd nije želela dati demanti na komentar od 16. 2., SPO poziva na okupljanje 9. marta ("TV Bastilju moramo da oslobodimo"); pridružiće se i druge stranke, glavni zahtevi nepristrasnost TV Beograd i smena Dušana Mitevića, Sergeja Šestakova, Predraga Vitasa, Slavka Budihne i Ivana Kriveca[19].
  • 20. 2. - Oko 100.000 ljudi u Tirani podržava studente koji štrajkuju glađu, srušena statua Envera Hodže.
  • 21. 2. - Bajaga, Hari Mata Hari, Dragana Mirković, Haris Džinović dobitnici "Oskara popularnosti" RTV revije.[1]
  • 21. 2. - Hrvatski sabor jednoglasno za Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SFR Jugoslavije i prednost republičkih nad saveznim zakonima.
  • 22. 2. - Peta runda jugoslovenskih razgovora, u Sarajevu.
  • 23. 2. - Iran na kolenima. Buš dao ultimatum Sadamu Huseinu.[1]
  • 23. 2. - Osnovana Srpska radikalna stranka (Šešeljev Srpski četnički pokret i Nikolićeva frakcija Narodne radikalne stranke).
  • 24 - 28. 2. - Operacija Pustinjska sablja ili "100-časovni rat" - oslobođenje Kuvajta.
  • 25. 2. - Od komada iračkog skada poginulo 29 američkih vojnika u kasarni u Dhahranu, Saudi Arabija.
  • 26. 2. - Irački predsjednik Saddam Hussein objavio povlačenje iračkih snaga iz Kuvajta - u povlačenju se pale naftne bušotine.
  • 26. 2. - Hrvatski ministar obrane gen-puk. Martin Špegelj optužen pred zagrebačkim vojnim sudom za oružanu pobunu - hrvatske vlasti odbijaju saradnju[21].
  • 27. 2. - U parlamentu BiH srpski poslanici ne dozvoljavaju donošenje "Deklaracije o državnoj suverenosti i nedjeljivosti Republike Bosne i Hercegovine"; Izetbegović izjavio da bi "zbog suverene Bosne žrtvovao mir"[22].
  • 28. 2. - Srpsko nacionalno vijeće i Izvršno vijeće SAO Krajine usvojili Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SAO Krajine i ostanku u Jugoslaviji, "odnosno u zajedničkoj državi sa republikom Srbijom i Crnom Gorom, kao i sa srpskim narodom u republici Bosni i Hercegovini"[17].

Mart/Ožujak

[uredi | uredi kod]
Pakrac, mjesto okršaja
  • 1. 3. - Sastanak u Beogradu, Tuđman nije došao jer kaže da mu se preti hapšenjem (savezni tužilac je protumačio Tuđmanovo pismo Bushu od 24. 1. kao poziv stranoj sili, što bi omogućilo optužbu za veleizdaju).[23]
  • 2. 3. - Okršaj u Pakracu: hrvatski specijalci povratili kontrolu nad policijskom stanicom u Pakracu, u Beogradu se izveštava o poginulima; JNA poslata da razdvaja strane.
  • 2. 3. - Nakon okupljanja podjeljeno oružje iz policijske stanice u Bileći Srbima koji su registrirani kao pripadnici pričuvnog sastava[24].
  • 3. 3. - U Los Angelesu bijeli policajci premlaćuju crnog prijestupnika Rodneya Kinga, a što je zabilježeno video-kamerom.
  • 3. 3. - Hrvatske snage se povlače iz Pakraca.
  • 3. 3. - Letonija i Estonija glasaju za nezavisnost od SSSR.
  • 7. 3. - Slovenački zakon omogućuje tamošnjim regrutima da izbegnu službu u JNA[25].
  • 8. 3. - Albanci beže brodovima za Italiju.[1]
  • 9. 3. - Velike demonstracije u Beogradu, u organizaciji SPO i ostale opozicije protiv Miloševićevog režima, povodom pristrasnosti TV Beograd. SUP nije dozvoljavao okupljanje na Trgu Republike (već na Ušću). Dolazi do nereda na više mesta u gradu u kojima su dve osobe izgubile život. Uveče je uhapšen lider SPO-a Vuk Drašković (pušten 12. 3.), na gradske ulice izašli tenkovi JNA.
  • 9. 3. - Izbor za predstavnika za "Pesmu Evrovizije" na poslednjoj "Jugoviziji" održanoj u Sarajevu.[26]
  • 10. 3. - Okupljanje u beogradskom Studentskom gradu, studenti uveče krenuli u stari Beograd, na Brankovom mostu bačen suzavac na njih. Demonstracije studenata kod Terazijske česme traju do 13-tog.
Terazijska česma, Beograd
  • 11. 3. - SPS organizovao miting na beogradskom Ušću. Studenti i građani i dalje na Terazijama.
Monika Seleš
  • 11. 3. - Monika Seleš prvi put na vrhu WTA liste - smenjuje se sa Štefi Graf do juna 1993.
  • 11 - 12. 3. - Vanredno zasedanje Skupštine Srbije, koje je opozicija napustila; smenjeni Mitević, Šestakov i Vitas, podneli ostavke Budihna i Krivec, anegdota o dedi i unuku...[27]; izabran Anketni odbor u vezi 9. marta (prihvaćena većina studentskih zahteva).
  • 13. 3. - Veliki miting opozicije na beogradskom Trgu Republike, koji prenosi televizija; oslobođeni Vuk Drašković prvi put pokreće skandiranje "Svi! Svi! Svi!" (uhapšeni da budu pušteni), zahteva se i ostavka vlade; studenti okončali proteste iza ponoći, nakon što je ministar policije Radmilo Bogdanović podneo ostavku.
  • 13. 3. - Eksplozija ispod novinskog kioska u Kninu rano ujutro,[28] i još nekoliko narednih dana.
  • 13. 3. - Američki ambasador Warren Zimmerman izjavljuje da SAD podržavaju ujedinjenu i demokratsku Jugoslaviju, ali "apsolutno ne" putem vojne intervencije i sile.[29]
  • 14. 3. - Okupljanje studenata i opozicije u Novom Sadu, traže ostavku pokrajinskog premijera Radomana Božovića i šefova pokrajinskih medija.[29]
  • 15. 3. - Sednica Predsedništva SFRJ 12. marta 1991.: posle trodnevne rasprave, Predsedništvo SFRJ, u funkciji Vrhovne komande oružanih snaga, sa 5:3 odbilo predlog vrha JNA o zavođenju vanrednog stanja na teritoriji SFRJ (ovlašćenje za gušenje etničkih konflikata, mobilizacija i poništavanje republičkih zakona protivnih saveznim).
  • 15. 3. - Zbog odbijanja plana JNA, Borisav Jović, predsednik Predsedništva SFRJ, podneo ostavku (sutradan i predstavnici Crne Gore (Nenad Bućin) i Vojvodine (Jugoslav Kostić).
  • 15. 3. - Međustranačko vijeće Republike Hrvatske donijelo zaključak o osnivanju Narodne zaštite.
  • 15. 3. - Nemačka i formalno nezavisna, nakon što su se četiri sile odrekle svih preostalih prava.
  • 16. 3. - Slobodan Milošević izjavio da Srbija neće priznavati savezno predsedništvo, zbog "antisrpske koalicije" drugih republika[30]. Na zatvorenom sastanku sa predsednicima opština iz Srbije izjavio: "Vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajuće formacije koje će nas učiniti... bezbednim..."[31] ("...A, ako treba da se tučemo, bogami ćemo da se tučemo!..."[32]).
  • 16. 3. - U Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj mobilizacija rezervne milicije i TO.
  • 16. 3. - Izvršno vijeće SAO Krajine donelo formalnu odluku o odvajanju iz Republike Hrvatske i poštovanju saveznih zakona[33].
  • 17. 3. - Referendum o očuvanju SSSR: učestvuje 9 od 15 republika, ubedljiva većina je "za".
  • 18. 3. - Skupština Srbije, umesto raspuštene kosovske skupštine, smenila Riza Sapunxhiu-a, kosovskog predstavnika u saveznom predsedništvu (koje time ostaje sa četiri člana i gubi kvorum).
  • 19. 3. - Slobodan Milošević razgovara sa studentima u Rektoratu. Peticija 200 srpskih glumaca, pisaca i filmskih radnika traži Miloševićevu ostavku, jer je "odabrao ratnu politiku".
  • 19. 3. - Saopštenje Vrhovne komande JNA: vojska se neće mešati u političke dogovore, niti dozvoliti međuetničke konflikte i promenu granica SFRJ.
Hrvatski željeznički muzej
  • 19. 3. - Osnovan Hrvatski željeznički muzej.
  • 20. 3. - Borisav Jović povukao ostavku (tj. srbijanska skupština je nije prihvatila[21]).
  • 20. 3. - Savezni parlament privremeno smanjio saveznu potrošnju sa 40 na 34% GNP, što je bio MMF-ov uslova za stendbaj kredit od 1 milijarde dolara, deo paketa od 3,4 milijarde pomoći za reforme.[34]
  • 21. 3. - Proširena sednica Predsedništva SFRJ (pored Miloševića, tu su i Kučan i Tuđman koji su pristali doći u Beograd).
  • 21. 3. - Za nove članove Predsedništva izabrani Branko Kostić (CG) i Sejdo Bajramović (Kosovo) umesto smenjenog Sapundžiua (oni i vojvođanski predstavnik potvrđeni 16. 5.).
  • 23. 3. - Srbija donela Zakon o vraćanju zemlje seljacima.[1]
  • 24. 3. - Koncert Majlsa Dejvisa u Centru "Sava".[1]
  • 25. 3. - Sastanak u Karađorđevu Miloševića i Tuđmana.
  • 25. 3. - 63. dodjela Oscara: najbolji film je Dances with Wolves, ukupno sedam nagrada od 12 nominacija.
  • 26. 3. - Osnovan Mercosur, zajedničko tržište juga Južne Amerike.
  • 27. 3. - Miting SPO i Ujedinjene opozicije u Beogradu, povodom 50-godišnjice puča 27. marta i protiv Miloševićevog režima.
  • 27. 3. - Krajinska milicija stigla u Plitvice.
  • 28. 3. - Sastanak republičkih lidera u Splitu, u vili Dalmacija. Tuđman se zalaže za labavi savez suverenih država ili razlaz, Milošević bi samo federaciju.
  • mart, krajem - Inicijativa za Srpski nacionalni savet (neki akademici, intelektualci, predstavnici stranaka iz Srbije, BiH), sastavljena Deklaracija o srpskom nacionalnom jedinstvu[35] (neuspešno, u septembru će biti osnovan Srpski sabor[36]).
Spomenik Josipu Joviću na Plitvicama

April/Travanj

[uredi | uredi kod]
Etnički sastav BiH
  • 1. 4. - Izvršno vijeće SAO Krajine donijelo u T. Korenici odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji i mobilizaciji (Skupština u Srbiji nije prihvatila odluku o priključenju)[21].
  • 3. 4. - Vijeće sigurnosti UN izglasalo rezoluciju o prekidu vatre u Zaljevskom ratu i zatražilo od Iraka da uništi oružje za masovno razaranje.
  • 5. 4. - Dan nakon dolaska iz Beograda sa Frankom Simatovićem, Kapetan Dragan preuzima komandu nad bazom krajiške milicije u Golubiću kod Knina (nastanak "Knindži", začetak JSO)[31].
  • 8. 4. - U Zagrebu, usled protesta ispred vojnog suda, odloženo suđenje u Martinu Špegelju, u odsustvu, i još sedmorici (počinje 18-og, sledećeg dana se proces Špegelju odvaja od ostalih, šest presuda 20. 5.).
  • 9. 4. -  Gruzija proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 9. 4. - Na Borovo Selo ispaljeno nekoliko raketa. Ostavka Radmila Bogdanovića ministra MUP-a Srbije.[1]
  • 11. 4. - Sastanak republičkih lidera na Brdu kod Kranja - dogovoreno da se do kraja maja sprovedu referendumi u republikama, osim Slovenije gde je on već sproveden (nije se došlo do datuma glasanja)[21].
  • 11. 4. - Veliki štrajk JAT-ovih radnika.[1]
  • 15. 4. - U Londonu osnovana Evropska banka za obnovu i razvoj. Savezni premijer Marković je razgovarao sa zapadnim liderima i dobio podršku za reforme i opstanak Jugoslavije.[38]
  • 16. 4. - U Srbiji zbog neisplaćenih plata štrajkuje 700.000 radnika; traže garantovani minimalac i ukidanje novih poreza - vlada odmah ispunjava zahteve[21].
  • 17. 4. - Slobodan Milošević posetio Hilandar uz hladan doček[39].
  • 18. 4. - Sastanak republičkih lidera u Ohridu: dogovoreno je referendumsko pitanje, ali sumnja se u korisnost istog.
  • 19. 4. - Marković pred Saveznom skupštinom: devalvacija dinara sa 9 na 13 za nemačku marku, predlaže plan reformi "11+3" koji podržava Zapad, ali ga odbacuju republike (Srbija, Hrvatska, Slovenija).[40]
Zbor narodne garde
"Kijevski strijeljani Isus"
  • 28. 4. - JNA blokira Kijevo pošto je hrvatska policija stigla sinoć - želi sprečiti sukobe sa susednim selima.
  • 29. 4. - Sastanak republičkih lidera na Cetinju, ne mogu se dogovoriti o načinu sprovođenja referenduma.
  • 29. 4. - Počela s emitovanjem beogradska Radio Politika.
  • 29. 4. - Ciklon pogađa Bangladeš, poginulo skoro 139 hiljada ljudi.
  • 30. 4. - Konstitutivna sednica skupštine SAO Krajine u Kninu, izabrana vlada, zakazan referendum.[41]

Maj/Svibanj

[uredi | uredi kod]
Spomenik žrtvama Sukoba u Borovom Selu
  • 2. 5. - Sukob u Borovom Selu u kome je ubijeno 12 hrvatskih policajaca i trojica Srba. JNA razdvaja strane ovde i u okolnim selima. Policajac Franko Lisica ubijen u Polačama kod Benkovca.
  • 2. 5. - Pucano je na helikopter potpredsednika Sabora Vladimira Šeksa, nakon posete Kijevu. Eksplozije u Pakracu.
  • 2. 5. - U Zadru i Šibeniku vandalizovana srpska imovina.
  • 3. 5. - Mošti Nikolaja Velimirovića iz SAD donesene u Beograd, a u Lelić kod Valjeva 12. 5.
  • 4. 5. - U Sotinu, sa barikade, ubijen jedan Srbin[42]. Niz incidenata sa pucnjavom i eksplozijama u više gradova Hrvatske sledeće noći, postavljaju se barikade po selima; Tanjug prenosi da je 200 izbeglica prešlo Dunav u Srbiju.[43]
  • 4. 5. - Šešeljevi četnici demonstriraju ispred Kuće cveća.
  • 4. 5. - Zvaničan datum nastanka JSO (Crvene beretke).
  • 4. 5. - Pesma Evrovizije u Rimu: poslednje učešće SFR Jugoslavije, Bebi Dol sa pesmom "Brazil" uzima pretposlednje mesto (pobedila Carola iz Švedske).
  • 5. 5. - Croatia Airlines ima prvi putnički let, na liniji Zagreb-Split.
  • 6. 5. - Na velikim demonstracijama u Splitu ispred tadašnje Komande Vojnopomorske oblasti, povodom blokade Kijeva, ubijen vojnik JNA Sašo Gešovski. SSNO Veljko Kadijević izjavljuje da je zemlja u stanju građanskog rata i proglašava borbenu gotovost[44], izjavljuje da će vojska odgovoriti na svaki napad, daje ultimatum saveznim i republičkim vlastima za očuvanje mira.
  • 6. 5. - Zamrznuta američka ekonomska pomoć Jugoslaviji i podrška za kredite u međunarodnim institucijama, povodom "oštre represije" albanske manjine i "destabilizacije Predsedništva" (na osnovu zakona od prošlog novembra)[44]; pomoć uslovno nastavljena 24. 5. uz upozorenja Srbiji.
  • 7. 5. - U Beogradu pozvani rezervisti[44]. Demonstranti u BiH i Makedoniji traže da se vojni rok služi u sopstvenoj republici.
  • 7 - 9. 5. - Kod Pologa blokirana motorizirana brigada JNA iz Mostara, propuštena nakon posredovanja predsednika Izetbegovića[45]. Jedna kolona je bila blokirana i kod Šuice.
  • 7. 5. - U Splitu masovne demonstracije hrvatskih nacionalista protiv JNA. Ubijen vojnik Saša Gešovski.[1]
  • 8. 5. - Hajduk osvaja posljednji Kup Jugoslavije u nogometu, pobjedom u Beogradu od 1-0 nad Crvenom zvezdom.
  • 8. 5. - Slovenački zakon zahteva od svojih građana da služe u Teritorijalnoj odbrani umesto u JNA.
  • 9. 5. - Treći dan sednice Predsedništva SFRJ sa republičkim liderima - JNA ovlašćena da sprovodi odluke za uspostavljanje mira i zaustavljanje etničkog nasilja: razoružavanje paravojnih jedinica i hrvatske rezervne policije. Tuđman, koji nije bio prisutan, odbija razoružanje policije i pregovore sa "teroristima".
  • 9. 5. - Patrijarh Pavle u Jasenovcu. Finale 43. YU kupa: Hajduk - Crvena Zvezda 1:0.[1]
  • 11. 5. - Osnovano Bošnjačko nacionalno vijeće Sandžaka (kasnije Dan Bošnjačke nacionalne zastave).
Rajiv Gandhi
  • 12. 5. - Referendum o statusu SAO Krajine, tj. o priključenju Srbiji i ostanku u Jugoslaviji. Krajiška skupština potom donosi odluku da je "teritorija Krajine deo državne teritorije Srbije".
  • 14. 5. - Televizija Beograd počela da emituje program preko satelita, za zapadnu Evropu, ali i zapadne delove Jugoslavije.
  • 15. 5. - Utopio se Vukašin Šoškoćanin ratni komandant Srba u Hrvatskoj.[1]
  • 15. 5. - "Srpski blok" u Predsedništvu SFRJ glasa protiv toga da Stjepan Mesić preuzme predsedavanje, Crna Gora uzdržana, četiri za (ponovo odbijeno 17-og).
  • 15. 5. - Édith Cresson prva žena premijer Francuske (do 1992).
  • 16. 5. - Savezna skupština odobrava nove članove Predsedništva SFRJ (Crna Gora, Vojvodina, Kosovo). Kosovsko-albanski, slovenački i hrvatski delegati napustili zasedanje zbog Sejde Bajramovića.
  • 17. 5. - Sejdo Bajramović, predstavnik Kosova, imenovan za koordinatora Predsedništva SFRJ. Predsednik SIV Ante Marković imenovao specijalni panel (kojeg Hrvatska odbacuje)[46].
  • 17. 5. - Skupština SAO Krajne donela odluku o prisajedinjenju Srbiji.[1]
  • 18. 5. - Somaliland se otcepio od Somalije (ostaje nepriznat).
Referendum o hrvatskoj samostalnosti
Konfrontacija JNA i TO u Pekrama
  • 23. 5. - Incident u slovenačkom kampu za obuku u Pekrama kod Maribora - nakon što su zadržana dvojica vojnika JNA, vojska tokom pregovora upala u bazu i odvela dvojicu slovenačkih oficira (ili oficira i trojicu pripadnika TO, u Mariboru[47]), koji su pušteni sutradan, nakon što su kasarnama isključeni struja i telefon[48]. (→ Pekrski dogodki (sl))
  • 23. 5. - Odluka predsjednika Republike Tuđmana, na osnovu rezultata referenduma: Republika Hrvatska ne ostaje u Jugoslaviji kao jedinstvenoj saveznoj državi (objavljeno 27. 5.)[49].
  • 24. 5. - Državni sekretar SAD Baker objavljuje nastavak pomoći SAD Jugoslaviji, ali osuđuje Srbiju zbog "gaženja prava" Albanaca na Kosovu i blokade Mesićevog izbora, otkazuje se osiguranje novih investicija u Srbiji.[50]
  • 24. 5. - Počinje Operacija Solomon - 14.325 etiopskih Jevreja prevezeno u Izrael.
  • 24 - 25. 5. - Tuđman u Rimu, susreti sa talijanskim liderima i kratka audijencija kod pape.
  • 25. 5. - Na saboru Srpske pravoslavne crkve: prevazilaženje raskola.[1]
  • 25. 5. - Policija likvidirala zagorskog ubojicu i odmjetnika Vinka Pintarića.
  • 26. 5. - Lauda Air let 004: u padu austrijskog aviona u Tajlandu poginulo 223 putnika i članova posade, uključujući troje Jugoslovena. Lokalci opljačkali poginule.
  • 27. 5. - Osnovana Zajednica opština istočne i stare Hercegovine (v. SAO Hercegovina).
  • 28. 5. - Prva smotra Zbora narodne garde na Stadionu NK Zagreb.
Pehar Kupa šampiona - FK Crvena Zvezda šampion Evrope
  • 29. 5. - FK Crvena Zvezda postala prvak Evrope u fudbalu u Bariju pobedivši Olimpik iz Marseja sa 5:3 posle izvođenja jedanaesteraca.
  • 29. 5. - Skupština SAO Krajine izabrala prvu vladu: premijer Milan Babić, ministar unutrašnjih poslova Milan Martić.
  • 29 - 30. 5. - Predsednik Komisije EZ Jacques Delors i Jacques Santer, luksemburški premijer i predsedavajući Saveta ministara EZ, u Beogradu - EZ je spremna da pomogne demokratizovanoj i reformisanoj Jugoslaviji[44] (navodno Slobodan Milošević i Franjo Tuđman odbili sporazum).
  • 30. 5. - Prva velika smjena straže na Markovu trgu - Predsjednička garda u stiliziranim povijesnim odorama. Sabor glasa za proglašenje pune nezavisnosti ako se do 30. juna ne nađe sporazum.

Jun/Juni/Lipanj

[uredi | uredi kod]
Pinatubo
  • 10. 6. - U Sarajevu osnovano Vijeće nacionalne obrane muslimanskog naroda s Patriotskom ligom kao svojim vojnim krilom[51].
  • 10. 6. - Darko Pančev sa 32 gola prvi strelac Evrope.[1]
  • 11. 6. - Koncert Boba Dilana u Zemunu.[1]
  • 12. 6. - Boris Jeljcin izabran za predsjednika Rusije (RSFSR).
  • 12. 6. - Tuđman, Izetbegović i Milošević razgovaraju u Splitu (i u Beogradu 19-og). Kadijević kaže da vojska hoće federaciju sa nepromenjenim granicama i ekonomskim reformama.
  • 13. 6. - Dobroslav Paraga u Ljubuškom proglasio "Nezavisnu državu Hrvatsku"[51].
  • 14. 6. - Željko Ražnatović Arkan osuđen u Hrvatskoj na pet godina zatvora i pušten da se do pravosnažnosti presude brani sa slobode - odlazi u Beograd[52].
  • 15. 6. - Ultraplinijska erupcija vulkana Pinatubo na Filipinima, druga najveća na kopnu u 20. veku - stradalo 800 ljudi, smatra se da je srednja temperatura na severnoj polulopti snižena za 0,5–0,6 stepeni.
  • 15. 6. - Nestašica nafte u svim rafinerijama.[1]
  • 16. 6. - Italija silom vraća albanske izbeglice.[1]
  • 16. 6. - Prikazana poslednja od 82 epizode "Boljeg života".
  • 17. 6. - Najtopliji jun u ovom veku - 35 °C. Invazija komaraca u Beogradu.[1]
  • 19-20. 6. - Sastanak KEBS-a u Berlinu - traži se mirno rešenje nesuglasica u Jugoslaviji, podržava se njen integritet[44].
  • 21. 6. - Američki državni sekretar James Baker u poseti Jugoslaviji, čiji integritet podržava. Razgovara sa saveznim i republičkim liderima - obeshrabren je; SAD neće priznati Sloveniju i Hrvatsku,[44] čiji lideri ne odustaju od nezavisnosti.
  • 24. 6. - Evropska zajednica i KEBS podržavaju jedinstvo Jugoslavije.
  • 24. 6. - Predsednik SIV Ante Marković pred Hrvatskim saborom poziva Sloveniju i Hrvatsku da zaustave planove za proglašenje nezavisnosti (opasnost "kolapsa društva").
Rat u Sloveniji
  • 25. 6. - Hrvatska i Slovenija proglašavaju nezavisnost od SFRJ, ostavljena mogućnost saveza sa ostalim republikama, kao nezavisnim državama (slovenački rok za proglašenje bio 26. 6.). Najavljeno povlačenje delegata iz Saveznog veća, ne i Veća republika i pokrajina. Srbija ne priznaje otcepljenje.
  • 26. 6. - Slovenačka milicija zauzela granične prelaze, tenkovi JNA su na putevima, avioni preleću gradove, aerodromi su zatvoreni. Savezna vlada smatra odluke o otcepljenju ništavnim, naređuje zauzimanje graničnih prelaza.
  • 26. 6. - Srpske snage napale stanicu milicije u Glini, poginuo policajac i dvojica civila, sukob i u Dvoru na Uni, JNA interveniše - narednih dana napeto na Baniji i Kordunu. U Bršadinu poginuo savezni policajac.[53]
  • 26. 6. - SPO odlučio da osnuje Srpsku nacionalnu gardu[54].
  • 27. 6. - Započinje Rat u Sloveniji. JNA krenula u oružanu akciju preuzimanja kontrole jugoslovenskih graničnih prelaza. Nad ljubljanskim naseljem Rožna dolina oboren helikopter JNA (prve žrtve - Toni Mrlak i Bojanče Sibinovski). U desetodnevnom ratovanju sa pripadnicima slovenačke teritorijalne odbrane poginule 62 osobe.
Desetodnevni rat
  • 27. 6. - Tenk gazi fiću u Osijeku (→ Fićo gazi tenka!).
  • 27. 6. - U Bosanskom Grahovu donesena Deklaracija o ujedinjenju Zajednice opština Bosanske krajine i SAO Krajine.
  • 27 - 28. 6. - Slučaj Holmec: okršaj JNA i TO Slovenije kod graničnog prelaza Holmec i mogući ratni zločin slovenačke strane.
  • 28. 6. - Dejstva Ratnog vazduhoplovstva u Sloveniji.
  • 28. 6. - Tenkovi JNA u Sloveniji. U borbama više mrtvih sa obe strane.[1]
  • 28. 6. - Za uveče dogovoreno primirje u Sloveniji, povratak u kasarne JNA (koja objavljuje da je ispunila zadatke), ali pucnjava se nastavlja.[44][54][55]. Poručnik JNA Dragan Bubalo ranjen i umro jer TO nije dozvolila prevoz helikopterom.
  • 28. 6. - Trojka EZ uveče u Jugoslaviji (Poos, de Michelis, Broek):[56] Stjepan Mesić da bude izabran za predsednika predsedništva SFRJ, odluke o nezavisnosti će biti zamrznute[57]. Petogodišnji program pomoći vredan 1,155 milijardi dolara će biti zamrznut ako ne bude sprovedeno primirje[58].
  • 29. 6. - Papa se izjašnjava protiv kršenja legitimnih aspiracija vojnom silom.
  • 29. 6. - Sukobi kod Osijeka i Mirkovaca.
  • 29. 6. - Ultimatum JNA Sloveniji, plan od 12 tačaka[59] - primirje, napuštanje graničnih prelaza i deblokada kasarni.
  • 29. 6. Eurobasket 1991. u Rimu - Jugoslavija prvak, Vlade Divac i Toni Kukoč u timu prvenstva.
  • 30. 6. - Vojislav Šešelj (SRS) izabran za narodnog poslanika (Borislav Pekić iz DS ostao u prvom krugu 16. 6.)[57].
  • 30. 6. - JNA poziva rezerviste,[57] u Sloveniji i Hrvatskoj se ne odazivaju.
  • 30. 6. - Premijer Marković objavljuje da je vojsci naređen povratak u kasarne.

Jul/Juli/Srpanj

[uredi | uredi kod]
  • 1. 7. - Stjepan Mesić, pod pritiskom Evropske zajednice, rano ujutro izabran za predsednika Predsedništva SFRJ[60]. Branko Kostić potpredsednik.[1]
  • 1. 7. - Ubijen Josip Reihl-Kir, šef osiječke policije.
  • 1. 7. - Formalno ukinut Varšavski pakt.
  • 1. 7. - Holandija predsedava Savetom Evropske zajednice (ministar ino. poslova Hans van den Broek).
  • 2. 7. - Nove borbe u Sloveniji, slovenačka TO napada JNA, Vazduhoplovstvo gađalo nekoliko ciljeva; načelnik generalštaba Adžić preti odmazdom za napade na vojsku; Mesić i Tupurkovski u Ljubljani: vojska će napasti ako trupe ne budu deblokirane; uveče primirje.
  • 2. 7. - Gomila u Zagrebu pokušava da zaustavi tenkovski konvoj, najmanje troje mrtvih (jedna tenkovska kolona se sutradan vratila).
  • 2. 7. - Roditelji vojnika JNA u Sloveniji upali u Narodnu skupštinu Srbije - traže da se regruti ne šalju u Sloveniju i Hrvatsku, sutradan putuju u Sloveniju[57][61]. "Vratite nam Decu!".[1]
  • 2. 7. - Evakuacija stranaca sa Jadrana.[1]
  • 3. 7. - Rano ujutru tenkovska kolona iz Beograda kreće auto-putem (do hrvatske granice)[61], na područje Belog Manastira i mađarske granice. U Sloveniji je primirje, većina JNA se vratila u kasarne, Slovenci zauzimaju napuštene granične prelaze.
  • 3. 7.? - Pismo predsednika SAD Dž. Buša predsedniku predsedništva Mesiću: SAD ne podržavaju upotrebu sile za očuvanje integriteta Jugoslavije, prihvatiće nezavisnost Slovenije i Hrvatske ako budu postignute mirno[58].
Hrvatska 1991.
  • 4. 7. - Hrvatske snage u Topuskom. Okršaj sa mrtvima u Ćelijama blizu Vukovara.
  • 4. 7. - Partrijarh Pavle poziv stranke na izmirenje.[1]
  • 5. 7. - Evropska zajednica uvodi Jugoslaviji embargo na oružje, zamrzava finansijsku pomoć od 807 miliona ekija (915 mil. dolara), za sada odbijaju priznati nezavisnost dve republike. KEBS odlučio poslati posmatračku misiju u Jugoslaviju (SAD podržavaju embargo na oružje 8. 7.)[58].
  • 5. 7. - Predsedništvo SFRJ predlaže da Slovenci zadrže kontrolu nad prelazima, ali da se prihodi uplaćuju u saveznu kasu. Slovenija demobilisala deo svojih snaga, oslobođeno je 2.000 zarobljenih pripadnika JNA.
  • 6. 7. - Milošević: ko ne želi da ostane u federaciji, može da ide; Srbija će zaštititi Srbe koji žive u drugim republikama. Borisav Jović kaže dva dana kasnije da će doći do rata ako Hrvatska bude insistirala da se otcepi sa srpskim enklavama.[62]
SDG
  • 7. 7. - Okršaj u Tenji, kod Osijeka, prvi put upotrebljena hrvatska artiljerija, mrtvi na obe strane (najmanje osam), JNA razdvaja (Srpska dobrovoljačka garda ima prve borbe u ovom mestu[52]). Srbi zauzeli i spalili Ćelije.
  • 7. 7. - Štefi Graf - vimbldonska pobednica.[1]
  • 7 - 8. 7. - Brionska deklaracija na sastanku trojke EZ i predstavnika Slovenije, Hrvatske i saveznih vlasti - kraj rata u Sloveniji, objave nezavisnosti Slovenije i Hrvatske zamrznute na tri meseca, predviđen povratak JNA u kasarne u Sloveniji i Hrvatskoj.
  • 9. 7. - E3 šalje posmatračku misiju u Hrvatsku.[1]
  • 11. 7. - Oružani okršaj na periferiji Osijeka (susedi tvrdili da se u jednoj kući okupljaju četnici). Pucnjava i eksplozije i u Tenji, Mirkovcima i Borovu Selu. Kod Zadra sinoć ubijen hrvatski policajac.[63]
  • 12. 7. - Zemljotres u rumunskom delu Banata (M 5.6, I VIII).
  • 13. 7. - Savezno predsedništvo naređuje demobilizaciju TO i etničkih oružanih grupa, Mesić kaže da se to ne odnosi na ZNG. Potpisan memorandum o razumevanju sa EZ o slanju posmatrača.
  • 14. 7. - Borbe na Baniji: hrvatske snage povratile sela Kraljevčani i Dragotinci kod Petrinje, napadnuta postaja hrvatske policije u Glini (par dana kasnije i u Topuskom i Kozibrodu).
  • 14. 7. - Franjo Tuđman u intervjuu Frans presu: o razgraničenju u BiH bi se moglo dogovoriti "mirno za zelenim stolom"[64], kasnije demantovano[65].
  • 14. 7. - U Beogradu na Adi Ciganliji rekordnih 350.000 kupača.[1]
  • 15 - 17. 7. - Samit G7 u Londonu na koji je pozvan i Mihail Gorbačov iz SSSR - ne uspeva dobiti ekonomsku pomoć.
  • 16. 7. - Franjo Gregurić je na čelu treće Vlade Republike Hrvatske (do 1992).
  • 18. 7. - Predsedništvo SFRJ usvojilo odluku o povlačenju snaga JNA iz Slovenije u roku od tri meseca: 31. korpus u Srbiju a 14. u BiH[65] (Mesić protiv, Bogićević uzdržan).
  • 20. 7. - Ubijena trojica policajaca u Daruvaru.
  • 22. 7. - Sastanak saveznih i republičkih čelnika u Ohridu, predlog razoružanja paravojski i demobilizacije,, poziv posmatračima EZ. Ante Marković upozorava na "kataklizmu"; Tuđman napustio sastanak zbog jakih borbi u Mirkovcima (20-tak mrtvih). Hrvatske snage i avioni JNA razmenili vatru iznad Vinkovaca.
  • 22. 7. - JNA počela blokadu Vukovara.[1]
  • 22. 7. - Mike Tyson uhapšen pod optužbom silovanja Desiree Washington.
  • 23. 7. - JNA: hrvatske snage napale srpsko selo Palača kod Osijeka i vojnu jedinicu na mostu "25. maj" između Bačke Palanke i Iloka (okršaj kod mosta i 25. i 27. 7.).
  • 23. 7. - U Srbiji usvojen Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, Užice, Vrbas i (Kosovska) Mitrovica više nisu "Titovi". Nema više Međuopštinskih regionalnih zajednica a okruzi su uvedeni sledećeg januara.
  • 24. 7. - Deo opozicije delimično izlazi iz Skupštine Srbije. Dragan Stojković Piksi i Robert Prosinečki u timu sveta.[1] Srpski zvaničnici kažu da je iz Hrvatske stiglo 26.400 izbeglica, juče 3.000. Borbe kod Plastova, severno od Šibenika.
  • 25. 7. - Borbe između tenkova JNA i hrvatskih snaga u Erdutu, Dalju i Aljmašu, u Erdutu poginula šestorica hrvatskih "Tigrova".
  • 25. 7. - Dva "jastreba" JNA uništila hrvatski raketni poligon.[1]
  • 26. 7. - Akcija "Žaoka"[66]. Srpska paravojska u Struzi kod Dvora na Uni koristila hrvatske civile kao živi štit (JNA kasnije zaštitila civile)[67]. Tenk JNA kod Siska pregazio hrvatski policijski automobil, poginula dvojica policajaca.
  • 26. 7. - 38. Pulski filmski festival otkazan na dan otvaranja[68].
  • 27. 7. - JNA i srpske snage izbacile hrvatsku policiju iz Gline (Knindže nakon ove bitke dobile poznate crvene beretke). Sunja je opkoljena nakon granatiranja.
  • 28. 7. - Koncert "Yutel za mir" u sarajevskoj Zetri.
  • 28. 7. - Pulska "Zlatna arena" Džonu Malkoviču, za učešće na festivalu koji se ne održava.[1]
  • 29. 7. - Šef policije u Vrginmostu poručuje da se priključuje Krajini.
  • 31. 7. - Hrvatske snage i civili napuštaju Kostajnicu; juče su srpske snage napadale grad, uz dejstvovanje dva aviona JNA[69] (hrvatske snage se vraćaju dva dana kasnije). Policija u Vojniću se izjašnjava za Krajinu.
  • 31. 7. - SSSR i SAD u Moskvi potpisuju START I, ugovor o redukciji strateškog naoružanja.
  • 31. 7. - Hrvatska istupa iz FSJ.[1]

Avgust/August/Kolovoz

[uredi | uredi kod]
  • 1. 8. - Hrvatska strana gubi Erdut, Dalj i Aljmaš uz nekoliko desetina ubijenih (→ Pokolj u Dalju).
  • 3. 8. - Hrvatski napad na Dalj, borbe kod Tenje, Predsedništvo naređuje primirje.
  • 3. 8. - Usled borbi, Hrvatska prekida sve odnose sa Srbijom[58].
  • 3. 8. - Gorbačov najavljuje da će deo republika SSSR 20. avgusta potpisati novi savezni dogovor kojim bi nastao Savez Suverenih Država (konačni tekst ugovora objavljen 15. 8.).
  • 4. 8. - U Prebilovcima kod Čapljine sahranjeni posmrtni ostaci Srba ubijenih 1941.
  • 4. 8. - Neuspeh mirovne misije EZ (primirje sa posmatračima), srpska delegacija nije došla na sastanak, navodno "trik" oko termina. Hans-Dietrich Genscher sutradan najavljuje da će EZ razmotriti sankcije protiv Srbije i priznanje Slovenije i Hrvatske.
  • 4. 8. - U Beogradu ubijen Branislav Matić Beli, finansijer SPO, zapovednik Srpske garde.
  • 5. 8. - Srpski napad na Lovinac kod Gračaca.
  • 5. 8. - U Srbiji objavljen Zakon o radio-televiziji - RTV-e Beograd, Novi Sad i Priština spojeni u državnu Radio-televiziju Srbije.
  • 6. 8. - Dogovoreno primirje u Hrvatskoj, od sutra ujutru, sporadično se krši.
  • 6. 8. - Tim Berners-Lee objavio sažetak projekta World Wide Web na njuzgrupi alt.hypertext - time WWW postaje javno dostupni servis na internetu.
  • 7. 8. - Makedonija odlučila da održi referendum 8. septembra.
  • 10. 8. - Kod Kostajnice ubijen snimatelj HTV Gordan Lederer.
  • 11. 8. - Avioni JRV greškom ubili četvoricu srpskih pobunjenika kod Topuskog - odgovor na raniji hrvatski napad na helikopter. Srbi i Hrvati su juče i danas razmenili 25 zarobljenika.[70]
  • 12. 8. - Beogradska inicijativa na sastanku Slobodana Miloševića sa predsjednicima skupština Srbije, Crne Gore i BiH (Krajišnik) za očuvanje Jugoslavije[71]; predloženo da se sastavi novi ustav za republike koje žele ostati u Jugoslaviji, predsednik BiH Alija Izetbegović protestuje jer sastanak nije bio reprezentativan[72].
  • 12. 8. - Osnovana SAO Zapadna Slavonija.
  • 13. 8. - U okršaju kod Belog Manastira poginula trojica hrvatskih policajaca, u Kninu razmenjeno 75 zarobljenih.
  • 14. 8. - U Hrvatskoj, BiH i Makedoniji odbijaju regrutaciju za JNA, a Slovenci oslobođeni vojne obaveze.[1]
  • 14. 8. - Pokolj u Kraljevčanima kod Petrinje, ubijeno pet starijih seljana Hrvata.
  • 14. 8. - Vlada Srbije naredila bankama da daju 22 dinara za marku, umesto zvaničnih 13 (crni kurs je 50-80% viši, u Sloveniji i Hrvatskoj se od ranije daje 50% više od kursa).
  • 16. 8. - Dvojica hrvatskih policajaca poginula u Okučanima, helikopter sa posmatračima EZ se spustio kod Novske nakon što je pogođen. Srpska strana kaže da se hrvatske snage gomilaju i opkoljavaju srpska sela.
  • 16. 8. - Izetbegović: o sudbini BiH će se odlučiti na referendumu čiji će datum odrediti skupština, poziv Turskoj i EZ za pomoć protiv srpskih i hrvatskih planova za podelu BiH[72].
  • 16. 8. - Automobil sa tablicama iz BiH eksplodirao u Herceg Novom, dvoje poginulih.[73]
  • 16. 8. - Demokratski savez Kosova najavljuje referendum.
  • 17. 8. - Papa Jovan Pavle II u Pečuju kaže da su hrvatska htenja legitimna.
  • 17/18. 8. - Tenkovi JNA u Okučanima, nakon što je zauzet most na Savi; avioni gađali hrvatske položaje u Staroj Gradiškoj, nakon borbi prethodnog dana.
Boris Jeljcin ima stvarnu vlast u Rusiji
  • 19. 8. - Raspad SSSR: pokušaj državnog udara u Sovjetskom Savezu, tj. zbacivanja Mihaila Gorbačova sa vlasti, sledi niz proglašenja nezavisnosti.
  • 19. 8. - Borbe oko Pakraca i Okučana - napadnute su hrvatske policijske stanice. Granatiranje Osijeka. Milan Martić u intervjuu "Borbi" kaže da je JNA uz Srbe i da će uskoro biti zauzeti Petrinja, Karlovac i Zadar, jer je "potrebna luka".
  • 19. 8. - Eksplozije ispred dva jevrejska zdanja u Zagrebu (→ Operacija Labrador).
  • 20. 8. - U SSSR-u uvedeno vanredno stanje. Smenjen Mihail Gorbačov.[1]
  • 20. 8. - Protesti protiv puča u Moskvi, na čelu kojih se nalazi Boris Jeljcin.
  • 20. 8. -  Estonija proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 20. 8. - Vlada SAO Krajine odlučila da uspostavi jedinstvenu Teritorijalnu odbranu, u sklopu Oružanih snaga SFRJ.
  • 20. 8. - Granatiranje Osijeka, pogođeni tramvaj (dvoje mrtvih) i katedrala - sutradan isključeni voda i struja kasarnama JNA na istoku Slavonije.
  • 21. 8. - Boris Jeljcin i građani Moskve zaustavili tenkove poslate na ruski parlament.[1]
  • 21. 8. - Kninski korpus JNA na domaku Zadra, Novosadski korpus ušao u Beli Manastir. MiG-21 pao kod Plitvica, pilot poginuo.
  • 21. 8. -  Latvija proglašava nezavisnost od SSSR-a, pokušaj puča u Moskvi okončan.
  • 21 - 22. 8. - Vazduhoplovstvo raketira položaje ZNG u Sarvašu.
  • 22. 8. - Tuđmanov ultimatum saveznom predsedništvu: JNA će biti smatrana okupacionom vojskom i biće proglašena opšta mobilizacija, ako se do 31. 8. ne uspostavi primirje i pobunjenici ne polože oružje.
  • 22. 8. - Mihail Gorbačov se vratio u Moskvu. Trijumf Borisa Jeljcina: vojska se skrenula protiv generala - pučista.[1]
  • 24. 8. -  Ukrajina proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 24. 8. - Boris Jeljcin zabranio rusku KP.[1]
  • 24. 8. - Kod Žute Lokve blizu Brinja ubijena četvorica hrvatskih policajaca. Oboren avion JRV iznad Borova, pilot se spasao.
  • 24. 8. - Hans Dietrich Genscher upozorava da bi Nemačka mogla priznati Sloveniju i Hrvatsku ako se borbe nastave.
  • 24. 8. - U Atini završeno Evropsko prvenstvo u vaterpolu: Jugoslavija prva.
  • 24. 8. - UEFA odlučila da se mečevi evropskih kupova igraju van Jugoslavije.
Promjene režima u svijetu 1989-91
  • 25. 8. - Počinje Opsada Vukovara: napadi JNA i srpskih paravojnih jedinica sa zemlje, reke i vazduha.
  • 25. 8. -  Belorusija proglasila nezavisnost.
  • 25. 8. - Student Linus Torvalds piše na newsgroupi o jezgru novog operativnog sistema koji razvija.
  • 26. 8. - Hrvatske snage napale JNA oko Vukovara. Grad i dalje pod blokadom. JNA zauzima Kijevo.
  • 27. 8. -  Moldavija proglašava nezavisnost od SSSR.
  • 27. 8. - Ministri inostranih poslova u Briselu smatraju da je Srbija odgovorna za konflikt (dva dana kasnije State Department misli isto)[72]; EZ predlaže mirovni plan (primirje uz posmatrače i mirovna konferencija), Srbija okleva da prihvati.
  • 27. 8. - Na Kosovu je otpušteno 6.000 srednjoškolskih nastavnika koji nisu prihvatali novi nastavni program.
  • 29. 8. - Roditelji vojnika JNA iz svih republika, uglavnom majke, pokušavaju protestovati ispred Generalštaba JNA; hrvatske majke dočekane sutradan u Zagrebu ("Bedem ljubavi").
  • 29. 8. - Komunistička partija Sovjetskog Saveza zabranjena na sovjetskoj teritoriji, u novembru i u Rusiji.
  • 29. 8. - Susret Slobodana Miloševića i Fransoa Miterana, predsednika Francuske[1] (Mitterrand se juče sastao i sa Tuđmanom).
  • 30. 8. - Artiljerijski napad na Gospić (→ Bitka za Gospić), okršaj i kod Kostajnice, nastavlja se kod Vukovara.
  • 30. 8. -  Azerbejdžan proglašava nezavisnost.
  • 31. 8. -  Uzbekistan i  Kirgistan proglašavaju nezavisnost od SSSR-a.
  • 31. 8. - Vazduhoplovstvo JNA prisilno spustilo ugandski avion sa oružjem na zagrebački aerodrom Pleso, uhapšen Anton Kikaš (razmjenjen 25. 11.).
  • 31. 8. - Srbija prihvata mirovni plan EZ, nakon pretnji ekonomske i diplomatske izolacije.
  • 31. 8. - Majk Pauel strušio 23 godine star rekord Boba Dimona skokom udalj 8,95 metara.[1]

Septembar/Rujan

[uredi | uredi kod]
Bitka za Vukovar, septembar - novembar
  • 1. 9. - U Panjanima kod Kostajnice ubijena su dvojica ruskih novinara.
  • 1. 9. - Granatiranje Gospića i Daruvara.
  • 1. 9. - U Sendaiu, Japan, završena statue boginje Nyoirin Kannon - sa 100 metara najviša statua do 1993.
  • 2. 9. - Uz posredstvo EZ, Predsedništvo i republički lideri dogovorili prekid vatre (ne drži se - borbe oko kasarne u Petrinji, Pakrac, Osijek, Vukovar, Berak...) i raspoređivanje 200 posmatrača iz Evrope na liniji razdvajanja.
  • 2. 9. - SAD priznale nezavisnost baltičkih republika, četiri dana kasnije to čini i SSSR.
  • 3. 9. - Hrvati zauzeli vojno skladište Barutana u Sisku (prva osvojena vojarna). Pokolj u Četekovcu, Čojlugu i Balincima kod Podravske Slatine.
  • 3. 9. - Ministri EZ zakazali za 7. 9. mirovnu konferenciju u Hagu; pojačane borbe (JNA i lokalne snage drže pod kontrolom oko jedne trećine Hrvatske, mada je JNA oslabljena dezertiranjem i neodazivanjem na mobilizaciju)[72].
  • 4. 9. - Borbe kod Okučana (prekinut autoput, a kod Novske i pruga), Petrinje, Sunje, Kostajnice, Gospića, Zadra, Vukovara, Bilja kod Osijeka. Granate na Željezaru u Sisku (dva dana ranije i na Rafineriju). Pokolj u Četekovcu: ubijen 21 hrvatski civil kod Podravske Slatine.
  • 5. 9. - U Zagreb stigli prvi posmatrači EZ i KEBS[72].
  • 6. 9. - Lenjingrad je opet Sankt Peterburg.
  • 6. 9. - Presečen jugoslovenski naftovod.[1] Pančevačka rafinerija, koja daje većinu goriva za Srbiju, Crnu Goru i JNA, prekida rad 11-og.
  • 7. 9. - Početak dvomesečne mirovne konferencije o Jugoslaviji u Hagu, pod vođstvom lorda Karingtona.
  • 8. 9. - Referendum o nezavisnosti Makedonije ("s pravom na ulaz u savez suverenih država Jugoslavije") - 95% za, uz odziv 75% (mnogi Albanci bojkotovali; kasnije Dan nezavisnosti Makedonije).
  • 8. 9. - Granatiranje Novske, borbe za Kostajnicu. Pokolj u Kusonjama pripadnika HV i policije u zasjedi kod Pakraca. Bombardovani Glina, Gospić, Sinj ,Osjek, Vukovar, Karlovac.
  • 8. 9. - Milan Martić nakratko pritvoren u Bosanskoj Otoci, naoružani Muslimani sutradan bili opkolili policijsku stanicu u kojoj je držan, ispaljen suzavac.
  • 9. 9. -  Tadžikistan proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 9. 9. - Uvodi se policijski čas od 23 do 05 sati u 29 od 102 opštine u Hrvatskoj. Trojica albanskih graničara ubijena nakon ulaska na jugoslovensku teritoriju.
  • 10. 9. - Rasturene albanske demonstracije u Prištini.
  • 10. 9. - Počinje višednevno granatiranje Osijeka. Danas su gađani centar grada, industrijsko područje, oštećen i franjevački samostan. Granatirani i Kruševo kod Zadra, Karlovac, Sunja i Otočac.
  • 10. 9. - Objavljen Nirvana-in singl Smells Like Teen Spirit koji im donosi svetsku popularnost, naročito od 29. 9. kada je video prvi put prikazan na MTV.
  • 11. 9. - Srbi zauzeli Maslenički most - prekinuta kopnena veza Hrvatske i Dalmacije (most razoren u novembru, → Bitka za Dalmaciju).
  • 11. 9. - Pucano na helikopter JNA sa posmatračima EZ kod Okučana, prinuđen na spuštanje.
  • 11. 9. - Savezni predsednik Mesić naredio SSNO Kadijeviću da se JNA povuče u kasarne u roku od 48 sati - Kadijević odbija, jer sluša naređenja samo celog predsedništva.
  • 11. 9. - Nema benzina. Džejms Bejker u Moskvi napao Srbiju i JNA zbog upotrebe sile.[1]
  • 12. 9. - Srpske snage zauzele Kostajnicu, granatiranje Osijeka.
  • 12. 9. - Konferencija u Hagu zaključena deklaracijom: unutrašnje granice se ne mogu menjati silom, prava manjina se moraju poštovati, moraju se uzeti u obzir "sve legitimne brige i htenja".
Srpske autonomne oblasti u BiH
Pretenzije Herceg-Bosne (proglašena u novembru)
  • 12. 9. - Osnovana SAO Hercegovina.
  • 13. 9. - Kod Karlovca zarobljen general JNA Milan Aksentijević. JNA uveče zatvorila sve civilne aerodrome u Hrvatskoj.
  • 14. 9. - Hrvatska vlada donela odluku o blokadi garnizona i objekata JNA u celoj republici, uz isključenje vode i struje, što dovodi do odmazde; u nekim gradovima (Varaždin, Zagreb, Split) blokada počela i pre odluke hrvatske vlade. To je početak Bitke za vojarne - hrvatske snage ih zauzimaju i naoružavaju se. Operacija Zelena tabla - Mala bara u Pločama i okolici.
  • 14. 9. - Prva vojna oblast JNA objavila da započinje operaciju spasavanja vukovarskog garnizona, koji je već 20 dana u blokadi.
  • 14. 9. - SAD i SSSR se dogovorili o okončanju pomoći afganskim stranama u ratu od kraja godine.
  • 15. 9. - Početak granatiranja Zadra; prve sirene u Zagrebu, zbog nadletanja aviona JNA, naređeno zamračivanje; Mornarica i avijacija JNA bombarduje vojno skladište u Pločama, koje su zauzele hrvatske snage. Zauzeto skladište JNA u Selskoj ulici u Zagrebu, uključujući stare haubice od 203 mm.
  • 15. 9. - Đorđe Božović Giška iz Srpske garde ubijen kod Gospića.
  • 15. 9. - Potpun prekid železničkog saobraćaja.[1]
  • septembar - U BiH osnovane Srpske autonomne oblasti - Bosanska Krajina, Hercegovina, Romanija i Severoistočna Bosna (Semberija); takođe i Sjeverna Bosna.
  • septembar - Neuspela mobilizacija u Srbiji.
  • septembar - Otkriven srpski plan RAM - priprema za rat u BiH.
  • 16. 9. - Gađan toranj na Sljemenu, Mađarska optužuje Jugoslaviju za kršenje vazdušnog prostora (protivrečne vesti o obaranju jednog aviona kod Donjeg Miholjca, zatvoren prelaz Dravasabolč).
  • 16. 9. - Osnovana SAO Bosanska Krajina. JNA vrši mobilizaciju u Srbiji, Crnoj Gori i okolini Banja Luke, mobilizacija proglašena i u Kninu. Kninski korpus pokrenuo ofanzivu za deblokadu objekata u Drnišu, Sinju, Zadru, Šibeniku i Splitu.
  • 17. 9. - Holandska inicijativa za slanje evropske vojne misije u Jugoslaviju (V. Britanija nije spremna).
  • 17. 9. - Mornarica JNA blokira hrvatske luke (do 22. 9.), granatira izgubljene objekte.
  • 17. 9. - Milošević, Tuđman i Kadijević potpisuju primirje u Igalu; pucnjava, granatiranje i udari avijacije u Zagrebu tokom noći. Hrv. snage zauzele kasarne u Osijeku.
  • 17. 9. - Makedonija izjavljuje da neće slati regrute u JNA, nakon upada roditelja u Sobranje.
  • 18. 9. - Artiljerijske borbe oko Splita i Šibenika, kao i Vukovara i Osijeka. Gojko Šušak je novi hrvatski ministar obrane (do 1998).
  • 18. 9. - Hrvati napali transport JNA u Vinjanima kod Posušja, poginuli stariji vodnik Vojko Čeh i "Bugojanac" Ludvig Pavlović[74].
  • 18. 9. - Izveštava se da je savezni premijer Marković zahtevao ostavku Kadijevića i njegovog zamenika Broveta.
  • 19. 9. - Razaranje Šibenika. Vukovar u plamenu. Potpun prekid telefonskih veza.[1]
  • 19. 9. - Duga kolona JNA (tenkovi, transporteri, autobusi sa vojnicima, kamioni, topovi) otišla iz Beograda u Slavoniju i Bosnu (incidenti u Bosni tokom njenog kretanja) - famozno "cveće na tenkovima". Nastavlja se pozivanje rezervista, odziv je slab.
  • 19. 9. - Odbijen napad JNA na Gospić, nakon što su zauzeti tamošnja kasarna i drugi vojni objekti.
Spomenik Oetziju
  • 19. 9. - Na granici Austrije i Italije pronađena mumija kasnije nazvana Oetzi.
  • 20. 9. - JNA kreće u ofanzivu za deblokadu kasarni. Borbe između Osijeka, Vukovara i Vinkovaca. Stjepan Mesić poziva vojnike na dezertiranje jer vojno vođstvo "deluje bez civilne kontrole".
  • 20. 9. - Prepreke kretanju JNA kod Čapljine i Višegrada, vlasti BiH proglasile mobilizaciju rezervnog sastava, pucnjava kod Mostara (zaustavljena još jedna kolona JNA).
  • 20. 9. - Crna Gora proglašena za ekološku državu na zasedanju parlamenta na Žabljaku.
  • 21. 9. - JNA i Srbi zauzeli Petrinju. Kadijević izjavio da više ne priznaje osmočlano predsedništvo.
  • 21. 9. - Pokolj srpskih rezervista na Koranskom mostu. Pravaš Ante Paradžik ubijen na punktu u Sesvetama.
  • 21. 9. - Oborena dva jugoslovenska MiG-a kod Šibenika ("Obadva, obadva su pala!").
  • 21. 9. - Skupština Saveta Evrope izglasala da članice "predvide" priznanje Slovenije i Hrvatske.
  • 21. 9. -  Jermenija proglašava nezavisnost od SSSR.
  • 22. 9. - Tuđman i Kadijević naredili primirje (koje u Beogradu neki kritikuju), popuštena blokada garnizona. Sporadično kršenje, bez većih borbi do 29-og.
  • 22. 9. - Kako bi spasao 300 vojnika i oficira, general Vladimir Trifunović predao kasarnu u Varaždinu, sa velikom količinom naoružanja, uključujući tenkove (zbog čega će 1994-95 biti osuđen u Beogradu); Rezervisti iz Srbije masovno napuštaju front.
  • 22. 9. - Vanlegalna skupština Kosova proglasila nezavisnu Republiku Kosova (uspostavljaće paralelne strukture vlasti u srpskoj pokrajini).
  • 23. 9. - Hrvatska vlada zahteva povlačenje JNA iz republike, uz ostanak opreme i oružja.
  • 23. 9. - U SAD počinje prikazivanje druge sezone serije Baywatch, s kojom počinje velika popularnost.
  • 25. 9. - Rezolucija SB UN 713: embargo na oružje i vojnu opremu Jugoslaviji, odobreno slanje posmatrača i inicijativa za posredovanje. SAD optužuju Srbiju i JNA da snose glavnu odgovornost za nasilje, protive se teritorijalnim promenama silom.
  • 25. 9. - Radio Sarajevo javlja da je u Čapljini ubijen policajac Hrvat i da je iz tog mesta i okoline pobeglo 3.000 Srba.
  • 26. 9. - Vojska pristala da se u BiH povuče u kasarne, u zamenu za obećanje razoružanja paravojski. JNA takođe pristala da se povuče iz kasarne u Vinkovcima, optužuje hrvatsku stranu da minira vode kod Splita.
  • 26. 9. ? - Iz Zbora narodne garde formirane Oružane snage Republike Hrvatske.
  • 26 - 30. 9. - Kosovski Albanci organizovali nezvanični referendum o nezavisnosti.
  • 27. 9. - Izbili teški sukobi kod Dubrovnika: 60 ranjenih vojnika.[1]
  • 27. 9. - U Sarajevu dogovoreno slanje posmatrača EZ u BiH. JNA napušta objekte u Sinju. Vladimir Šeks kaže u "Globusu" da će velika većina Srba morati da ode ako Hrvatska pobedi.[75]
  • 27. 9. - Bushova inicijativa: smanjenje vojnog budžeta, broja vojnika i naoružanja - Gorbačov odgovara na isti način - "najdramatičniji preokret trke u naoružanju"[76], Doomsday Clock je ove godine bio najdalji od ponoći.
  • 28. 9. - Artiljerijska razmena oko Pakraca.
  • 29. 9. - Napad na garnizon JNA u Bjelovaru: major Milan Tepić se digao u vazduh zajedno sa skladištem municije kod Bjelovara (posthumno odlikovan ordenom narodnog heroja). Kasarna u gradu se predala nakon borbe.
  • 30. 9. - Granatiran Zadar, pomorska blokada Dubrovnika od strane JNA. 50.000 ljudi bez vode, struje i hrane.

Oktobar/Listopad

[uredi | uredi kod]
Opsada Dubrovnika
  • 1. 10. - JNA objavljuje da će uništiti neki ključni objekt u svakom gradu gde bude napadnut ili zauzet vojni garnizon.
  • 1. 10. - Tenkovi JNA krenuli na Vukovar. Raspad jugoslovenskog elektrosistema.[1]
  • 1. 10. - Počinje opsada Dubrovnika. Hercegovačko selo Ravno razoreno do 13-og.
  • 1. 10. - Osnovano Javno preduzeće "Srbijašume".
  • 3. 10. - Predsedništvo SFRJ proglasilo stanje neposredne ratne opasnosti na teritoriji Jugoslavije, i prešlo u rad u četvoročlanom sastavu - tzv. krnje predsedništvo s predstavnicima Srbije i Crne Gore, na čelu s Brankom Kostićem. I druga polovina predsedništva se smatra legitimnim. SAD odbacuju legitimnost krnjeg predsedništva.
  • 3. 10. - Kadijević, Milošević i Tuđman postigli u Hagu dogovor o deblokadi kasarni JNA.[1]
  • 3. 10. - Hrvatske trupe se povlače sa Banije, JRM blokira Dubrovnik i ponovo Pulu, Rijeku, Šibenik, Zadar i Ploče.
  • 3. 10. - U beogradskom kafiću trojica poginula od kašikare - ovog meseca se dogodilo pet takvih eksplozija, sa šest mrtvih i osam ranjenih.
  • 3. 10. - Bill Clinton službeno objavio početak kampanje za predsjednika SAD.
  • 4. 10. - Granatiranje Karlovca. Dovršeno opkoljavanje Dubrovnika (blokiran put kod Slanog).
  • 4. 10. - Vazdušne uzbune u celoj Hrvatskoj. Raketirano Sljeme. Bombardovani Osjek, Vukovar, Vinkovci, Trsteno, Kupari i Cavtat.[1]
Iz Banskih dvora
Slovenija
Hrvatska
  • 8. 10. - Istekom suspenzije odluke o nezavisnosti, Hrvatska i Slovenija i formalno prekidaju sve državnopravne veze s ostatkom SFRJ (Dan neovisnosti u Hrvatskoj 2002-19). Uveden slovenski tolar (1:1 za dinar, zamenjen eurom početkom 2007).
  • 8. 10. - Hrvatski predstavnici i general Andrija Rašeta potpisali sedmo primirje (deblokada garnizona i luka itd., borbe malo smanjene, nastavljene na istoku Slavonije).
  • 8. 10. - Cyrus Vance postao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Jugoslaviju, stiže u posetu Beogradu 12-og.
  • 9. 10. - U mestu Gornja Mokrica na putu Glina-Petrinja, poginula četvoročlana ekipa dopisništva TV Beograd iz Šapca, među kojima urednik Zoran Amidžić, otac Ognjena Amidžića.
  • 10. 10. - Milošević, Tuđman i Kadijević u Hagu - pod okriljem EZ verbalno dogovoreno povlačenje JNA iz Hrvatske u roku od mesec dana - krnje predsedništvo sutradan odbacuje povlačenje iz krajeva naseljenih Srbima.[78]
  • 10. 10. - JNA i srpske formacije zauzeli Lovas, do 18. 10. traje Masakr u Lovasu. Dva jaka napada na Vukovar.
  • 10. 10. - Uklonjena zvezda sa zastave Srbije. Skupština Srbije ne može da se odluči za grb, zastavu i himnu.
  • 12. 10. - Granatiranje zaustavlja humanitarni konvoj EZ za Vukovar, vraćaju se 14-og. Oko 50 vozila napustilo kasarnu u Borongaju.
  • 13. 10. - Na Kordun došla Zaječarska brigada JNA.
  • 13. 10. - Bugarska socijalistička partija (bivši komunisti) izgubila izbore.
Dubrovnik, oktobar - januar
  • 14/15. 10. - Skupština BiH donijela Akt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine. Tim činom odlučeno je da se povuku predstavnici BiH iz rada saveznih organa dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju Jugoslaviju. Akt doneli predstavnici SDA i HDZ, nakon što su poslanici SDS napustili skupštinu.
  • 15. 10. - JNA zauzela Cavtat. Jak napad na Sisak, borbe i kod Nove Gradiške.
  • 15. 10. - Milošević i Tuđman u Moskvi, potpisali deveto primirje, bez efekta.
  • listopad - Ubojstva u Pakračkoj Poljani (zločini nad Srbima).
  • 16. 10. - Hrvatska suspenduje deblokiranje baza JNA, traži da se prvo povuku trupe priodošle iz Srbije i BiH.
  • 16. 10. - Masakr u Gospiću: hrvatske snage na području Gospića započinju trodnevni masakr nad tamošnjim žiteljima srpske nacionalnosti. U Vukovaru poginuo Blago Zadro.
  • 17. 10. - Pojačanje borbi: jak napad na Vukovar, hrvatske izbeglice napuštaju Ilok i okolinu, dejstva kod Dubrovnika. Hrvatska vlada traži od JNA da napusti republiku do 10. novembra, bez oružja i opreme.
  • 18. 10. - Karingtonov plan na konferenciji u Hagu - konfederacija suverenih država, zajedničko tržište, poštovanje manjina; Milošević protiv, Momir Bulatović prvo pristaje, pa odustaje. Zajednička izjava SAD, SSSR, i E3: "Užasnuti smo nasiljem u Jugoslaviji". Dogovoreno 10. primirje. Bombardovan Dubrovnik.
  • 18. 10. - Avionska paljba izazvala požar u rafineriji Sisak.
  • 17 - 19. 10. - Bitka za Novi Farkašić kod Petrinje hrvatski je uspjeh.
  • 19. 10. - Privremena vlada samoproglašene Republike Kosovo, na čelu Bujar Bukoshi (Parlament Albanije 29. 10. priznaje "Republiku Kosovo").
  • 21. 10. - Srpske paravojne snage u Hrvatskoj počinile Baćinski masakr.
  • 22. 10. - Granatiranje Babinog Kuka u Dubrovniku. Napad na Vukovar. Objavljena nova mobilizacija na područjima pod srpskom kontrolom, "radi sprečavanja neprihvatljivih rešenja".
  • 22. 10 - U Moskvi raspušten KGB. Na Durmitoru pao prvi sneg.[1]
  • 23. 10. - JRM prvi put granatira istorijski deo Dubrovnika (JNA demantuje, srpski mediji kažu da se Hrvati sami granatiraju). Izbeglice napuštaju grad ovih dana brodovima.
  • 23. 10. - Vlada Srbije podržava plan za novu (krnju) Jugoslaviju.
  • 23. 10. - JNA menja znak, sada je bez zvezde.
Novi znak JNA
  • 24. 10. - Osnovana Skupština srpskog naroda BiH, zakazan referendum o ostanku u Jugoslaviji.
  • 24. 10. - Desant JNA na Kupare kod Dubrovnika. SAD osuđuju "besmislene i neopravdane" napade na Dubrovnik.
  • 25. 10. - Konferencija u Hagu, krnje Predsedništvo bojkotuje (zbog blokiranih kasarni i kršenja primirja), Milošević odbija predlog EZ za ograničenu autonomiju i demilitarizaciju srpskih krajeva u Hrvatskoj, ali i autonomiju Kosova i Vojvodine. Oštri protesti UNESCO-a, E3 i niza zemalja zbog bombardovanja Dubrovnika. Više od 300.000 izbeglica.
  • 25. 10. - Crnogorska skupština podržala plan EZ od 18-og i Bulatovićev predlog za referendum (održan u martu 1992), takođe je pozvao crnogorske vojnike u JNA da se vrate kući.[79]
  • 25. 10. - JNA zauzela Tordince. Rudolf Perešin preletio s MiG-21 u Klagenfurt. JNA stiže na 2 km od Dubrovnika, dogovoreno je primirje.
  • 25 - 27. 10. - U Sandžaku se glasa o autonomiji, protivno zabrani.
JNA napušta Sloveniju
  • 26. 10. - Poslednji vojnici JNA napuštaju Sloveniju, preko luke Koper.
  • 27. 10. - Razgovori dubrovačkih vlasti i JNA u Cavtatu: traži se povlačenje hrvatskih snaga.
  • 27. 10. -  Turkmenistan proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 27. 10. - Prvi potpuno slobodni izbori u Poljskoj - bez apsolutne većine.
  • 28. 10. - Ministri EZ prete sankcijama Srbiji ako ne prihvati mirovni plan do 5. 11.
  • 28. 10. - 2. 11. - Peti Kongres narodnih deputata Ruske SFSR: Boris Jeljcin izlaže Gajdarov ekonomski program koji kreće iza Nove godine ("šok terapija"), postavljen je i na čelo vlade, dobija vanredna ovlašćenja sledećih 13 meseci.
  • 29. 10. - Počinje hrvatska Operacija Orkan '91. u zapadnoj Slavoniji (do primirja siječnja 1992)
  • 31. 10. - "Konvoj Libertas", u kome su i jugoslovenski predsednik Stjepan Mesić i hrvatski premijer Franjo Gregurić, stiže u Dubrovnik.
  • 31. 10. - 4. 11. - Operacija Otkos 10 - hrvatske snage zauzimaju 270 kv. km u zapadnoj Slavoniji.

Novembar/Studeni

[uredi | uredi kod]
Zapadna Slavonija, sept-jan.
  • 1. 11. - Jugoslovenske vojne vlasti ograničile putovanje vojnih obveznike u inostranstvo (problemi sa mobilizacijom). JNA kaže da je bez otpora ušla u mesta Orašac i Zaton Mali sz. od Dubrovnika i da odustaje od plana za mirnu predaju Dubrovnika. Egzodus Srba iz zapadne Slavonije.[1] Ofanziva JNA u Vukovaru.
  • 2. 11. - JNA zauzela zapadni deo Vukovara, vode se borbe za svaku kuću (pojačanje borbi u celoj Hrvatskoj pred konferenciju 5. 11.). Zagreb bez struje nakon dejstava JRV kod Velike Gorice.
  • 2. 11. - Ustoličen Vaseljenski patrijarh Vartolomej I.
  • 3. 11. - Zauzeta srpska sela između Daruvara i Slavonske Požege, talas izbeglica.
  • 3. 11. - 65 borbenih letova JNA. Uništena rafinerija u Sisku.[1]
  • 4. 11. - Operacija Logorište: kasarna JNA u Karlovcu evakuisana uz mrtve i ranjene. Prva gardijska motorizovana brigada JNA saopštava da su počele završne operacije za proterivanje hrvatskih paravojnih formacija iz Vukovara.
  • 5. 11. - Haška konferencija: Milošević opet odbija mirovni plan, jer ne daje "zaštitu elementarnih prava srpskog naroda" u Hrvatskoj; objavljeno 11. primirje.
  • 5. 11. - Hrvatske snage po prvi put gađale teritoriju Srbije (Šid, izvešteno o četiri poginula, sutradan i Apatin). Zauzeli su kasarnu u Delnicama i okolne objekte s velikom količinom naoružanja.
  • 5. 11. - U Atlantiku nađeno telo izdavačkog magnata Roberta Maxwella.
  • 6. 11. - JNA zahteva predaju Dubrovnika (odn. brda Srđ, Bosanka and Nuncijata). Tuđman traži intervenciju SAD. Eksplozija oštetila most na pruzi Beograd-Bar.
  • 6. 11. - KPSS i KP RSFSR zabranjeni u Rusiji.
  • 7. 11. - Tenkovske borbe oko Vukovara, Okučana, Gradiške, Daruvara, Pakraca, Petrinja.[1] Uveče, paljba iz opkoljenih kasarni u Zagrebu.
Istočna Slavonija, septembar - januar
  • 7. 11. - Magic Johnson objavio da ima virus HIV.
  • 8. 11. - Paški most obranjen od zračnih napada JNA. Danas su se sirene za zračnu opasnost čule u 34 grada, pogođena je trafostanica u Kupinečkom Kraljevcu blizu Zagreba. Počinje višednevno granatiranje Dubrovnika.
  • 8. 11. - Evropska zajednica uvela ekonomske sankcije Jugoslaviji (suspenzija sporazuma o trgovini i saradnji, ograničen uvoz nekih proizvoda u EZ, naročito tekstila, tražiće se embargo nafte od UN), sutradan ih najavljuju i SAD. JRM ponovo blokira hrvatske luke.
  • 9. 11. - Mudžahedinska delegacija Burhanudina Rabanija u poseti Moskvi, koja se slaže da je neophodno preneti vlast u Afganistanu na prelaznu islamsku vladu.
Vukovarski vodotoranj
  • 9 - 10. 11. - SDS (BiH) organizovao plebiscit za ostanak Srba u Jugoslaviji.
  • 11. 11. - Pešadija JNA napreduje severno od Dubrovnika (Tanjug).
  • 12. 11. - U Hrvatskoj oštećeno 317 naselja i 358 kulturno-istorijiskih spomenika. Nestašica 250 najneophodnijih lekova.[1]
  • 12. 11. - HDZ BiH proglasio Hrvatsku zajednicu Bosanska Posavina.
  • 12. 11. - Veliki mirovni miting u Sarajevu, u organizaciji sindikata (etničke tenzije su visoke, kao i efekti od rata u Hrvatskoj, npr. nestašica je goriva).
  • 12. 11. - Jako granatiranje Dubrovnika, pogođen i hotel "Argentina" gde borave posmatrači EZ.
  • 14. 11. - Dogovor o "plavim šlemovima" u Hrvatskoj - JNA i Srbija prvi put pristaju na čuvare mira; pitanje je na kojoj liniji a potreban je i prestanak dejstava. Primirje u Dubrovniku radi evakuacije posmatrača EZ i preko dve hiljade izbeglica na brodu "Slavija".
Bitka u Splitskom kanalu Bitka u Splitskom kanalu
Bitka u Splitskom kanalu
... i kod Korčule
  • 14/15. 11. - Rat u Hrvatskoj: U napadu JRM na Split, nakon potapanja patrolnog čamca, sudjeluje razarač Split, što je jedini slučaj u historiji da neki ratni brod bombardira grad po kome je dobio ime; blokada hrvatske obale je do sutradan ipak okončana. Dogovoreno 13-to primirje u Hrvatskoj: podizanje hrvatske blokade kasarni u zamenu za evakuaciju svih saveznih trupa. Jedno veće savezne skupštine izglasalo nepoverenje saveznom premijeru i sekretaru inostranih poslova.
  • 14. 11. - Fudbal: Jugoslavija - Austrija 2:0.[1]
  • 16. 11. - Srpske snage zauzimaju Slunj, teško oštećeno HNK u Osijeku. Dogovoreno 13. primirje.
  • 16. 11. - Veće Republika i pokrajina, samo 31 delegat, izglasavaju nepoverenje vladi Ante Markovića, nakon što je Branko Kostić pozvao na smenu A. M. i Budimira Lončara.
  • 17. 11. - Sobranje Makedonije usvojilo Ustav koji je tu bivšu jugoslovensku republiku označio kao nezavisnu državu u postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za Ustav su glasala 92.
  • 17. 11. - Srpske snage zauzele Borovo Naselje i većinu Vukovara.
  • 18. 11. - Posle tromesečne opsade, Vukovar pao u ruke JNA i raznim srpskim paravojnim jedinicama. 12.000 ljudi preživelo 86 dana u podrumima.
  • 18. 11. - Počinjen je masakr u Škabrnji, sutradan pada i Nadin.
  • 18. 11. - Vlada Krajine oglasila da se međunarodne snage mogu razmestiti samo na liniji razgraničenja.
  • 18. 11. - Proglašena Hrvatska Zajednica Herceg-Bosna u BiH (preimenovana u Republiku 28. 8. 1993., de facto glavni grad: Grude).
  • 18. 11. - Napadnute prostorije "Jutela" u Beogradu (takođe i sedišta reformista i prostorije Pokreta za mirovnu akciju).
  • 18. 11. - Izaslanik Cyrus Vance i podsekretar UN Marrack Goulding stigli u sedmodnevnu posetu zaraćenim zemljama.
Banija, Kordun, Lika, okt.-jan.
  • 20. 11. - Rat u Hrvatskoj: Predajom hrvatskog garnizona prestaje oružani otpor u Vukovaru. Dio zarobljenika masakriran na Ovčari. Počinje višednevno granatiranje Osijeka. JNA ušla u Mokošicu kod Dubrovnika.
  • 20. 11. - Makedonija proglasila nezavisnost.[1]
  • 21. 11. - Mile Paspalj predsednik skupštine SAO Krajine umesto Velibora Matijaševića.
  • 21. 11. - Razoren Maslenički most, Zadar je granatiran. JNA javlja da je zauzela Laslovo (ili 24.) i Ernestinovo kod Osijeka.
  • 21. 11. - Associated Press javlja da je u Vukovaru pronađeno 41 zaklano srpsko dete, što se ubrzo ispostavlja netačnim[80].
  • 22. 11. - JNA počinje povlačenje iz baza u Splitu, Divuljama i Šibeniku prema jučerašnjem sporazumu. Uveče postignut sporazum o povlačenju zagrebačkog garnizona.
  • 22. 11. - Lideri HSP Dobroslav Paraga i Milan Vuković pritvoreni pod optužbom da su planirali oružanu pobunu (HSP je 14. 11. proglasila "mobilizaciju" i pretila građanskim ratom ako bi to vlasti ometale).
  • 22. 11. - E3 preti naftnim embargom.[1]
  • 23. 11. - Dogovoreno 14. primirje, prvo posredovanjem UN, na sastanku Tuđmana, Miloševića i Kadijevića sa Vensom i Karingtonom u Ženevi.
  • 23. 11. - Freddie Mercury, pjevač grupe Queen, objavljuje kako boluje od AIDS-a.
  • 24. 11. - Izdata novčanica od 5.000 dinara (Ivo Andrić).
  • 24. 11. - U Cavtatu proglašena "Dubrovačka Republika".
  • 24. 11. - Tenis: Monika Seleš pobedila Martinu Navratilovu i time u 1991. zaradila 2.7 miliona USD.[1]
  • 25. 11. - Registrovano 500.000 izbeglica.[1]
  • 25. 11. - Amnesty International optužuje sve strane u jugoslovenskom sukobu za mučenje i ubistva civila; Savet Evrope ukida specijalni status Jugoslavije. Razmenjeni gen. Milan Aksentijević i biznismen Antun Kikaš.
  • 26. 11. - JNA napušta zagrebačku vojarnu “Maršal Tito” (do 30-og).
  • 27. 11. - Rezolucija 721 SB UN - podržavaju se napori generalnog sekretara i njegovog izaslanika za okončanje borbi, spremnost za slanje mirotvoraca ako se primirje održi.
  • 27. 11. - Kancelar Helmut Kohl obećava da će Nemačka priznati Sloveniju i Hrvatsku "pre Božića".
  • 28. 11. - Hrvatska prihvata raspoređivanje snaga UN unutar republike. Srpske snage zauzele Lipik kod Pakraca.
  • 28. 11. - Južna Osetija proglasila neovisnost od Gruzije.
  • 29. 11. - U Baranji naređeno porodicama pripadnika hrvatskih snaga da napuste domove u roku od pet dana - u oblast je stiglo 3.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske.

Decembar/Prosinac

[uredi | uredi kod]
  • 1. 12. - Ukrajina na referendumu izglasala neovisnost od SSSR-a sa 92%, iz odziva od 84%.
  • 1. 12. - Cyrus Vance u misiji u Jugoslaviji (do 8. 12.).
  • 1. 12. - Nagrada "Felix Romuliana" glumici Marti Keler i scenografu Miljenu Kljakoviću. Partizan jesenji fudbalski prvak.[1]
  • 2. 12. - Ministri EZ ukinuli sankcije jugo republikama, osim Srbije i Crne Gore. Procureli izveštaj posmatrača EZ optužuje JNA da je "kukavička" i odgovorna za eskalaciju rata, sugeriše se vojna intervencija.
  • 2. 12. - Jak zemljotres u rumunskom Banatu, mala šteta i u Beogradu.
  • 2. 12. - Ukrajina se otcepila od SSSR-a.[1]
  • 3. 12. - Rusija priznala Ukrajinu.[1] JRM prekida blokadu hrvatskih luka, osim Gruža (9-og). U Hrvatskoj objavljena radna obaveza za muškarce od 18 do 60.
  • 4. 12. - Hrvatski sabor usvojio Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i pravima etničkih ili nacionalnih zajednica ili manjina - predviđa kulturnu autonomiju, proporcionalno sudjelovanje u tijelima, autonomne kotareve Glina i Knin.
  • 4. 12. - Nemačka prekilula saobraćaj sa Srbijom.[1]
  • 5. 12. - Hrvatski sabor i formalno povlači Stjepana Mesića iz saveznog predsedništva ("Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema"). Granate kod Stona i Gospića.
Dubrovnik
  • 6. 12. - Rat u Hrvatskoj: najveći artiljerijski napad JNA za vrijeme opsade Dubrovnika, 24 mrtvih, oštećeno 400 zgrada. UNESCO, UN i E3 oštro protestuju. Jako granatiranje Osijeka - pogođena bolnica tokom posete posmatrača EZ.
  • 6. 12. - Operacija Orada: hrvatske snage povratile Lipik kod Pakraca - prvo oslobođeno mjesto u Hrvatskoj. Borbe u tom kraju se nastavljaju sledećih dana.
  • 6. 12. - SAD uvele ekonomske sankcije za celu Jugoslaviju (oduzeti carinski preferencijali itd.).
  • 6. 12. - KGB, tajna policija Sovjetskog Saveza, službeno prestaje s radom.
  • 7. 12. - Ubojstvo obitelji Zec u Zagrebu, među kojima i Aleksandre (12).
  • 7. 12. - Mišljenje br. 1 Badinterove komisije: SFRJ je u procesu raspada (sve države naslednice imaju ista prava).
  • 7. 12. - Svadba najveće jugoslovenske pevačke zvezde Lepe Brene i proslavljenog tenisera Slobodana Bobe Živojinovića u beogradskom hotelu "Interkontinental" na kojoj je prisustvovalo 600 zvanica. Mnogi novinari su ovaj događaj nazvali i "Svadbom decenije".[1][81]
  • 8. 12. - FK Crvena Zvezda u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3-0 i postala klupski prvak sveta.
  • 8. 12. - Sporazum Hrvarske i JNA o dovršenju deblokiranja vojnih baza u Zagrebu i njihovom povlačenju - zapadni diplomati pripisuju napade JNA hrvatskom odugovlačenju u deblokadi. Dogovorena i razmena 1.600 zarobljenika.
  • 8. 12. - U Pločama prisižu prvi ročnici Hrvatske vojske (Prva satnija mornaričko-desantnog pješaštva osnovana 5. 10.).
Zajednica Nezavisnih Država
  • 8. 12. - Bjelovješki sporazumi: predsjednici Rusije, Bjelorusije i Ukrajine dogovaraju formalni nestanak SSSR-a i njegovu zamjenu Zajednicom nezavisnih država (ZND).
  • 9. 12. - U Mastrihtu osnovana Evropska Unija.[1]
  • 10. 12. - Sastavljen Mastrihtski ugovor kojim je iz Evropske zajednice stvorena Evropska unija i predviđena monetarna unija (potpisan u februaru, stupio na snagu 1. 11. 1993).
  • 10-12. 12. - Razmjene zarobljenika u Jelaši kod Karlovca, Bosanskom Šamcu i na primorju.
  • 11. 12. - Premijer Srbije Dragutin Zelenović dao ostavku.[1]
  • 12. 12. - Počela Operacija Orkan '91 - novi hrvatski uspesi u zapadnoj Slavoniji (protivno primirju od 23. 11.).
  • 12. 12. - Generalni sekretar UN de Kueljar u pismu nemačkoj vladi "zabrinut" zbog nemačke namere da prizna dve republike (priznanju se protive i SAD i većina evropskih zemalja, zbog straha od eskalacije).
  • 12. 12. - Crvena Zvezda - Anderleht 3:2. Ukrajina priznala Hrvatsku i Sloveniju.[1]
  • 13. 12. - Operacija Strijela: Beli Orlovi napustili Voćin nakon ubistva nekoliko desetina civila (Strijela završena 26. 12., uz Voćin oslobođeno još 23 naselja). Istog dana poražena hrvatska Operacija Vihor, pokušaj prelaska Kupe.
  • 13. 12. - U Srbiji hladnoće do minus 20 °C.[1]
  • 13. 12. - JNA produžuje rok regrutima sa 11 na 14 meseci i rezervistima sa 45 dana na 4 meseca (rezervisti u Kraljevu su juče protestovali protiv novog poziva, neki su napustili položaje kod Vukovara).[82]
  • 14. 12. - 550.000 izbeglica (u Srbiji 145.000, jedan broj i u BiH). U Hrvatskoj nestalo 30.000 ljudi.
  • 15. 12. - Rezolucija 724 SB UN - proslediće se predlozi za planiranu mirotvoračku operaciju u Jugoslaviji, misija od 18 članova će pripremiti slanje plavih šlemova.
  • decembar - Osnovan Savet severnoatlantske saradnje, konsultativni forum zemalja NATO i istočne Evrope (od 1997. Savet evroatlantskog partnerstva).
  • 16. 12. -  Kazahstan proglasio nezavisnost od SSSR.
  • 16. 12. - Masakr u Joševici, kod Gline ubijen 21 hrvatski civil. JNA optužuje da su hrvatski poljoprivredni avioni gađali kolonu srpskih izbeglica kod Pakraca.
  • 17. 12. - Nemačka izdejstvovala da Evropska zajednica prizna Sloveniju i Hrvatsku do 15. 1., uz definisane kriterije za priznavanje novih država (prava manjina, nepovredivost granica itd.) - republike da se prijave do 23. decembra. U Srbiji je odluka zajednice nazvana „agresijom na SFRJ”. Radoman Božović postao je novi predsednik srpske vlade.[1]
  • 17. 12. - SSSR definitivno prekida slanje oružja afganistanskoj vladi Mohameda Nadžibulaha.
  • 18. 12. - Akcija "Đavolja greda" ("Kopački rit"), hrvatski uspjeh kod Osijeka.
  • 19. 12. - Rat se nastavlja. 1 DEM - 70 dinara.[1]
  • 19. 12. - Ustavotvorna skupština SAO Krajine u Kninu usvojila Ustav i proglasila Republiku Srpsku Krajinu; prvi predsednik Milan Babić (međunarodno neće biti priznata).
  • 19. 12. - Jako granatiranje Nove Gradiške.
  • 19. 12. - Glavni odbor SDS BiH doneo Uputstvo o organizovanju i djelovanju organa srpskog naroda u BiH u vanrednim okolnostima.
  • 19. 12. - Makedonsko Sobranje ovlastilo vladu da zatraži priznanje od EZ.
  • 19. 12. - Island je prva zemlja koja je priznala Hrvatsku (ranije priznale Slovenija i neke bivše republike SSSR).
  • 20. 12. - Predsjedništvo BiH traži priznanje od EZ, srpski članovi protiv[83].
  • 20. 12. - Ante Marković, posljednji premijer SFRJ, podneo ostavku (predloženi savezni budžet naziva ratnim; Lončar dao ostavku 11. 12.).
  • 21. 12. - Skupština srpskog naroda u Sarajevu odobrila predlog da pet srpskih oblasti do 13. 1. postane Republika Srpska Bosna i Hercegovina u okviru Jugoslavije.
50 godina JNA
  • 22. 12. - Gruzijski puč, ili Rat u Tbilisiju: pobunjeni komandanti Nacionalne garde kreću u obaranje predsednika Zvijada Gamsahurdije - ovaj napušta grad i zemlju 6. januara, u martu dolazi Eduard Ševarnadze.
  • 23. 12. - Nemačka priznala Sloveniju i Hrvatsku (efektivno od 15. 1.) - prva unilateralna akcija Nemačke od rata.
  • 23. 12. - Uveden hrvatski dinar: 1:1 za jugoslavenski; novčanice od 1, 5, 10, 25, 100, 500 i 1000 dinara; Ruđer Bošković i Zagrebačka katedrala (zamjenjen kunom 1994).
  • 23. 12. - Vlada Srbije predložila skupštini da prizna Republiku Srpsku Krajinu. Savezni potpredsednik Branko Kostić kaže u "Narodnoj armiji" da će JNA osigurati srpske krajeve BiH za novu federaciju, ako ne bude sporazuma.
  • 23. 12. - Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija i kosovski Albanci traže priznanje nezavisnosti od EZ; BiH traži i plave šlemove, "naročito na granici".[84]
  • 23. 12. - Radoman Božović novi premijer Srbije (do 1993), nakon što je Zelenović podneo ostavku 11-og (ekonomska situacija je loša).
  • 24. 12. - Obnovljeno Hrvatsko domobranstvo, kao rezervni sastav vojske.
  • 24. 12. - JNA i lideri BiH u Sarajevu dogovaraju raspuštanje etničkih milicija.
  • 25. 12. - Mihail Gorbačov podneo ostavku na mesto predsednika SSSR. Boris Jeljcin je dobio punu predsedničku vlast u Rusiji, rezidenciju u Kremlju i nuklearni kofer. Zastava Sovjetskog Saveza na Kremlju je zamenjena ruskom.
  • 25. 12. - Božić u podrumima u više gradova Hrvatske, neke zgrade u Dubrovniku ponovo imaju struju.
  • 26. 12. - Zvanični raspad SSSR: Vrhovni sovjet SSSR konstatovao da zemlja više ne postoji, nakon što su sve republike proglasile nezavisnost.
  • 26. 12. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962 - najviše glasova za Front islamskog spasa u prvom krugu. Otkazivanje drugog kruga je uvod u Alžirski građanski rat.
  • 27. 12. - Srpsko-makedonski razgovori u Ohridu.
  • 27. 12. - Jako granatiranje Karlovca sinoć, uzbuna i u Zagrebu.
  • 28. 12. - Pokrenuta Operacija Papuk '91. - HV napreduje do primirja 3. siječnja.
  • 29. 12. - Avioni JRV gađali Daruvar i aerodrom kod Čakovca, granatiranja se nastavljaju na više mesta - Karlovac deveti dan, Sisak, Pakrac, Lipik, Nova, i Bosanska, Gradiška, Novska.
  • 30. 12. - Prvi okršaj Adema Jašarija u Prekazu na Kosovu sa srpskim snagama (izbegao hapšenje).
  • 30. 12. - Do sada najjače granatiranje Karlovca, poginuo kamerman WTN Živko Krstičević; JRV gađala Otočac.
Severna Dalmacija, jan. 1992
  • 30. 12. - "Savezna" skupština usvojila budžet od oko 3 milijarde dolara, od čega 75% za JNA; očekuje se da će manjak novca biti nadoknađen štampanjem. Inflacija je već preko 200%.
  • 31. 12. - Specijalni izaslanik UN Cyrus Vance dobio u Beogradu pristanak za povlačenje JNA i paravojnih formacija iz Hrvatske i postavljanje snaga UN.
  • 31. 12. - 3. 1. - Operacija Udar-91: JNA i TO zauzimaju Novigrad i još tri sela u zadarskom zaleđu. Granatiranja od Jadrana do Drave tokom novogodišnje noći.

Kroz godinu

[uredi | uredi kod]

1991. u temama

[uredi | uredi kod]

Rođenja

[uredi | uredi kod]

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

[uredi | uredi kod]

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

[uredi | uredi kod]

Smrti

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1991.

Januar/Siječanj

[uredi | uredi kod]

Februar/Veljača

[uredi | uredi kod]

Mart/Ožujak

[uredi | uredi kod]

April/Travanj

[uredi | uredi kod]

Maj/Svibanj

[uredi | uredi kod]

Jun/Lipanj

[uredi | uredi kod]

Jul/Juli/Srpanj

[uredi | uredi kod]

Avgust/August/Kolovoz

[uredi | uredi kod]

Septembar/Rujan

[uredi | uredi kod]

Oktobar/Listopad

[uredi | uredi kod]

Novembar/Studeni

[uredi | uredi kod]

Decembar/Prosinac

[uredi | uredi kod]

Kroz godinu

[uredi | uredi kod]

Dani sećanja

[uredi | uredi kod]

Nobelove nagrade

[uredi | uredi kod]

Povezano

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 1,81 1,82 1,83 1,84 Radio TV Revija br.1296 str. 18. i 19. od 26.12.1991.
  2. (en) Sudetic, Chuck (January 10, 1991). "Financial Scandal Rocks Yugoslavia. NY Times
  3. Jakobi, Tanja (04. novembar 1999). Operacija u Narodnoj banci, Nin
  4. Borić, Faruk (2007-05-11). Etnonacionalisti: Ekskluzivni predstavnici građanske Bosne. Dani, Sarajevo (nwbih.com)
  5. (en) Sudetic, Chuck (January 11, 1991). "Serb Chief Warns of Land Demands. NY Times
  6. Guštin, Damijan (2008). Slovenija, saveznica Hrvatske tijekom razlaza s jugoslavenskom državom (od »nenačelne koalicije« do raspada vojnog saveza 1989.-1991.), str. 11. hrcak.srce.hr
  7. Yugoslav presidency meets after arms surrender deadline. upi.com
  8. (en) Sudetic, Chuck (January 25, 1991). "Defiant Croatian Republic Refuses to Disarm Paramilitary Police. NY Times
  9. New tensions in army standoff with Croatia, Slovenia. upi.com
  10. Little, Allan (2006). Slobodan Milosevic's road to ruin. BBC News
  11. Karabeg, Omer (2008) Stjepan Mesić: Ja sam dogovorio sastanak u Karađorđevu. Slobodna Evropa
  12. (en) Sudetic, Chuck (January 26, 1991). "Yugoslavia Tense Over TV Film on Croatian Arms. NY Times
  13. (en) Sudetic, Chuck (January 27, 1991). "Confrontation in Yugoslavia Headed Off. NY Times
  14. Army, Croatia fulfill de-escalation accord. upi.com
  15. BethlehemWeller1997, p. xxv.
  16. Hungarian officials implicated in Croatia arms deal. upi.com
  17. 17,0 17,1 17,2 Luković, Petar. Konačno, rat! (3) Arhivirano 2015-01-19 na Wayback Machine-u. e-Novine
  18. Croatia's leaders boycott Yugoslavia's crisis conference. upi.com
  19. 19,0 19,1 Dedeić, Siniša (2011). 9. mart – dve decenije (1. deo). Istinomer
  20. (en) Sudetic, Chuck (February 21, 1991). "Jolting Yugoslavia, a Region Widens Its Autonomy. NY Times
  21. 21,0 21,1 21,2 21,3 21,4 BethlehemWeller1997, p. xxvi.
  22. Lučić (2007) str. 10
  23. Ethnic leaders remain deadlocked on Yugoslavia's future. upi.com
  24. Lučić (2007) str. 14
  25. AP (March 8, 1991). Slovenes Vote to Make Duty In Yugoslav Army Voluntary, NY Times
  26. Pred Jugoviziju 1991: Da li je ovo poslednji put da Jugoslavija bira svog predstavnika za Eurosong?. yugopapir.com
  27. Dedeić, Siniša (2011). Čekajući skupštinske ‘maratonce’ (6. deo), Istinomer
  28. Explosion in Serbian enclave in Croatia
  29. 29,0 29,1 Military council meets as new protest arises in 2d city. upi.com
  30. Binder, David (March 17, 1991). Leader of Serbia Defies Yugoslavia on Federal Rule, NY Times
  31. 31,0 31,1 Švarm, Filip "Jedinica", 1. epizoda - Dete službe, B92
  32. Ramač, Mihal (29/11/2011). Jugoslavija ostala bez svog Predsedništva, Danas (dnevnik)
  33. Binder, David (March 18, 1991) Serbian Official Declares Part of Croatia Separate, NY Times
  34. Yugoslav leadership meets over political crisis. upi.com
  35. Milošević, Branislav (15. februar 1997.). Hronika plemenitih zabluda. Naša Borba (yurope.com)
  36. Milosavljević, Olivera (1995) Upotreba autoriteta nauke, p. 16. Republika
  37. Lučić (2007) str. 15-16
  38. "Prime minister vows to pursue stalled reform program". upi.com
  39. Vladičica u službi vlasti, vreme.rs, 5. sept. 2002.
  40. Yugoslavia devalues dinar in effort to jump-start economy. upi.com
  41. Rebellious Serbs in Croatia form assembly, government. upi.com
  42. Engelberg, Stephen (May 5, 1991). One More Dead as Clashes Continue in Yugoslavia, NY Times
  43. Ethnic violence leaves two more injured. upi.com
  44. 44,0 44,1 44,2 44,3 44,4 44,5 44,6 BethlehemWeller1997, p. xxvii.
  45. 45,0 45,1 Lučić (2007) str. 17
  46. Sudetic, Chuck (). Croatia Rejects a Yugoslav Panel. NY Times
  47. Slovenia cuts power to military bases after arrests of officers. upi.com
  48. NYT (May 25, 1991). Yugoslavs Free Abducted Slovenian Officers. NY Times
  49. Narodne novine broj: 24/1991 (27.05.1991.)
  50. U.S. defends moves on Yugoslavia. upi.com
  51. 51,0 51,1 Lučić (2007) str. 18
  52. 52,0 52,1 Švarm, Filip (14. januar 2010.). Arkanova ostavština. Vreme
  53. Troops stifle ethinic violence in Croatia; Slovenes gird for 'aggression'. upi.com
  54. 54,0 54,1 Dedeić, Siniša (29. 06. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Čekajući primirje (3. deo), istinomer.rs
  55. Belgrade, Ljubljana reach cease-fire after bloody crackdown. upi.com JUNE 28, 1991
  56. The European Community called for an end to the.... upi.com JUNE 28, 1991
  57. 57,0 57,1 57,2 57,3 Dedeić, Siniša (30. 06. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Smirivanje u Sloveniji, napetost u Hrvatskoj (4. deo), istinomer.rs
  58. 58,0 58,1 58,2 58,3 BethlehemWeller1997, p. xxviii.
  59. Army proposes 12-point withdrawal plan. upi.com
  60. Nikolić, dr Kosta (10/03/2012). Rat u Sloveniji 1991. (Istorija XX veka – br.2/2011)[mrtav link], savremenaistorija.com
  61. 61,0 61,1 Dedeić, Siniša (01. 07. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Vratite nam decu! (5. deo), istinomer.rs
  62. A senior Serbian leader said Monday that Serbia would.... upi.com July 8, 1991
  63. More dead in ethnic violence. upi.com July 11, 1991
  64. Dedeić, Siniša (06. 07. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - Ko to deli Bosnu? (8. deo), istinomer.rs
  65. 65,0 65,1 Dedeić, Siniša (07. 07. 2011.). Početak rata – 20 godina kasnije - JNA se povlači iz Slovenije (9. deo), istinomer.rs
  66. Godišnjica tragične akcije "Žaoka" u donjem Pounju, veritas.org.rs
  67. A Day of Terror and Death on a Serb-Croat Divide, NY Times, July 31, 1991
  68. 38. Pulski filmski festival Arhivirano 2021-10-16 na Wayback Machine-u. arhiv.pulafilmfestival.hr
  69. Federal air attack on Croat town; presidency meeting collapses. upi.com July 30, 1991
  70. Yugoslav Air Force jets violate truce, four die. upi.com Aug. 12, 1991
  71. Lučić (2007) str. 24, fusnota 127
  72. 72,0 72,1 72,2 72,3 72,4 BethlehemWeller1997, p. xxix.
  73. Croatian fighting. upi.com Aug. 16, 1991
  74. Lučić (2007) str. 21
  75. Army abandons more facilities as truce violations continue. upi.com Sept. 28, 1991
  76. Unilateral U.S. nuclear pullback in 1991 matched by rapid Soviet cuts. nsarchive.gwu.edu
  77. Radio TV Revija - br.1284 str. 29 od 4.10.1991. .
  78. The remains of the Yugoslav presidency, dominated by Serbia,.... upi.com OCT. 11, 1991
  79. Montenegro breaks with Serbia over Yugoslav peace plan. upi.com Oct. 25, 1991
  80. Vasić, Miloš (6. mart 2003.). Revizija medijskog rata - Ko? Je l' ja?, Vreme
  81. RTB PGP 890222 FIVET VHS PAL U ime ljubavi Brena i Boba
  82. Embattled Yugoslav army beefs up its forces. upi.com DEC. 13, 1991
  83. Lučić (2007) str. 28
  84. Sporadic fighting in Croatia as Germany announces recognition. upi.com DEC. 23, 1991
  85. Explore Yugoslavia LP Album from 1991 on Discogs. discogs.com (pristup. 28. 7. 2016.)
  86. Explore Croatia LP Album from 1991 on Discogs. discogs.com (pristup. 29. 7. 2016.)

Literatura/Spoljne veze

[uredi | uredi kod]

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar