hučati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /xǔːt͡ʃati/
• Hifenacija: hu‧ča‧ti

Glagol

húčati (ćirilica ху́чати) nesvrš.

Značenja:

1. (značenje izvedeno preko sinonima) topotati, tutnjiti, tutnjati, hučati, kloparati, tarlabučiti, bučati, drndati, halabučiti, štropotati, praviti buku, grohotati, huktati, zvrndati, grajati, fam. štoropoštati fam., praskati, tandrkati, gruvati, baktati, larmati

Sinonimi:

1. topotati, tutnjiti, tutnjati, hučati, kloparati, tarlabučiti, bučati, drndati, halabučiti, štropotati, praviti buku, grohotati, huktati, zvrndati, grajati, fam. štoropoštati fam., praskati, tandrkati, gruvati, baktati, larmati

Konjugacija

Konjugacija glagola hučati

Infinitiv: hučati		Glagolski prilog sadašnji: -čēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: -čānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		hučim	hučiš	huči	hučimo	hučite	huče
Budućnost	Futur I.	hučat ću1 hučaću	hučat ćeš1 hučaćeš	hučat će1 hučaće	hučat ćemo1 hučaćemo	hučat ćete1 hučaćete	hučat će1 hučaće
	Futur II.	budem hučao2	budeš hučao2	bude hučao2	budemo hučali2	budete hučali2	budu hučali2
Prošlost	Perfekt	hučao2 sam	hučao2 si	hučao2 je	hučali2 smo	hučali2 ste	hučali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam hučao2	bio si hučao2	bio je hučao2	bili smo hučali2	bili ste hučali2	bili su hučali2
	Imperfekt	hučah	hučaše	hučaše	hučasmo	hučaste	hučahu
Kondicional I.		hučao2 bih	hučao2 bi	hučao2 bi	hučali2 bismo	hučali2 biste	hučali2 bi
Kondicional II.		bio bih hučao2	bio bi hučao2	bio bi hučao2	bili bismo hučali2	bili biste hučali2	bili bi hučali2
Imperativ		-	huči	-	hučimo	hučite	-
Glagolski pridjev radni		hučao m. / hučala f. / hučalo n			hučali m. / hučale f. / hučala n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „hučati” u Hrvatskom jezičnom portalu