Karlo Topija
Karlo Topija (između 1338 i 1342[n 1] – 1388) je bio albanski velikaš i knez, iz porodice Topija, koji je vladao delovima današnje Albanije (1359–1388).
Poreklo i porodica
uredi
Karlo Topija je bio sin Andreje Topije i vanbračne ćerke napuljskog kralja Roberta I Anžujskog (1309–1343), koji su pored njega imali još dvoje dece, Dominika i Đerđa (Đurđa)[1].
U braku je imao troje dece[1][2]:
- Đerđa
- Jelenu
- Vojsavu
a imao je još dvoje[2] ili četvoro vanbračne dece[1]:
- Mariju
- Nikitu
- Tanuša
- Lazara
Život i vladavina
uredi
Njegova porodica je uživala podršku napuljskih Anžujaca, a njegov deda Tanuš (Tanusije) je vladao oblašću između reka Mata i Škumbe[3]. Njega je 1359. godine nasledio Karlo i aktivno se uključuio u sukobe koji su posle Dušanove (kralj 1331–1346, car 1346–1355) smrti zahvatile Srpsko carstvo, prvenstveno između njegovog sina Uroša (1355–1371) i polubrata Simeona (1359–1371)[3]. Svoju vlast na Kruju je proširio 1363. godine[1], a sukobi sa Balšićima su otpočeli iste godine. On je u proleće 1364. godine zarobio Đurađa I (1362–1378) i posredstvom Dubrovčana je među njima sklopljen mir 1366. godine. Predele južno od Škumbe preuzima 1367. godine[1], a važnu stratešku tačku na Balkanu, Drač, zauzeo je 1368. godine i uspeo je da ga zadrži, iako ga je u par navrata gubio (1376 i 1385[1]). Po stranim autorima, on se oko 1370. godine se oženio Vojislavom Balšić, ćerkom Balše I (1356–1362)[1][2], ali se ona ne pominje u knjigama srpskih istoričara[4][5][6].
Njegovi interesi na tlu današnje Albanije su se ukrštali sa interesima Balšića, što je dovelo do ponovnih sukoba sa njima, u kojima je izgubio Drač (1385), iako ga je malo pre toga povratio (1383). Uz pomoć Osmanlija koje su u bici na Savrovskom polju kod Berata 1809.1385. godine pobedile i ubile Balšu II (1378–1385), Karlo je povratio kontrolu nad Dračom[3]. Već naredne godine, on je 1708. sklopio savez sa Mlečanima, a ponudio im je Drač, u zamenu za druge posede na Kritu i Eubeji[3].
Karlo Topija je umro u januaru 1388. godine i sahranjen je u svojoj zadužbini, manastiru svetog Jovana Vladimira kod Elbasana. Njega je podigao 1381. godine, na temeljima starije crkve (o čemu svedoči uklesani natpis na grčkom, srpskom i latinskom jeziku) i u njega je preneo mošti srpskog kneza Jovana Vladimira, koje su se od sredine XIII veka nalazile u Draču.
Nasledio ga je sin Đerđ (Đurađ), koji je 1392. godine predao Drač Mlečanima[3].
Povezano
urediNapomene
urediIzvori
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Medieval Lands project - Albania: Thopia”. Pristupljeno 03.06.2010.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „Genealogy - Balkan states: The Thopia”. Arhivirano iz originala na datum 2015-12-02. Pristupljeno 03.06.2010.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Članak Karlo Topija Vladimira Ćorovića u „Narodnoj enciklopediji Srba, Hrvata i Slovenaca“
- ↑ Aleksa Ivić, „Rodoslovne tablice srpskih dinastija i vlastele“ (treće dopunjeno izdanje), Novi Sad, 1928. (Balšići)
- ↑ Андрија Веселиновић Радош Љушић, Српске династије, Нови Сад, 2001. ИСБН=86-83639-01-0
- ↑ Grupa autora, „Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele (prema tablicama Alekse Ivića)“ (drugo znatno dopunjeno i prošireno izdanje), Beograd, 1991. ISBN 86-7685-007-0
Literatura
uredi- Članak Karlo Topija Vladimira Ćorovića (Stanoje Stanojević (pokretač i urednik), „Narodna enciklopedija Srba, Hrvata i Slovenaca“ IV knjiga, (II fototipsko izdanje), Beograd 1925. (Novi Sad, 2001))
- „Medieval Lands project - Albania: Thopia”. Pristupljeno 03.06.2010.