Сажетак: Српска средњовековна престоница у Смедереву и њен оснивач деспот Ђурађ Бранковић су били... more Сажетак: Српска средњовековна престоница у Смедереву и њен оснивач деспот Ђурађ Бранковић су били важна тема у књижевној, музичкој и визуелној култури, од изградње до данашњих дана. Циљ истраживања овог рада је био усмерен на поводе и феномене у њиховом представљању у визуелној култури четврте деценије 20. века. Најзначајнији иницијални догађај међу њима је био обележавање јубилеја пола миленијума постојања Смедеревског града 1430-1930. У то време је урађена и прва копије Есфигменске повеље деспота Ђурђа Бранковића, неколико година потом осликан је саборни смедеревски храм Светог Георгија са представом Преноса моштију Светог Луке у Смедерево, музичка драма «Ђурађ Бранковић» браће Настасијевић премијерно је била изведена у Народном позоришту у Београду 12. јуна 1940. године, док је у дневним новинама Време током 1940. године у наставцима објављиван стрип Ђорђа Ђуке Јанковића «Ђурађ Смедеревац». Рад дефинише бројне феномене у визуелној култури који су се изразили у различитим медијима у области ликовне уметности, дизајна, урбанизма, сценографије и стрипа. У оквиру обележавања јубилеја издвајају се изложба слика Василија Николајевича Резникова и монографија Споменица петстогодишњице Смедеревскога Града деспота Ђурђа Бранковића.Тумачење наведених повода и њихових феномена у ширем друштвеном контексту, под утицајем Друштва уметника Зограф и руских уметника емиграната, доприноси бољем разумевању значаја личности деспота Ђурђа Бранковића и Смедеревског града у времену у коме су настала и видовима њихове интерпретације у националној визуелној култури.
Апстракт: Рад повезује ауторе путописа и романа, савременика кнеза и краља Милана Обреновића који... more Апстракт: Рад повезује ауторе путописа и романа, савременика кнеза и краља Милана Обреновића који су били у блиским односима са владаром, како у његовом приватном, тако и у јавном животу. Михаило Рашић, аутор путописа Са Њ.В. Краљ Миланом на Истоку, био је официр, ађутант краља Милана Обреновића, Владан Ђорђевић, aутор романа Голгота, лекар, политичар и председник Владе, лични краљев лекар и Пера Тодоровић, аутор романа Силазак с престола, био је политичар и новинар, власник штампарије Смиљево и дневног листа Мале новине. Из наведених дела, посредно откривамо личност краља Милана Обреновића, организацију дворског живота, дворске просторе и дворске церемонијале. Дела о којима се говори у раду настала су у периоду непосредно након абдикације Милана Обреновића, 1889. године и директно су инспирисана тим догађајем.
Сажетак: Српска средњовековна престоница у Смедереву и њен оснивач деспот Ђурађ Бранковић су били... more Сажетак: Српска средњовековна престоница у Смедереву и њен оснивач деспот Ђурађ Бранковић су били важна тема у књижевној, музичкој и визуелној култури, од изградње до данашњих дана. Циљ истраживања овог рада је био усмерен на поводе и феномене у њиховом представљању у визуелној култури четврте деценије 20. века. Најзначајнији иницијални догађај међу њима је био обележавање јубилеја пола миленијума постојања Смедеревског града 1430-1930. У то време је урађена и прва копије Есфигменске повеље деспота Ђурђа Бранковића, неколико година потом осликан је саборни смедеревски храм Светог Георгија са представом Преноса моштију Светог Луке у Смедерево, музичка драма «Ђурађ Бранковић» браће Настасијевић премијерно је била изведена у Народном позоришту у Београду 12. јуна 1940. године, док је у дневним новинама Време током 1940. године у наставцима објављиван стрип Ђорђа Ђуке Јанковића «Ђурађ Смедеревац». Рад дефинише бројне феномене у визуелној култури који су се изразили у различитим медијима у области ликовне уметности, дизајна, урбанизма, сценографије и стрипа. У оквиру обележавања јубилеја издвајају се изложба слика Василија Николајевича Резникова и монографија Споменица петстогодишњице Смедеревскога Града деспота Ђурђа Бранковића.Тумачење наведених повода и њихових феномена у ширем друштвеном контексту, под утицајем Друштва уметника Зограф и руских уметника емиграната, доприноси бољем разумевању значаја личности деспота Ђурђа Бранковића и Смедеревског града у времену у коме су настала и видовима њихове интерпретације у националној визуелној култури.
Апстракт: Рад повезује ауторе путописа и романа, савременика кнеза и краља Милана Обреновића који... more Апстракт: Рад повезује ауторе путописа и романа, савременика кнеза и краља Милана Обреновића који су били у блиским односима са владаром, како у његовом приватном, тако и у јавном животу. Михаило Рашић, аутор путописа Са Њ.В. Краљ Миланом на Истоку, био је официр, ађутант краља Милана Обреновића, Владан Ђорђевић, aутор романа Голгота, лекар, политичар и председник Владе, лични краљев лекар и Пера Тодоровић, аутор романа Силазак с престола, био је политичар и новинар, власник штампарије Смиљево и дневног листа Мале новине. Из наведених дела, посредно откривамо личност краља Милана Обреновића, организацију дворског живота, дворске просторе и дворске церемонијале. Дела о којима се говори у раду настала су у периоду непосредно након абдикације Милана Обреновића, 1889. године и директно су инспирисана тим догађајем.
Uploads
Books
Papers