[go: up one dir, main page]

Jump to content

bijel

From Wiktionary, the free dictionary

English

[edit]

Noun

[edit]

bijel (plural bijels)

  1. A bicontinuous form of emulsion stabilised by solid particles

Anagrams

[edit]

Serbo-Croatian

[edit]

Alternative forms

[edit]

Etymology

[edit]

Inherited from Proto-Slavic *bělъ.

Pronunciation

[edit]

Adjective

[edit]

bijȇl (Cyrillic spelling бије̑л, definite bijȇlī, comparative bjèljī)

  1. white
  2. blank
  3. blanched

Declension

[edit]

See also

[edit]
Colors in Serbo-Croatian · boje / боје (layout · text)
     bijelбијел, beoбео      sivсив, sinjiсињи      crnцрн
             crvenцрвен, rumenрумен              narandžastнаранџаст, narančastнаранчаст; smeđсмеђ, braonбраон              žutжут; žutжут
             zelenзелен              zelenзелен             
             tirkizanтиркизан, cijanцијан; tirkizanтиркизан              plavплав              modarмодар
             ljubičastљубичаст; modarмодар, indigoиндиго              ljubičastљубичаст, magentaмагента; ljubičastљубичаст              ružičastружичаст, rozaроза